Istraživači su otkrili presu, zajedno sa ritualnim „setom za čaj“ u obliku životinje, ispred drevnog lokaliteta Tel Megido.

U blizini drevnog palestinskog grada Megido, na severu Izraela, arheolozi su otkrili zalihu ritualnih artefakata i presu za vino staru 5.000 godina. Uklesana u kamenu od strane Hananeja, paganskog naroda koji je naseljavao Palestinu tokom ranog bronzanog doba, presa za vino je među najstarijima te vrste ikada pronađenim u Izraelu.

„Znali smo da Hananci piju vino i znali smo da se vino proizvodi“ , kaže za Harec Rut Šuster, kodirektor iskopavanja Amir Golani, arheolog u Izraelskoj upravi za starine. „Sada, po prvi put, imamo nepobitne dokaze stvarne proizvodnje.“

Presa za vino se sastoji od „gazišta“ – kosog, plitkog bazena gde se grožđe gnječilo nogama – i sabirne posude, u koju se slivao sok od grožđa. Prema saopštenju IAA, presa datira iz prvog perioda urbanizacije tog područja.

„Megido je jedno od najvećih i najvažnijih arheoloških nalazišta u Izraelu“, kaže Golani za Roselu Terkatin iz lista „Tajms of Izrael “. „Nalazi se na strateškom položaju, sa izvorom vode i plodnim zemljištem… To je idealna lokacija za naselja, a naseljavanje u Megidu je počelo tokom neolitskog perioda, već pre više od 10.000 godina.“

Zanimljivost: Poreklo izraza „Armagedon“ Smatra se da reč „armagedon“ potiče iz Megida. Har na hebrejskom znači „brdo“, što armagedon čini „brdom Megido“.

Megido se nalazi u drevnom regionu Hanan, koji je obuhvatao Palestinu, moderni Izrael i delove Sirije. Hanan se značajno pominje u biblijskom Starom zavetu, kao božanska „Obećana zemlja“ za Izraelce. Domoroci regiona živeli su u plemenima, obožavali više bogova i govorili arhaični oblik hebrejskog jezika.

Pored prese za vino, nedavna iskopavanja otkrila su artefakte verovatno povezane sa hanaanskim obožavanjem, zakopane u nekoliko ritualnih jama. U ležištu koje je takođe sadržalo velike keramičke posude, istraživači su iskopali mali, polomljeni model hrama. Minijaturna građevina od gline ilustruje „kako su mogli izgledati pravi hramovi u hananskom kasnom bronzanom dobu“, kaže Golani u videu iz IAA.

„Ovo je mnogo manje prefinjen, manji i jednostavniji artefakt od drugih modela hramova pronađenih u prošlosti“, kaže Golani za Tajms. „Jednostavnost bi mogla biti odraz narodnijeg rituala.“

U drugoj jami, istraživači su otkrili nešto što izgleda kao drevni set za čaj, kaže Golani za Harec. Pronađen je glineni lonac u obliku ovna, sa velikom rupom na leđima i izlivom u ustima, zajedno sa setom malih činija. One datiraju iz oko 1275. godine pre nove ere – oko 1.700 godina nakon što je presa za vino isklesana. Posuda u obliku ovna je možda sadržavala „vrednu tečnost kao što je mleko, ulje, vino ili neko drugo piće“, kažu Golani i ko-direktor iskopavanja Barak Cins, arheolog u IAA, u saopštenju. Tečnost je mogla biti „pijena direktno iz izliva, ili sipana u manju posudu za konzumiranje, ili kao zavetni dar“.

Stručnjaci odavno prepoznaju Megido kao suštinsko mesto u proučavanju hananskog urbanizma i bogosluženja, kažu ko-direktori iskopavanja. Istraživači istražuju tel lokaliteta, humku u njegovom središtu, više od jednog veka. Tel je dom Megidovog „Velikog hrama“, najveće građevine izgrađene u Levantu tokom ranog bronzanog doba.

Nedavna iskopavanja su, međutim, sprovedena istočno od drevnog grada, pre izgradnje autoputa u tom području. Nalazi su otkrili da je naselje Megido bilo mnogo veće nego što su stručnjaci mislili, prostirući se „daleko izvan granica tela“, kaže Golani za Tajms.

Iako drevna presa za vino pruža dokaze o nekim od najstarijih metoda ceđenja soka od grožđa u Palestini, istraživači smatraju da model hrama i „set za čaj“ ukazuju na hananski narodni kult koji je delovao van Megida, prema saopštenju. Možda su ovu versku grupu činili poljoprivrednici niže klase koji nisu mogli da uđu u Megido i njegov glavni hram.

„Ono što ovo čini tako fascinantnim jeste to što možda možemo da vidimo kako su obični ljudi prinosili žrtve u svojoj religiji van grada“, kaže Golani za Tajms. „Pretpostavljamo, ali je veoma jasno da je ovo oblik religije koga ranije nismo bili svesni.“

Sonja Anderson 

https://www.smithsonianmag.com/