„Kiša će za dva dana, bole me kolena.“ Ovu rečenicu mnogi su čuli od svojih roditelja, baka ili deka, a nije mali broj ni onih koji tvrde da promenu vremena mogu da osete bolje od meteoroloških stanica. Da li je reč o narodnom verovanju koje se prenosi generacijama ili u tome zaista ima naučne istine? Istraživanja sprovedena poslednjih godina pokazuju da odgovor nije jednostavan, ali da određena povezanost između vremenskih prilika i bolova u zglobovima zaista može postojati.

Za milione ljudi širom sveta bol u kolenima, kukovima, ramenima ili šakama predstavlja svakodnevni problem. Posebno osobe koje boluju od osteoartritisa, reumatoidnog artritisa ili drugih hroničnih bolesti zglobova često tvrde da njihove tegobe postaju izraženije kada se približava kiša, dolazi hladni talas ili naglo opadne atmosferski pritisak.

Godinama su stručnjaci bili podeljeni. Jedni su smatrali da je reč o psihološkom efektu i selektivnom pamćenju – ljudi bolje zapamte bol koji se poklopio sa lošim vremenom nego dane kada ih ništa nije bolelo. Drugi su verovali da postoje fiziološki mehanizmi koji mogu objasniti ovu pojavu.

Danas se čini da istina leži negde između.

Zašto uopšte nastaje bol u zglobovima?

Da bismo razumeli moguće dejstvo vremena, potrebno je najpre razumeti kako funkcionišu naši zglobovi.

Zglob predstavlja mesto gde se spajaju dve ili više kostiju. Njegovu pokretljivost omogućavaju hrskavica, sinovijalna tečnost, ligamenti, tetive i mišići koji ga okružuju.

Kod zdravog čoveka ove strukture rade gotovo neprimetno. Međutim, sa godinama ili usled bolesti dolazi do promena:

• hrskavica postaje tanja,
• smanjuje se količina zglobne tečnosti,
• nastaju koštani izdanci,
• razvijaju se upalni procesi,
• smanjuje se elastičnost ligamenata.

Upravo tada svaki dodatni spoljašnji faktor može doprineti pojavi bola ili ukočenosti.

Atmosferski pritisak – najčešći osumnjičeni

Kada ljudi kažu da „osećaju kišu u kostima“, najčešće se misli na promene atmosferskog pritiska.

Atmosferski pritisak predstavlja težinu vazduha koji nas okružuje. On nije stalan već se menja u zavisnosti od vremenskih prilika.

Pre dolaska kiše ili nevremena pritisak obično opada.

Naučnici pretpostavljaju da tada može doći do vrlo blagog širenja tkiva koja okružuju zglobove.

Kod zdravih osoba ta promena verovatno prolazi potpuno neprimećeno.

Međutim, kod zglobova koji su već oštećeni ili upaljeni čak i minimalno povećanje pritiska na nerve može izazvati bol.

Iako ova teorija deluje logično, još uvek nije u potpunosti potvrđena i predstavlja predmet daljih istraživanja.

Hladnoća i ukočenost

Mnogi ljudi primećuju da im je zimi potrebno više vremena da „razgibaju“ zglobove.

Razlog može biti nekoliko faktora.

Na nižim temperaturama:

• mišići postaju manje elastični,
• tetive su zategnutije,
• pokreti su sporiji,
• ljudi se manje kreću,
• povećava se osećaj ukočenosti.

Uz to, hladnoća može dovesti do sužavanja krvnih sudova, što kod pojedinih osoba dodatno pojačava osećaj nelagodnosti.

To ne znači da hladno vreme direktno oštećuje zglobove, ali može učiniti postojeće tegobe izraženijim.

Vlažnost vazduha – još jedan mogući faktor

Neki pacijenti tvrde da im najviše smeta upravo velika vlažnost vazduha.

Naučni rezultati po ovom pitanju nisu jednoznačni.

Dok pojedina istraživanja pronalaze vezu između visoke vlažnosti i pojačanog bola, druga ne nalaze značajnu povezanost.

Moguće je da vlažnost sama po sebi nije odlučujući faktor, već da deluje zajedno sa promenama temperature i atmosferskog pritiska.

Šta kažu naučna istraživanja?

Poslednjih godina sproveden je veliki broj studija koje su pokušale da daju odgovor na ovo pitanje.

Rezultati nisu potpuno isti, ali se mogu izvući određeni zaključci.

Kod dela ispitanika zaista je uočena povezanost između vremenskih promena i intenziteta bola.

Posebno se izdvajaju osobe koje boluju od:

• osteoartritisa,
• reumatoidnog artritisa,
• hroničnog bola u leđima,
• starih sportskih povreda,
• prethodnih preloma.

Istovremeno, postoje i istraživanja koja nisu pronašla jasnu statističku vezu.

To sugeriše da vremenske prilike verovatno nisu jedini uzrok bola, već jedan od faktora koji kod pojedinih ljudi mogu doprineti pogoršanju simptoma.

