Kada oblaci zaplove ispod vaših nogu, a zlatne kupole zasijaju kroz maglu, znaćete – stigli ste na jedno od najuzvišenijih mesta na Krimu. Foroska crkva Vaskrsenja Hristovog nije običan pravoslavni hram. Smeštena na strmoj Crvenoj steni, na 412 metara nadmorske visine, ona deluje kao da je neko posejao seme vere pravo na granici između zemlje i večnosti. Ali iza ove očaravajuće lepote krije se drama, zahvalnost, pad i vaskrsenje – baš kao u najboljim pričama.

 Čudo na šinama: Kako je jedna nesreća podarila hram

Krajem 19. veka, zemlje Forosa pripadale su ruskom čajnom magnatu Aleksandru Kuznjecovu.Ovaj velikodušni filantrop je mnogo doprineo Rusiji:otvorio je nekoliko gimnazija, organizovao biološke stanice i finansirao istraživanja mladih naučnika.

Priča počinje 17. oktobra 1888. godine.Car Aleksandar III sa svojom porodicom putovao je vozom iz Krima u Sankt Peterburg.Kod stanice Borki, voz je stravičnom brzinom sleteo s šina. Vagoni su se lomili kao igračke, ali carski vagon se, čudom, samo nakrivio i ostao čitav. Krov mu se srušio, ali je Aleksandar III, svojim ramenima navodno pridržavao srušeni krov dok su se deca i carica spasavali.Niko od članova porodice Romanov nije stradao

Kuznjecov je ovo smatrao božanskim znakom i došao je na ideju da izgradi crkvu u čast ovog čudesnog događaja, u znak zahvalnosti Bogu za čudesno spasenje cara.Nedelju dana kasnije, poglavar Pravoslavne crkve dao je saglasnost pokrovitelju, a Kuznjecov se odmah obratio talentovanom arhitekti Čaginu. Za izgradnju je izdvojeno oko 2,5 desetine zemlje i 50.000 zlatnih rubalja, što je u to vreme bila značajna suma.

Hram je građen od 1889. do 1892. godine, i od prvog dana zadivio je sve, ne samo lepotom, već smelošću arhitekture na samoj ivici litice.

Neki istoričari veruju da Kuznjecov nije delovao samo iz ljubavi prema caru, već i iz čisto komercijalnih razloga. Posao sa čajem u Rusiji je tradicionalno vodila carska porodica, a Kuznjecov je tako želeo da se dodvori carskoj porodici.

Fresku crkvu su oslikali Makovski i Korzuhin, a podne mozaike su izradili italijanski majstori. Svečano otvaranje crkve održano je 1892. godine.

Anton Čehov, koji je pomogao u organizovanju parohijske škole, bio je čest posetilac ovde. Deset godina nakon otvaranja Foroske crkve, Nikolaj II ju je posetio u pratnji svoje supruge i malih ćerki. Njegova poseta se poklopila sa godišnjicom čudesnog spasavanja Aleksandra III.

 Arhitektura koja  briše granicu između zemlje i neba

 Fram je projektovao akademik Nikolaj Čagin, uz blagoslov tada najvećeg crkvenog arhitekte Rusije – Davida Grima.Hram je rađen u vizantijskom stilu, sa krstom na sredini i devet zlatnih kupola (po broju anđeoskih činova).Prozori su gotski, a zidovi od lokalnog krečnjaka.Kada sunce obasja fasadu, deluje kao da je cela crkva utkana od svetlosti i stene.

Unutrašnjost je nekada krasio mermerni ikonostas i ručno rađene freske. Crkva je mogla da primi oko 1.000 vernika, mada su retko kada svi stajali, obično su gosti dolazili u manjim grupama, u tišini, da se dive pogledu na Jaltu i Crno more.

Vreme tame: Od hrama do skladišta i restorana

 „Crveni teror“ koji je pokrenut na Krimu 1920.-ih nije poštedeo ni Vaskrsenjsku crkvu. Crkva je zatvorena, a njen nastojatelj je prognan u Sibir. Godine 1924.  hram je zatvoren, a prekrasne freske su prekrečene, verovatno da bi se uništio svaki trag carske vere. Kupole su skinute, krstovi srušeni.

Godine 1927, vlasti su konfiskovale sav pozlaćeni crkveni nameštaj, skinuli odežde sa ikona i srušile kupole i zvona.Sve je to prodato, pretopljeno i opljačkano.Godine 1934, hram je kupila uprava sanatorijuma Foros za 18 hiljada rubalja.Ubrzo je hram postao magacin.U jedno vreme u njemu su držali čak i konzerve i brašno.

