Internet izveštaji o onome što jeste, a možda i nije urbani mit o ukrajinskom pauku-mutantu počeli su da kruže pre nešto više od 30 godina. Ono što sledi se navodno dogodilo u drugoj polovini 1990. godine.

Prva žrtva

Prema izveštajima, telo muškarca pronađeno je onesvešćeno uz zid lifta u jednoj soliterskoj zgradi u Ukrajini. Leš je pronađen sa dva uboda na vratu, svaki sa modricom plavo-žute boje. Sva koža žrtve je bila bleda. Na obdukciji je utvrđeno da je uzrok smrti kombinacija teškog gubitka krvi i šoka. Rečeno je da je iz tela nedostajalo čak 1,5 litara krvi, ali nijedna nije pronađena u ili oko lifta u kojem je pronađen. Nisu pronađeni ni znaci nasilnog ulaska. Drugi stanovnici u bloku su ili započeli ili podstakli glasine da se nepoznati vampir slobodno kreće u soliterskoj zgradi. Vlasti nisu htele da prihvate tako izmišljenu priču.

Druga žrtva

Oko mesec dana nakon što je pronađena prva žrtva, otkrivena je druga. Ovog puta žrtva je bila trinaestogodišnja devojčica koja je ostala zarobljena u liftu između 4. i 5. sprata. Svedoci su čuli njene izbezumljene krike i ponovo pozvali policiju. Lokalna policija je sa sobom dovela mali tim vatrogasaca u slučaju da im bude potreban hitan pristup liftu. Devojčica je pronađena na identičan način kao i prethodna žrtva.

Sa drugom smrti koja se pripisuje nepoznatim osobama ili stvarima, stanovnici su se plašili daljih napada i odbili su da ponovo koriste lift. Leonid Kernev, bivši ministar propagande KGB-a, bio je mišljenja da je poslednja žrtva pretrpela smrtonosnu prekomernu dozu heroina – iako nije pronađen špric. Naravno, roditelji devojčice su žestoko negirali ovaj zaključak i čak su otišli ​​​​dotle da su pretili pravnim postupkom protiv njega.

Postavljanje zamke

Naravno, ništa od ovoga nikoga nije približilo otkrivanju šta se tačno dešava. Utvrđeno je da je najbolja, a možda i jedina, prilika da se to uradi bila da se postavi zamka za počinioca. Tri dana, jedan detektiv i narednik su se stalno vozili liftom. Obojica su bili naoružani pištoljima, lampama i radio-aparatima. Lift se stalno penjao dok nije stigao do tačke na pola puta između 5. i 6. sprata. Naglo je zaustavio uspon i unutrašnja svetla su nestala. Obojica su se vratili svojim lampama i stajali spremni da deluju nekoliko minuta. Činilo se da se ništa ne dešava, osim onoga što su počeli da smatraju rutinskim kvarom kabine lifta. To je trajalo sve dok obojica nisu čuli čudan zvuk kliktanja koji je dolazio iznad njih.

Usmerivši svoje lampe nagore, ugledali su nešto. Bio je to tamni oblik u obliku kvadrata, širok oko 30 centimetara. Stvorenje se kretalo direktno ka novootkrivenom iščašenom krovnom panelu. Tada su shvatili da je to krznena glava veličine muške pesnice koja je gledala u njih dvoje. Narednik je izvukao oružje, ali mu je pretpostavljeni naredio da ne puca. Iz nekog razloga, detektiv je isključio lampu, dozvoljavajući stvorenju da uđe. Bio je to pauk. Veliki pauk. Ogromni pauk.

Treća žrtva

Suočen sa svoje 3 glavne fobije – Niktofobijom (strahom od mraka), Arahnofobijom (pauci) i Klaustrofobijom (zatvoreni prostori) – Narednik je paničio i ispustio baterijsku lampu, razbivši je usput. Pre nego što je detektiv mogao da ga uključi, pauk je skočio. Sleteo je pravo na lice prestravljenog Narednika i počeo da ga grize. Dok mu je isceđivao krv sa lica, njegovo telo je pocrvenelo. Detektiv je konačno uspeo da ispali dva hica. Prvi je promašio, ali je drugi odsekao jednu od nogu od jednog metra. Hitna ekipa ga je pronašla kako se još uvek trza. Detektiv se srušio na zid, drhteći od užasa. Narednik je postao treća i poslednja žrtva pauka.

Černobiljska nuklearna mutacija

Vest o napadima je, navodno, bila zataškana, ali je ipak uspela da dopre do turskih novina koje su objavile priču. U njima se dalje pretpostavljalo da je mutirani pauk mogao biti posledica katastrofe u nuklearnoj elektrani Černobilj od pre nekoliko godina. Takođe se tvrdilo da su bacači plamena korišćeni na paukovom skrovištu – za koje se smatra da je sam vrh liftovskog okna – i da su tamo pronađena i jaja.