ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Христос је васкрсао из мртвих,
смрћу погазивши смрт
и давши живот онима у гробовима.
„Христос васкрсе из мртвих,
смрћу погазивши смрт
и мртвима оживотворивши.
Тропар празника

Празник Васкрсења Христовог  назива се још и Пасха (Васкрс) по старозаветном празнику установљеном у знак сећања на избављење Јевреја из египатског ропства. У складу са догађајем Васкрсења Христовог, којег се сећамо на овај празник, назив Васкрс у хришћанској Цркви добија посебно значење и почиње да означава прелазак из смрти у живот, са земље на небо. „Реч Васкрс“, каже свети Амвросије Милански, значи пролазак. Овај празник, најсвечанији међу празницима, назван је тако у старозаветној Цркви – у знак сећања на излазак синова Израиљевих из Египта и истовремено њихово избављење из ропства, а у новозаветној Цркви – као знак да је сам Син Божији Васкрсењем из мртвих дошао из овога света Оцу Небеском, са земље на небо, ослободивши нас од вечне смрти и дела непријатељског и давши нам „власт да будемо деца Божија “ (Јован 1:12)

У низу празника Господњих централно место заузима празник Васкрса, а у низу свих хришћанских празника „превазилази све славе, па и оне Христове и оне које се славе у славу Христову, колико сунце надмашује звезде. .”

Све службе и црквени обреди овог празника посебно су свечани и прожети једним осећањем радости због Васкрслог.

Много пре поноћи, верници у светлим, празничним одеждама хрле у храм и са поштовањем ишчекују предстојеће Васкршње славље. Свештенство се облачи у сва пресвета достојанства. Непосредно пре поноћи, свечано звоно најављује почетак великог минута Светлећег празника Васкрсења Христовог. Свештеници са крстом, кандилима и тамјаном излазе из олтара и заједно са народом, попут мироносица који су ујутро отишли ​​у гроб, обилазе круг цркве певајући „Васкрсење Твоје, Христе Спасе, анђели певају на небу, и удостоји нас на земљи чистим срцем“. У ово време, са висине звоника, као са неба, лије ликујући васкршње певање. Сви верници ходају са упаљеним свећама, изражавајући тако духовну радост Светлећег празника.

Поворка се зауставља на затвореним западним капијама храма, као на дверима Христовог гроба. И овде, по уобичајеном вапају, свештеник, попут анђела који је мироносицама на гробу благовестио о Васкрсењу Христовом, први објављује радосну песму: „Христос васкрсе из мртвих погазивши смрт смрћу и оживљавање оних у гробовима.” Ову песму три пута понављају свештенство и хор.

Потом предстојатељ проглашава стихове древног пророчанства светог цара Давида: „Нека васкрсне Бог и да се распрше непријатељи његови…“, а сав народ (хор) на сваки стих пева: „Христос васкрсе из мртвих…”

Најзад, протојереј, држећи у рукама крст са трокраким свећњаком, својим покретом црта знак крста на затворена врата храма, она се отварају, а ликујући домаћин, попут мироносица некада да апостола, улази у цркву, обасјана светлошћу свих кандила и свећа, и одјекује песмом: „Христос васкрсе из мртвих!“

Следеће служење Васкршње Јутрење састоји се од певања канона који је сачинио Свети Јован Дамаскин. Песме овог канона раздвојене су понављањем „Христос васкрсе из мртвих!“ За време појања канона, свештенство са крстом и кадионицом, претходило кандилама, обилази целу цркву, испуњавајући је фемијама, и радосно поздравља све речима: „Христос Воскресе“, на шта верници радосно одговарају: „Ваистину васкрсе!” Поновни одласци свештенства из олтара подсећају на честа јављања Господа Својим ученицима после васкрсења.

На крају Јутрења, после певања: „Загрлимо се, кличући: браћо! А свима који нас мрзе опростићемо у васкрсењу” – почињу да се поздрављају сви верници. Радосна васкршња честитка подсећа на стање апостола у коме су, када је изненада проломила вест о Васкрсењу Христовом, са чуђењем и одушевљењем рекли једни другима: „Христос васкрсе!“ и одговори: „Ваистину васкрсе!“ Међусобно љубљење је израз љубави и помирења једних са другима, у знак сећања на наше универзално праштање и помирење са Богом смрћу и васкрсењем Исуса Христа.

