Misterija Šešir kule Golubačke tvrđave – šta se krije u najstarijem i najnedostupnijem delu Golupca? – 3. oko online

Visoko iznad Dunava, na steni sa koje se vidi sam ulaz u Đerdapsku klisuru, stoji najviša i najzagonetnija kula Golubačke tvrđave. Danas je poznajemo kao Šešir kulu. U srednjem veku bila je donžon – poslednja tačka odbrane, mesto na koje se komandant povlačio kada bi ostatak tvrđave bio ugrožen. Do njenog ulaza i danas vodi uska staza uz liticu, a najnovija arheološka istraživanja donela su neočekivano otkriće: ispod kule i neposredno pred njenim ulazom pronađeni su brojni fragmenti srednjovekovnog fresko-maltera, tragovi građevine o kojoj istorijski izvori gotovo ništa ne govore. Da li je na najvišoj tački Golupca pre kule postojao sakralni ili reprezentativni objekat? Zašto je kula dobila neobičan kružni „šešir“? Ko je zaista boravio u njoj tokom opsada? I odakle legenda da je upravo tu bila zatočena vizantijska princeza kojoj su jedino društvo pravili golubovi?

Golubačka tvrđava izgleda kao da je namerno projektovana da proizvodi legende.

Stena se strmo podiže iznad Dunava.

Bedemi prate prirodni teren.

Kule stoje na različitim visinama kao da su iznikle iz kamena.

I iznad svih njih nalazi se jedna.

Šešir kula.

Nije najveća samo po simboličnom značaju.

Zvanična prezentacija Golubačke tvrđave opisuje je kao glavnu i najvišu kulu čitavog utvrđenja, podignutu na najdominantnijem mestu ridanskih litica. Arhitektonski pripada Gornjem unutrašnjem gradu, odnosno najstarijem delu tvrđave.

Upravo je ta činjenica ključ priče.

Šešir kula nije kasniji dodatak velikom zamku.

Ona pripada njegovom najstarijem jezgru.

Drugim rečima, kada se tvrđava širila, dobijala palate, spoljne bedeme i nove odbrambene kule, upravo je prostor oko Šešir kule predstavljao prvobitni centar moći.

Ali ko ga je izgradio?

Tu počinje prva velika misterija Golupca.

Golubačka tvrđava prvi put se pouzdano pojavljuje u istorijskim izvorima 1335. godine, kada se pominje kao utvrđenje sa ugarskom vojnom posadom. Međutim, jasno je da je tada već postojala. Ko ju je prvobitno podigao i u kojoj tačno godini – još nije pouzdano utvrđeno.

To znači da je možda upravo Šešir kula jedan od najstarijih arhitektonskih odgovora na pitanje:

ko je prvi odlučio da ovu stenu pretvori u tvrđavu?

Zašto kula izgleda kao da nosi kameni šešir

Ime „Šešir kula“ zvuči starije nego što zapravo jeste.

U srednjem veku stanovnici tvrđave je gotovo sigurno nisu tako zvali.

Naziv se vezuje za austrijskog putopisca, etnografa i istraživača Feliksa Kanica, koji je njen oblik uporedio sa šeširom. Donji deo kule je poligonalne osnove, dok se u višim zonama pretvara u cilindričnu konstrukciju. Upravo ta promena geometrije daje joj prepoznatljivu siluetu.

Zašto je napravljena baš tako?

Odgovor nije samo estetika.

Donžon nije obična kula.

To je najvažnija unutrašnja tvrđava unutar tvrđave.

Ako protivnik probije kapiju, osvoji spoljne bedeme i zauzme deo grada, branilac se još uvek može povući u donžon.

Zato se takve kule grade:

na najvišoj tački;

sa dobrim pregledom;

sa ograničenim pristupom;

sa debelim zidovima;

i tako da mogu funkcionisati kao zasebno utvrđenje.

Golubac je u tome gotovo školski primer.

RTS je tokom obnove tvrđave naveo da su golubačke kule projektovane kao međusobno relativno nezavisne odbrambene tačke – osvajanje jedne nije automatski značilo kontrolu nad ostalima.

A Šešir kula bila je poslednja među njima.

Ne poslednja po rednom broju.

Nego poslednja po vojnoj logici.

Kada sve drugo padne – ide se gore.

I to doslovno.

