Dok većina ljudi redovno kontroliše krvni pritisak, nivo šećera ili holesterol, zdravlje očiju često ostaje po strani – sve dok se ne pojave ozbiljni problemi. Stručnjaci upozoravaju da se upravo posle 40. godine povećava rizik od brojnih očnih oboljenja, ali i da se mnoge promene mogu usporiti ili sprečiti usvajanjem nekoliko jednostavnih životnih navika.

Vid je jedno od naših najdragocenijih čula. Zahvaljujući njemu primamo najveći deo informacija iz okruženja, obavljamo svakodnevne aktivnosti, radimo, vozimo automobil i uživamo u čitanju, prirodi i druženju. Međutim, za razliku od drugih organa kojima često posvećujemo pažnju, oči uglavnom primećujemo tek kada počnu da nas „izdaju“.

Prvi znaci promena najčešće su sasvim suptilni. Potrebno je više svetla za čitanje nego ranije, sitna slova postaju zamagljena, oči se brže zamaraju nakon rada za računarom ili vožnje noću, a povremeno se javlja osećaj peckanja i suvoće. Mnogi ove tegobe pripisuju umoru ili godinama i nastavljaju sa svakodnevnim obavezama, ne razmišljajući da bi upravo to mogli biti prvi signali da je vreme za veću brigu o zdravlju očiju.

Lekari naglašavaju da je starenje prirodan proces i da određene promene vida dolaze sa godinama. Ipak, način života ima ogroman uticaj na brzinu kojom će se te promene razvijati. Upravo zato pet jednostavnih navika može napraviti veliku razliku između očuvanog vida i ozbiljnih problema u poznijem životnom dobu.

Zašto se vid menja posle četrdesete godine?

Posle četrdesete godine očno sočivo postepeno gubi elastičnost. Zbog toga oku postaje sve teže da fokusira predmete na maloj udaljenosti, pa mnogi prvi put posegnu za naočarima za čitanje. Ovo stanje poznato je kao prezbiopija i predstavlja normalan deo procesa starenja.

Istovremeno, povećava se rizik od razvoja drugih očnih oboljenja, poput katarakte, glaukoma, promena na mrežnjači i makularne degeneracije. Neke od ovih bolesti razvijaju se polako i bez ikakvih simptoma, zbog čega redovni pregledi postaju izuzetno važni.

Dobra vest jeste da brojna istraživanja pokazuju kako pravilna ishrana, kontrola hroničnih bolesti i zdrave životne navike mogu doprineti očuvanju vida i smanjenju rizika od ozbiljnih komplikacija.

Prva navika: Redovni preventivni pregledi očiju

Možda najvažnija navika jeste da ne čekate pojavu simptoma.

Mnoga ozbiljna očna oboljenja dugo ne izazivaju bol niti primetno pogoršanje vida. Glaukom, koji može dovesti do trajnog oštećenja očnog živca, često se naziva „tihim kradljivcem vida“ upravo zato što se razvija neprimetno.

Redovni pregledi omogućavaju da se promene otkriju u ranoj fazi, kada se mogu uspešnije kontrolisati ili lečiti.

Posebnu pažnju treba da obrate osobe koje imaju:

• dijabetes,
• visok krvni pritisak,
• povišen holesterol,
• porodičnu istoriju glaukoma ili makularne degeneracije,
• izraženu kratkovidost.

Pregled očiju ne podrazumeva samo proveru dioptrije. Oftalmolog može pregledati očni živac, mrežnjaču, očni pritisak i druge strukture koje pružaju dragocene informacije o zdravlju oka.

Druga navika: Pravilna ishrana bogata hranljivim materijama

Oči, baš kao i srce ili mozak, zavise od kvalitetne ishrane.

Naučna istraživanja ukazuju da određeni vitamini, minerali i antioksidansi imaju važnu ulogu u očuvanju zdravlja mrežnjače i drugih delova oka.

Posebno se izdvajaju:

• vitamin A,
• vitamin C,
• vitamin E,
• cink,
• lutein,
• zeaksantin,
• omega-3 masne kiseline.

Ove hranljive materije nalaze se u brojnim namirnicama:

• tamnozelenom lisnatom povrću,
• šargarepi,
• paprici,
• brokoliju,
• citrusima,
• borovnicama,
• jajima,
• orašastim plodovima,
• lososu, sardini i drugoj masnoj ribi.

Važno je naglasiti da nijedna pojedinačna namirnica ne predstavlja „čudesni lek“ za oči. Najveću korist donosi raznovrsna i uravnotežena ishrana.

Treća navika: Zaštita očiju od UV zračenja

Sunčeva svetlost ne utiče samo na kožu već i na oči.

Dugotrajno izlaganje ultraljubičastom zračenju može doprineti razvoju pojedinih očnih oboljenja, uključujući kataraktu i oštećenja površine oka.