Затим се чита реч Јована Златоустог.

После Јутрења одмах се обављају Часови и Литургија, са отвореним Царским дверима, које су отворене од почетка Јутрења и не затварају се читаву недељу у знак да нам је Исус Христос заувек отворио врата Царства Небеског. На Литургији се чита први почетак Јеванђеља по Јовану Богослову, који почиње речима „У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог…“, која осликава Божанство нашег Искупитеља. Ако Литургију служи свештенички сабор, онда се Јеванђеље чита на различитим језицима, као знак да је „прошла порука“ о Господу свим народима на земљи.

Посебни васкршњи ритуали укључују благослов артоса, „у част и славу и сећање на славно Васкрсење“ Господа нашег Исуса Христа. Назив артос означава просфору са сликом крста овенчаног трњем, у знак Христове победе над смрћу, или са сликом Васкрсења Христовог. Реч „артос“ је грчка; У преводу на српски то значи “хлеб”. Историјско порекло артоса је следеће:

Апостоли, навикли да једу са Васкрслим Господом, после Његовог Вазнесења на небо, сећајући се Његових драгих речи: „С вама сам у све дане“, са живом вером осетише невидљиво присуство Господње на својим састанцима. Почињавши јело, остављали су незаузето место где је Исус Христос лежао са њима, а на сто наспрам тог места стављали су, као за Њега, парче хлеба, и сваки пут на крају трпезе захваљивали Боже, подигли су ово парче хлеба говорећи: „Христос васкрсе“. Када су касније ученици Исуса Христа одлазили у различите земље да проповедају Јеванђеље, они су, ако је било могуће, настојали да се придржавају овог обичаја: сваки од светих апостола, ма у којој земљи се налазио, у новом друштву Христових следбеника, започињући трпезу, оставио је место и део хлеба у славу Спаситеља, а на крају трпезе је заједно са њима прославио Васкрслог Господа, подижући део положеног хлеба у спомен на Њега. Тако се овај обичај сачувао у Цркви и после низа векова стигао у наше време. Артос, постављен на Свету Васкрсу у цркви пред очима верника, треба да послужи као подсећање на невидљиво присуство Васкрслог Господа са нама.

Истовремено, артос подсећа да је Исус Христос, смрћу на крсту и васкрсењем, постао прави хлеб животиња. Ово значење артоса открива се у молитви за његово освећење. Поред тога, у овој молитви, свештеник, призивајући благослов Божији на освећени артос, моли Господа да исцели сваку болест и подари здравље свима који се причешћују.

“Закон Божији”, издавачка кућа “Нова књига”

Химне са Васкршње службе

Видевши Васкрсење Христово, поклонимо се Светом Господу Исусу, једином безгрешном. Крсту Твоме, Христе, клањамо се и Свето Васкрсење Твоје певамо и славимо: Јер си Ти Бог наш, зар Теби другог не знамо, име Твоје зовемо. Дођите, сви верни, поклонимо се Светом Васкрсењу Христовом: гле, кроз Крст радост дође целом свету. Увек благосиљајући Господа, певамо Васкрсење Његово: претрпевши распеће, смрт смрћу уништи.

Исус је устао из гроба, као што је и прорекао, да би нам дао живот вечни и велику милост.

Празнично певање

Нека се достојно радују небеса, нека се радује земља, нека слави свет, све видљиво и невидљиво, Христос васкрсе, вечна радост.

„Небо, како треба, радуј се; нека се радује земља; радуј се и сав свет видљиви и невидљиви; јер Христос васкрсе, вечна радост свима“.

Тропар

Ускрс нам се чинио светим; Васкрс је нов, свети; Васкрс је тајанствен; Свечасни Васкрс; Васкрс Христос Избавитељ; Васкрс је непорочан; Васкрс је велики; Васкрс верних; Васкрс нам отвара врата раја; Васкрс светлећи све вернима.