Do njenog ulaza i danas se dolazi uskom stazom uz liticu, a savremena turistička organizacija svrstava je u crnu zonu, odnosno prostor izuzetno teške dostupnosti.

To što je danas teško popeti se do nje, nije nedostatak srednjovekovne arhitekture.

To je bila svrha.

Neprijatelju je trebalo da bude još teže.

Ko je sedeo u Šešir kuli dok je ispod nje trajala opsada?

Lokalna legenda govori o mnogo romantičnijem stanovniku.

Prema jednoj verziji, u Šešir kuli bila je zatočena lepa vizantijska princeza ili carica Jelena.

Usamljena i daleko od svog sveta, navodno je sa vrha kule hranila golubove, razgovarala sa njima i u njima nalazila jedino društvo.

Otuda, prema legendi, i veza sa imenom Golubac.

Problem je što istorijski i vojni podaci ukazuju na mnogo praktičniju funkciju.

Turistički vodič Sreten Živković za RTS je objasnio da je u Šešir kuli tokom opsada boravio komandant utvrđenja, jer se upravo sa tog mesta pružao najbolji pogled na prostor ispred tvrđave i na ulazak Dunava u Đerdapsku klisuru.

To ima savršenu vojnu logiku.

Sa te visine komandant može da posmatra:

prilaz sa zapada;

reku;

brodove;

suprotnu obalu;

pokrete neprijateljske vojske;

unutrašnje bedeme tvrđave.

Tvrđava tada nije bila turistički vidikovac.

Bila je ratna mašina.

A Šešir kula njen komandni toranj.

Ako neprijatelj napada sa kopna, komandant vidi kolone.

Ako dolazi rekom, vidi brodove mnogo pre nego što stignu do zidina.

Ako neka kula popusti, može posmatrati situaciju odozgo.

Zato je vrlo moguće da su se u toj prostoriji donosile odluke koje su određivale sudbinu cele posade.

Koja kapija mora biti dodatno branjena.

Gde poslati strelce.

Kada povući ljude iza sledećeg bedema.

Kada pokušati protivnapad.

I kada je trenutak da se poslednji branitelji povuku upravo u donžon.

Godina 1428: kada je ispod Šešir kule stigla jedna od najmoćnijih vojski Evrope

Ako postoji trenutak kada možemo najbolje razumeti zašto je kula izgrađena na tom mestu, to je opsada Golupca 1428. godine.

Tvrđava je tada već bila jedan od ključnih strateških položaja na Dunavu.

Posle smrti despota Stefana Lazarevića 1427. došlo je do velikog političkog spora oko toga kome Golubac treba da pripadne.

Prema zvaničnom istorijatu tvrđave, despot Stefan je tokom svoje vlasti obnovio i proširio Golubac i u priobalnom delu unutrašnjeg grada podigao palatu. Nakon njegove smrti, tvrđava je došla u središte sukoba Ugarske, Srbije i Osmanlija.

Komandant Golupca Jeremija odbio je da grad preda ugarskom kralju Žigmundu Luksemburškom.

Tražio je novac za koji je tvrdio da mu pripada.

Pošto nije dobio traženi iznos, predao je tvrđavu Osmanlijama. Prema prikazu Museums of Serbia, pominje se suma od 12.000 dukata.

Za Žigmunda je to bio strateški šok.

Odjednom se jaka osmanska tvrđava našla na samoj granici njegovog sveta.

Odlučio je da je vrati silom.

Na suprotnoj obali Dunava podigao je vojnu bazu Laslovar.

Doveo vojsku.

Brodove.

Vitezove iz više evropskih zemalja.

I ono što je za početak XV veka naročito važno – savremeno vatreno oružje i topove. Zvanični istorijat Golubačke tvrđave opisuje Žigmundovu vojsku kao skup evropske viteške elite i navodi da je za pohod dopremljeno tada najsavremenije naoružanje.

Ispod zidina počela je velika opsada.

Možemo samo zamisliti pogled iz Šešir kule.

Na suprotnoj obali vojni logor.

Na Dunavu brodovi.

Ispred zidina hiljade ljudi.

Dim ranog artiljerijskog oružja.

Strele.

Juriši.

Signalne zastave.

A negde visoko iznad svega komandant posmatra tok borbe.

Opsada nije završila osvajanjem tvrđave.

Stigla je osmanska vojska sultana Murata II.

Žigmund se našao u opasnoj situaciji i pokušao da se povuče preko Dunava.