Zbog toga stručnjaci preporučuju nošenje kvalitetnih sunčanih naočara koje pružaju odgovarajuću UV zaštitu, naročito tokom letnjih meseci ili boravka na planini i pored vode, gde se sunčevi zraci dodatno odbijaju od površine.

Šeširi sa širokim obodom takođe mogu smanjiti direktno izlaganje očiju sunčevoj svetlosti.

Četvrta navika: Ograničavanje vremena provedenog ispred ekrana

Savremeni način života doneo je novi izazov za zdravlje očiju.

Računari, mobilni telefoni i tableti postali su sastavni deo svakodnevice, a mnogi ljudi provode više od osam sati dnevno gledajući u ekrane.

Tokom rada za računarom trepćemo znatno ređe nego inače, zbog čega dolazi do isušivanja površine oka.

Najčešći simptomi su:

• peckanje,
• osećaj peska u očima,
• zamagljen vid,
• glavobolja,
• zamor očiju.

Jedan od praktičnih saveta jeste takozvano pravilo 20–20–20: na svakih 20 minuta rada pogled usmeriti ka predmetu udaljenom oko 20 stopa (približno šest metara) tokom najmanje 20 sekundi. Ova kratka pauza može pomoći u smanjenju naprezanja očiju.

Takođe je korisno voditi računa o osvetljenju prostorije, položaju monitora i redovnom treptanju.

Peta navika: Kontrola opšteg zdravstvenog stanja

Zdravlje očiju usko je povezano sa zdravljem čitavog organizma.

Visok krvni pritisak može oštetiti sitne krvne sudove mrežnjače. Dijabetes predstavlja jedan od vodećih uzroka oštećenja vida kod odraslih, dok povišen holesterol može uticati na cirkulaciju krvi u oku.

Redovna kontrola:

• krvnog pritiska,
• nivoa šećera u krvi,
• masnoća u krvi,
• telesne težine,

predstavlja važan deo očuvanja vida.

Podjednako su važne i fizička aktivnost, kvalitetan san i prestanak pušenja. Pušenje povećava rizik od razvoja katarakte i starosne makularne degeneracije, dok redovno kretanje doprinosi boljoj cirkulaciji i opštem zdravlju organizma.

Simptomi koje ne treba ignorisati

Iako mnoge promene vida nastaju postepeno, postoje simptomi koji zahtevaju brzu procenu lekara.

Posebno treba obratiti pažnju na:

• naglo zamagljenje vida,
• iznenadan gubitak vida na jednom oku,
• bljeskove svetlosti,
• veliki broj novih „plutajućih“ tačkica pred očima,
• jak bol u oku,
• dvostruki vid,
• naglo suženje vidnog polja.

Ovakvi simptomi mogu ukazivati na ozbiljna stanja koja zahtevaju hitnu medicinsku procenu.

Da li suplementi mogu zameniti zdrav način života?

Na tržištu postoji veliki broj preparata koji obećavaju očuvanje ili poboljšanje vida.

Iako određeni suplementi mogu biti korisni kod pojedinih osoba i u specifičnim medicinskim situacijama, oni ne mogu zameniti uravnoteženu ishranu, redovne preglede i kontrolu hroničnih bolesti.

O odluci da li su suplementi potrebni najbolje je razgovarati sa lekarom ili farmaceutom, posebno ako osoba već koristi druge lekove.

Zdravlje očiju počinje mnogo pre pojave simptoma

Jedna od najvećih zabluda jeste da se očima treba baviti tek kada se pojave problemi sa vidom.

U stvarnosti, mnoge bolesti razvijaju se godinama bez ikakvih tegoba. Upravo zato stručnjaci naglašavaju da prevencija predstavlja najbolju strategiju za očuvanje vida tokom čitavog života.

Male promene svakodnevnih navika mogu imati dugoročne koristi – od pravilne ishrane i zaštite od sunca, preko redovnih pauza tokom rada za računarom, do kontrolisanja krvnog pritiska i šećera u krvi.

Zaključak

Posle četrdesete godine oči prolaze kroz prirodne promene, ali to ne znači da je pogoršanje vida neizbežno. Redovni preventivni pregledi, uravnotežena ishrana, zaštita od UV zračenja, odgovorno korišćenje digitalnih uređaja i kontrola opšteg zdravstvenog stanja predstavljaju pet jednostavnih, ali izuzetno važnih navika koje mogu pomoći u očuvanju vida.

Briga o očima nije važna samo zbog čitanja ili vožnje automobila. Dobar vid omogućava samostalnost, bezbednost i kvalitet života u svim životnim dobima. Zato stručnjaci poručuju da je najbolji trenutak za brigu o zdravlju očiju upravo danas – mnogo pre nego što se pojave prvi ozbiljni problemi.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za pregled, dijagnozu ili savet lekara. Ukoliko primetite promene vida ili imate pitanja u vezi sa zdravljem očiju, obratite se oftalmologu ili drugom kvalifikovanom zdravstvenom radniku.