Стицхера

Сјај, блистај, Јерусалиме нови, јер је на теби слава Господња. Радуј се сада и радуј се Сиону. Ти, Пречиста, покажи се, Богородице, о васкрсавању Рождества Твога.

„Просвети се, просвети се, Јерусалиме нови; јер је слава Господња васкрсла на вас; радуј се сада и радуј се, Сионе! А Ти, Пречиста Богородице, да се прослави васкрсењем Рођеног од Тебе.”

Ирмос

Иако си у гроб сишао, Бесмртни, разорио си силу пакла, и васкрсао си као Победник, Христе Боже, говорећи женама мироносицама: Радујте се! И Апостолом Твојим даруј мир, даруј палим васкрсење.

„Иако си Ти, Спаситељу, у гроб сишао, силу паклену разорио си, и Христе Боже, као Победоносцу васкрсао, говорећи женама мироносицама: Радујте се! и давши мир апостолима Твојим, дајући васкрсење палим“.

Кондак

Јеванђеље по Јовану

У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог. То је било у почетку код Бога. Све је кроз Њега постало, и без Њега није настало ништа што је настало. У Њему беше живот, и живот беше светлост људима. И светлост светли у тами, и тама је не савладава.

Био је човек послан од Бога; име му је Јован. Он је дошао као сведок, да сведочи о Светлости, да кроз њега сви поверују. Он није био светлост, него је послат да сведочи о Светлости.

Тамо је била истинита Светлост, која просветљује сваког човека који долази на свет. Он беше у свету, и свет преко Њега постаде, и свет Га не познаде. Својима је дошао, а своји Га не примише. А онима који су Га примили, онима који су веровали у име Његово, дао је моћ да постану деца Божија, који нису рођени ни од крви, ни од воље телесне, ни од воље човечије, него од Бога.

И Реч постаде тело и настани се међу нама, пуна благодати и истине; и видели смо славу Његову, славу као Јединородног од Оца. Јован сведочи о Њему и, узвикујући, каже: Ово је био Онај за кога рекох да је онај који је дошао после мене стајао преда мном, јер је био пре мене. И од пуноће Његове сви смо примили благодат на благодат, јер је закон дат кроз Мојсија; милост и истина су дошли кроз Исуса Христа. Бога нико никада није видео; Јединородног Сина, који је у наручју Очевом, Он је открио.

Ин.1, 1-18

О Светом Васкрсу

Сада је спасење света – света видљивог и невидљивог. Христос васкрсе из мртвих; устани и ти са Њим; Христе у слави Његовој, и ти се уздигни; Христос из гроба – ослободи се окова греха; врата пакла се отварају, смрт је уништена, стари Адам је одложен, нови се ствара. Васкрс, Васкрс Господњи! И још ћу рећи у славу Тројице: Васкрс! Она је наша празнична слава и слава над славама; онолико превазилази све прославе, па и оне Христове и оне које се врше у славу Христову, колико сунце надмашује звезде.

Свети Григорије Богослов

Данас се Васкрсењем Христовим отвара подземни свет, обнавља се земља крштењем катихумена, небеса се отварају Духом Светим. Отворени подземни свет враћа мртве, обновљена земља рађа оне који су васкрсли, отворено небо прима оне који се уздижу. Подземни свет враћа заробљенике у оно што је горе, земља шаље на небо сахрањене, а оне које су примили небо поклања Господу.

Свети Амвросије Милански

Мудрост је рекла да се на дан радости несрећа заборавља. Данашњи дан нас тера да заборавимо прву реченицу која нам је изговорена. Тада смо пали са неба на земљу: сада нас је Небески учинио небеским. Тада је смрт завладала кроз грех: сада је живот поново добио власт кроз праведност. Тада је једини отворио улаз смрти: и сада се поново уноси живот сам. Тада смо смрћу отпали од живота: сада је смрт укинута животом. Тада су се од стида сакрили под смокву: сада су се приближили дрвету живота у слави. Тада смо изгнани из раја због непослушности, сада смо уведени у рај због наше вере. Шта да радимо после овога? Шта друго него да скачу као громови и брда, што је пророк најавио, говорећи: горе су скочиле као овнови, а брда као овчија јагањца. Зато дођите, радујмо се Господу! Сломио је снагу непријатеља и поставио нам победоносни знак крста, победивши непријатеља. Ускликнимо гласом радости, као што победници обично узвикују над лешевима побеђених.