Tokom rata, graničari koji su čuvali Foros od nacista sklonili su se ovde. Zidovi crkve su oštećeni mecima i fragmentima bombi.Tokom opsade, ljudi su se sklonili ovde, moleći se za pobedu pred preostalim ikonama. Međutim,Nemci su ipak okupirali teritoriju Forosa i uklonili dekorativne zidne panele, mermerne prozorske daske i druge vredne predmete iz crkve, pretvorivši zgradu u štale. Konji su oštetili razrađeni mozaični pod.

Ali ono što najviše boli – od šezdesetih do osamdesetih godina 20. veka, u prostoru nekadašnje crkve nalazio se restoran pod nazivom „Bajka”. Da, tako nešto, ručak u hramu sa zlatnim kupolama, dok se spolja divite lažnom sjaju.

Meštani su pričali da su se turisti tada slikali u noćnim klubovima ispod ikonostasa. Bolna slika, ali svedočanstvo koliko daleko čovek može otići od svetog.

Nikita Hruščov je šezdesetih godina prošlog veka posetio Crkvu Vaskrsenja Hristovog dok je obilazio Krim sa iranskim šahom. Moćni gost je odbio da ruča u restoranu, smatrajući takvo korišćenje svetog mesta bogohulnim. Razbesneo, Hruščov je naredio da se restoran sruši, ali srećom, crkvena zgrada je ostala praktično netaknuta.

Crkva je pretrpela još jedan udarac 1969. godine, kada je požar uništio poslednje ikone, freske i druge elemente enterijera.

Godine 1980, regionalni izvršni komitet je želeo da sruši crkvu i na tom mestu izgradi pansion, ali su lokalni stanovnici uspešno poništili naredbu. Crkva je potom registrovana kao arhitektonski spomenik iz 19. veka.Godinu dana kasnije, zgrada je pregledana, što je pokazalo da je potpuno propala:nije imala kupole, prozore ni vrata. Restauracija je počela 1987. godine, a nakon završetka prve faze, parohijanima je dozvoljen povratak unutra. Popravke i restauracija su se nastavile i 1990-ih, uz službe.

Vaskrsenje hrama: Istinsko čudo našeg vremena

 Dugo je hram čekao svoje vaskrsenje. Tek 1990. godine vraćen je vernicima, ali je bio u ruševnom stanju. Godine 2004. usledila je potpuna obnova – ne samo građevinska, već duhovna.Freske su obnovljene, ikonostas vraćen, kupole ponovo prevučene zlatom.

Restauracija crkve je počela zahvaljujući Gorbačovim, koji su gradili daču u blizini i bili su očarani lepotom Foroske crkve. Novi mladi nastojatelj, otac Petar, takođe je odigrao značajnu ulogu u aktivnoj restauraciji.

Za stogodišnjicu crkve, podignute su nove kupole i tornjevi, a Crnomorska flota je donirala zvono iz 1862. godine, uzeto sa srednjovekovnog svetionika po imenu Sarič. Majstori su ofarbali zidove, ukrasili prozore vitražima, restaurirali kamenu ogradu i pozlatili enterijer.

Prva služba nakon restauracije održana je 2004. godine. Vodio ju je mitropolit simferopolski, a prisustvovao joj je i tadašnji ukrajinski predsednik Leonid Kučma.

Danas, Foroska crkva ponovo služi kao svetinja.Svake nedelje održava se  liturgija, a sveće gore za mir duša cara Aleksandra III i svih stradalih u vremenima bezbožništva.

I dok stojite na samoj litici, osećate da je ova crkva preživela sve – ljudsku okrutnost, revolucije, ratove, zaborav – i vratila se upravo da vas podseti: lepota i vera mogu da pobede sve.

Foroski hram Vaskrsenja Hristovog na Krimu je mesto gde se čovek, ma gde stao, oseća i malim i beskrajno velikim. Kažu da kad se magla spusti, crkva kao da lebdi iznad oblaka, a zlatne kupole sijaju poput zvezda sišle na zemlju.

Ako vam put nanese Krim, svratite do ovog mesta.Čak i ako niste vernik, priroda, tišina i onaj osećaj kada stavite nogu na stenu i pogledate u more – to je iskustvo za dušu.

 Ostoja Vojinović

www.cudo.rs