U sukobima je poginuo ili zarobljen veliki broj njegovih ratnika, među njima i čuveni poljski vitez Zaviša Crni, koji je kasnije pogubljen.

Šešir kula je ostala.

To je možda najbolji dokaz da njena neobična lokacija nije bila hir arhitekte.

Bila je napravljena za upravo takav trenutak.

Ali prava savremena misterija nije legenda – nego freske pronađene ispod kule

Najzanimljiviji deo priče danas možda nema veze sa princezama, golubovima ili tamnicama.

Tokom novijih arheoloških istraživanja, neposredno ispred ulaza u Šešir kulu i u velikom objektu ispod nje, otkriveni su brojni fragmenti fresko-maltera.

Zvanična prezentacija tvrđave navodi da nalazi zasad ukazuju na srpsko srednjovekovno fresko slikarstvo i na postojanje starijeg, freskama oslikanog objekta.

Ovo otvara potpuno drugačiju misteriju.

Šta je bilo ispod Šešir kule?

Fresko-maltera obično nema u običnom vojnom skladištu.

Freske pripadaju objektima kojima je neko želeo da da reprezentativan, ceremonijalan ili verski karakter.

Moguće je da je ispod kule postojao prostor koji danas još ne razumemo potpuno.

Kapela?

Reprezentativna prostorija?

Starija građevina uključena u kasniju tvrđavu?

Nešto četvrto?

Za sada bi bilo pogrešno tvrditi da je pronađena „tajna crkva“.

Dokaza za takav konačni zaključak još nema.

Ali upravo je to razlika između dobre istorijske misterije i izmišljene senzacije.

Ne moramo izmisliti odgovor.

Dovoljno je reći:

ispod najstarije i najvažnije kule Golupca pronađeni su tragovi fresko-oslikanog srednjovekovnog objekta čija puna funkcija još nije razjašnjena.

To je stvarna misterija.

I možda mnogo zanimljivija od legende.

Jer ako dalja istraživanja pokažu da je tu postojao sakralni objekat, to bi promenilo način na koji razumemo najstariju fazu Golubačke tvrđave.

Donžon možda nije stajao samo iznad vojnog prostora.

Mogao je pripadati mnogo složenijem unutrašnjem kompleksu.

Zašto se toliko legendi zalepilo upravo za ovu kulu?

Zato što njen položaj gotovo traži priču.

Najviša je.

Najudaljenija.

Teško dostupna.

Oblik joj se razlikuje od većine drugih kula.

I iz nje se vidi ogromno dunavsko prostranstvo.

U ljudskoj mašti takvo mesto ne može biti samo komandno mesto.

Mora postojati neko zatočen.

Neka nesrećna princeza.

Tajni prolaz.

Skriveno blago.

Zazidana prostorija.

Tako nastaju legende.

Jedna od njih povezuje Golubac sa Jelenom, ženom despota Đurđa Brankovića, vizantijskom princezom Irinom Kantakuzin – u narodnoj tradiciji mnogo poznatijom kao Prokleta Jerina.

U drugim verzijama pojavljuje se jednostavno „vizantijska carica Jelena“.

Priče nisu međusobno istorijski dosledne.

To je prvi znak da smo u svetu folklora, a ne arhivskih dokumenata.

Legenda kaže da je žena bila zatvorena ili usamljena u kuli i da su joj golubovi bili jedini prijatelji.

Lepa slika.

Ali vojna dokumentacija i sama arhitektura mnogo više govore u prilog komandnoj i odbrambenoj funkciji kule.

Postoji još jedna velika legenda Golupca – priča o devojci Golubani.

Prema njoj, osmanski zapovednik zaljubio se u lepu meštanku koja je odbila da uđe u njegov harem. Za kaznu ju je okovao za stenu u Dunavu i naredio joj da se „pokaje“. Stena je navodno dobila ime Baba-kaj, dok je grad po devojci nazvan Golubac. Zvanični istorijat tvrđave jasno ovu priču navodi kao legendu, ne kao utvrđenu istorijsku činjenicu.

Druga objašnjenja ime grada jednostavnije povezuju sa velikim brojem golubova na stenama.

Srednjovekovne karte dodatno potvrđuju da se naziv kroz različite jezike gotovo uvek vezivao za reč „golub“.

Zato je moguće da su legende nastale tek da objasne ime koje je već postojalo.