Свети Григорије Ниски

Наступио нам је жељни спасоносни празник, дан васкрсења Господа нашег Исуса Христа. Овај празник је гаранција мира, извор помирења, истребљења непријатеља, уништења смрћу, уништења ђавола. Данас су се људи сјединили са анђелима, а тело обучени заједно са бестелесним Силама приносе песме хвале Богу. Данас је Господ срушио врата пакла и уништио само лице смрти. Али шта ја говорим, лице смрти? Чак се и сам назив смрти променио: сада се зове не смрт, већ спокој и сан.

Свети Јован Златоусти

Васкрс је светски и највећи празник… Јер Васкрсење Христово је из корена променило и земљу, и пакао, и рај… Васкрсли Господ посла Духа Светога на земљу и освети Цркву Христову на земљи – стуб и потврђивање. Истине, која ће бити на земљи до свршетка века, и врата пакла је неће надвладати… Душа Господња сишла је у пакао после Његове смрти, срушила пакао и васкрсла… Васкрсли Христос је вазнео на небо и тамо основао Цркву у коју су ушле и улазе душе свих праведника… Црква је сјединила Небо и земљу. Имамо једну Цркву – земаљску и небеску. Господ је све учинио за нас, не будимо издајице и убице самих себе. Очистимо и осветимо своје душе у тајнама Свете Цркве.

Свети Макарије, митрополит московски

Реч Светог Јована Златоустог на дан светог Васкрса

Ако је ко побожан и воли Бога, нека ужива у овом светлом слављу. Ако је ко разборит слуга, нека се испуни радошћу Господа свога. Ако је неко уморан од поста, нека сада прими своју награду. Ако је ко радио од првог часа, нека сада прими своју награду. Ако се неко појави после шестог часа, нека не сумња, јер нема шта да изгуби. Ако је ко одложио до деветог часа, нека се појави без страха. Ако је неко дошао тек у једанаести час, нека се не плаши одлагања, пошто великодушни Господ ово друго прима једнако са првим; даје одмор у једанаестом часу онима који долазе, као и онима који су радили од првог часа; Он се смилује последњем и брине о првом; плаћа му и даје; и он цени дело и хвали расположење. Зато сви ви уђите у радост Господа нашег: и прво и друго, добићете награду, богати и сиромашни, радујте се једни са другима. Поштуј уздржане и немарне људе! Они који су постили и који нису постили, радујте се данас! Оброк је пун хране! Уживајте свима! Бик је огроман: нека нико не оде гладан! Сви уживајте у богатству доброте! Нека нико не плаче од сиромаштва, јер се појавило заједничко царство! Нека нико не тугује за гресима: опроштење је ускрснуло из гроба! Нека се нико не боји смрти, јер нас је смрт Спаситеља ослободила! Онај кога је она ухватила згазио ју је, који је сишао у пакао, захватио је пакао, ожалостио га је, који је окусио тело Његово. То је предвидео и Исаија када је повикао: пакао, каже, узнемири се (Ис. 14,9). Упознавши Тебе у подземљу, био је узнемирен јер је био поражен, узнемирен јер је био исмејан. Узео је тело, али је нашао Бога, узео је земљу, али је срео небо, узео оно што је видео, али је напао оно што није видео. Смрт! где ти је жалац? пакао! где је твоја победа? (1. Кор. 15, 55) Христос васкрсе, а ви сте оборени! Христос васкрсе и демони падоше! Христос васкрсе и Анђели се радују! Христос васкрсе, а у гробу нема ни једног мртваца! Христос, који је васкрсао из мртвих, постао је првина умрлих. Њему слава и моћ у векове векова. Амин.