Zašto neki ljudi osećaju promene, a drugi ne?

Ljudski organizam nije isti kod svih.

Genetika, starost, nivo fizičke aktivnosti, telesna težina i prisustvo drugih bolesti mogu značajno uticati na način na koji organizam reaguje na spoljašnje uslove.

Kod nekih osoba promene vremena gotovo da nemaju nikakav efekat.

Kod drugih razlika može biti veoma izražena.

Zanimljivo je da pojedini pacijenti vode dnevnik bola i primećuju jasnu povezanost između određenih vremenskih uslova i pogoršanja simptoma.

Da li su bake ipak bile u pravu?

Narodna medicina vekovima je tvrdila da ljudi mogu „predvideti vreme“ na osnovu bolova u kostima.

Savremena nauka ne potvrđuje da ljudi mogu pouzdano predviđati vremenske prilike, ali sve više istraživanja ukazuje da određene meteorološke promene kod nekih osoba zaista mogu uticati na intenzitet simptoma.

Drugim rečima, narodna zapažanja možda nisu bila potpuno pogrešna, ali su objašnjenja koja su nudili naši preci bila drugačija od današnjih naučnih tumačenja.

Kako ublažiti tegobe kada se vreme promeni?

Iako na vremenske prilike ne možemo uticati, možemo učiniti mnogo kako bismo smanjili njihove moguće posledice.

Stručnjaci najčešće preporučuju:

Redovno kretanje

Najveća greška jeste potpuno mirovanje.

Lagane šetnje, vežbe istezanja, plivanje ili vožnja bicikla mogu pomoći da zglobovi ostanu pokretljivi.

Održavanje zdrave telesne težine

Svaki kilogram viška dodatno opterećuje kolena, kukove i kičmu.

Smanjenje telesne mase može značajno ublažiti bolove.

Zagrevanje zglobova

Topli oblozi, topla kupka ili grejni jastučići kod mnogih ljudi smanjuju ukočenost tokom hladnih dana.

Jačanje mišića

Snažni mišići bolje stabilizuju zglobove i smanjuju opterećenje na hrskavicu.

Dovoljno sna

Kvalitetan san važan je za oporavak organizma i smanjenje osećaja bola.

Pridržavanje terapije

Osobe koje imaju dijagnostikovane bolesti zglobova ne bi trebalo samostalno menjati ili prekidati terapiju zbog vremenskih promena.

Kada bol više nije samo posledica vremena?

Važno je naglasiti da bol koji traje ili se pogoršava ne treba automatski pripisivati vremenskim uslovima.

Potrebno je obratiti pažnju ukoliko se jave:

• naglo oticanje zgloba,
• izrazito crvenilo,
• povišena telesna temperatura,
• nemogućnost oslanjanja na nogu,
• jak bol nakon povrede,
• iznenadni gubitak pokretljivosti.

U takvim situacijama potrebno je što pre potražiti lekarsku pomoć.

Može li se „istrenirati“ otpornost na vremenske promene?

Iako ne postoji način da potpuno eliminišemo uticaj vremena, zdrav način života može doprineti tome da organizam bolje podnosi promene.

Redovna fizička aktivnost, pravilna ishrana bogata antiinflamatornim namirnicama, prestanak pušenja i kontrola hroničnih bolesti predstavljaju najbolju dugoročnu strategiju za očuvanje zdravlja zglobova.

Mnogi fizioterapeuti ističu da su upravo osobe koje ostaju aktivne tokom cele godine često zadovoljnije svojim stanjem od onih koje zbog bola izbegavaju kretanje.

Zaključak

Pitanje da li promena vremena utiče na zglobove nema jednostavan odgovor. Savremena istraživanja ukazuju da kod određenog broja ljudi, posebno onih sa već postojećim oboljenjima ili oštećenjima zglobova, promene atmosferskog pritiska, temperature i vlažnosti mogu biti povezane sa pojačanim bolom ili ukočenošću. Međutim, vremenske prilike nisu jedini niti glavni uzrok ovih tegoba.

Najvažnije je da bolove ne prihvatamo kao neizbežan deo starenja niti da ih automatski pripisujemo vremenu. Redovni pregledi, održavanje zdrave telesne težine, fizička aktivnost prilagođena mogućnostima i pravovremeno lečenje bolesti zglobova predstavljaju najbolji način da se očuva pokretljivost i kvalitet života.

Ako vas kolena, kukovi ili drugi zglobovi često „upozoravaju“ na dolazak kiše, možda u tome zaista ima zrnce istine. Ali mnogo važnije od toga jeste da poslušate ono što vam poručuje vaše telo i da, umesto prognoze vremena, na vreme potražite savet stručnjaka.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za medicinski pregled, dijagnozu ili savet lekara. Ukoliko imate uporne ili intenzivne bolove u zglobovima, obratite se svom izabranom lekaru ili specijalisti reumatologije ili ortopedije.

Mr. D. Tovarišić