Kao što se mnogo toga u Golupcu dogodilo obrnuto od onoga što pričaju legende.

Tvrđava koja se menjala zajedno sa ratovanjem

Šešir kula je posebno zanimljiva i zato što pripada starijoj vojnoj tehnologiji.

Golubačko utvrđenje nastalo je u vreme kada su glavna sredstva napada bili:

luk i strela;

samostrel;

koplje;

mač;

opsadne sprave.

Zato su prve kule projektovane za borbu protiv ljudi koji se fizički približavaju zidinama.

Ali u XV veku na Balkan sve ozbiljnije stiže vatreno oružje.

Topovi menjaju pravila igre.

Visok, ravan zid koji je vekovima bio savršena odbrana može sada biti razbijen gvozdenim ili kamenim đuladima.

Zato Golubac mora da se prilagodi.

Tokom osmanske vlasti grade se i dograđuju elementi namenjeni vatrenom oružju. Spoljne kule dobijaju masivna ojačanja, a podignuta je i posebna Topovska kula namenjena odbrani pristaništa.

I upravo tu dolazimo do zabune iz koje je verovatno nastala ideja o „devetoj Šešir kuli“.

Golubačka tvrđava danas se opisuje kao kompleks od devet kula.

Šešir kula je Kula 1.

Najviša.

Najstarija.

Donžon.

A Topovska kula predstavlja devetu u numeraciji.

Zanimljivo je što te dve kule praktično predstavljaju dva kraja istorije razvoja tvrđave.

Šešir kula pripada svetu srednjovekovnog hladnog oružja.

Topovska kula svetu baruta.

Između njih stoji čitava evolucija ratovanja.

Šta je Šešir kula zapravo čuvala?

Najjednostavniji odgovor bio bi:

tvrđavu.

Ali donžon čuva više od zida.

U takvoj kuli često se nalazi ono najvažnije:

komanda;

najsigurniji deo posade;

vojni autoritet;

moguće dragocenosti;

dokumenti;

zalihe za poslednju odbranu.

Za Golubac nemamo inventar Šešir kule iz svakog istorijskog perioda.

Zato nije odgovorno tvrditi da je unutra postojala velika riznica ili tajni arhiv.

Ali sama funkcija donžona govori da je to moralo biti jedno od najkontrolisanijih mesta unutar tvrđave.

Čovek nije slučajno ulazio u njega.

U vreme mira pristup je verovatno bio ograničen.

U vreme rata postajao je poslednji centar odbrane.

I upravo zbog toga ideja da se ispod njega nalazi fresko-oslikani stariji objekat postaje još intrigantnija.

Možda najstariji Golubac nije bio samo vojna ispostava.

Možda je u tom prostoru postojao i reprezentativni ili verski život koji još pokušavamo da rekonstrušemo.

Arheologija je poslednjih godina već pokazala da je svakodnevni život u Golupcu bio složeniji nego što se dugo pretpostavljalo. Tokom istraživanja pronađeni su tragovi rimskog objekta iz IV veka, osmanski hamam, veliki magacin strela i dokazi razvijenog vojnog i civilnog života.

Dakle, svaki put kada se mislilo da Golubac dobro poznajemo, zemlja je ponudila novu priču.

Zašto bi Šešir kula bila izuzetak?

Najveća tajna kule možda je starija od same kule

Pokušajmo zato da odvojimo ono što znamo od onoga što ne znamo.

Znamo da je Šešir kula glavna donžon kula.

Znamo da pripada starijem unutrašnjem utvrđenju.

Znamo da je podignuta na najvišoj i najdominantnijoj tački.

Znamo da je poligonalna u osnovi, a kružna u gornjoj zoni.

Znamo da joj se prilazi uskom stazom uz liticu.

Znamo da je u opsadama imala savršenu poziciju za komandanta tvrđave.

Znamo i da je Golubac postojao pre svog prvog pisanog pomena 1335.

Ali ne znamo tačno ko ga je prvobitno izgradio.

I sada znamo još nešto:

ispod i neposredno uz Šešir kulu postoje tragovi starijeg fresko-oslikanog objekta.

Tu se otvara sasvim nova mogućnost.

Možda se odgovor na pitanje ko je podigao najstariji Golubac neće pronaći u kraljevskom dokumentu u Budimpešti, Beogradu ili Istanbulu.

Možda će ga dati slojevi zemlje ispod Šešir kule.

Fragment freske.

Komad keramike.

Novčić.

Građevinska tehnika.

Jedan natpis koji još nije pronađen.

Arheologiji je ponekad dovoljan mali predmet da promeni čitavu hronologiju građevine.

Kula sa koje se istorija vidi drugačije

Postoji nešto gotovo simbolično u njenom položaju.

Sa Šešir kule Dunav više ne izgleda kao reka pored tvrđave.

Postaje jasno zašto je tvrđava uopšte tu.

Zapadno se otvara široko dunavsko prostranstvo.

Istočno počinje tesnac Đerdapa.

Ko drži tu tačku, ne kontroliše samo zidove.

Kontroliše prolaz.

Vojsku.

Trgovinu.

Brodove.

Granicu.

U XIV i XV veku to je značilo ogromnu moć.

Zato su za Golubac ratovali Ugarska, srednjovekovna Srbija i Osmansko carstvo. Zvanični istorijat tvrđave upravo njegov strateški položaj navodi kao razlog neprekidnih borbi velikih pograničnih sila.

Možemo zamisliti koliko je različitih zastava komandant Šešir kule tokom vekova mogao gledati ispod svojih zidina.

Ugarske.

Srpske.

Osmanske.

I koliko je puta čovek koji je tog dana držao ključ kule verovao da će baš njegova država tu ostati zauvek.

Nije.

Tvrđava je menjala gospodare.

Kula je ostajala.

Misterija bez izmišljanja

Golubačka tvrđava ima dovoljno pravih tajni da nema potrebe izmišljati skrivene odaje pune zlata.

Ne znamo ko ju je prvi podigao.

Ne znamo prvobitno ime svake njene kule.

Ne znamo tačnu funkciju svakog prostora u najranijim fazama.

I ne znamo još šta je bio fresko-oslikani objekat ispod Šešir kule.

To je sasvim dovoljno.

Legenda o zatočenoj vizantijskoj princezi lepa je i treba je sačuvati kao deo narodnog predanja.

Ali legenda i istorija nisu isto.

Istorijska priča možda je čak dramatičnija.

U realnosti je u toj kuli verovatno sedeo komandant koji je sa najviše tačke Golupca gledao kako mu se približava neprijateljska vojska.

I znao:

ako svi bedemi ispod njega padnu, upravo će ta kula biti poslednje mesto u kojem će se odbrana nastaviti.

Nema mnogo građevina u Srbiji kod kojih je tako lako fizički razumeti srednjovekovni strah.

Samo pogledate usku stazu.

Liticu.

Dunav duboko ispod.

I kulu iznad glave.

A onda zamislite da morate da je osvojite pod kišom strela.

Odjednom postaje jasno zašto je tu.

Zaključak: Šešir kula još nije ispričala najvažniju priču

Najviša kula Golubačke tvrđave vekovima je gledala Dunav.

Preživela je promene država.

Ratove.

Opsade.

Barut.

Artiljeriju.

Osmansku vlast.

Napustanje.

Savremeni put koji je nekada prolazio kroz samu tvrđavu.

I konačno veliku obnovu završenu u XXI veku.

Danas do nje vodi uređena, ali i dalje veoma zahtevna ruta.

Turista na vrhu dobija panoramski pogled.

Srednjovekovni komandant na istom mestu dobijao je informaciju od koje mu je možda zavisio život.

Ali najzanimljiviji deo priče možda uopšte nije ono što se vidi sa vrha.

Nego ono što se nalazi ispod nje.

Fragmenti fresko-maltera pronađeni tokom novijih istraživanja ukazuju na postojanje starijeg oslikanog srednjovekovnog objekta uz najstariji deo tvrđave. Njegova puna funkcija još nije razjašnjena.

Tu počinje prava misterija Šešir kule.

Da li je u najstarijem Golupcu postojao sakralni prostor?

Da li je fresko-oslikana građevina prethodila nekom delu današnjeg utvrđenja?

Ko ju je podigao?

Kada?

I može li upravo ona jednoga dana pomoći da odgovorimo na najveće pitanje Golubačke tvrđave:

ko je prvi izgradio grad koji će vekovima kontrolisati ulaz u Đerdap?

Odgovor još nemamo.

Ali možda je najvažniji trag već pronađen.

Ne u legendi o princezi.

Ne u priči o golubovima.

Nego u komadićima oslikanog maltera koji su vekovima ležali u ruševini ispod glavne kule.