Arheolozi koji istražuju veliki praistorijski kameni spomenik u blizini Simpevarpa u Švedskoj otkrili su nove uvide u grobni spomenik iz bronzanog doba i ljude koji su ga izgradili pre više hiljada godina.

Iskopavanja, sprovedena tokom nekoliko nedelja krajem juna prošle godine, otkrila su kako su drevni graditelji pažljivo koristili okolni prirodni pejzaž prilikom stvaranja spomenika. Istraživači su takođe otkrili redak grobni predmet koji je sačuvan do danas, pružajući dragocen uvid u drevne pogrebne tradicije.

Prečnik humke je otprilike 12 metara, a visina je oko 0,8 metara. Sastoji se od kamenja veličine od 20 do 50 centimetara.

Iskopavanja su otkrila da je spomenik izgrađen u dva do tri sloja. Gornji sloj se sastojao uglavnom od većeg kamenja, dok je manje kamenje – često oštrih ivica i napuklo – postavljeno direktno na prirodno zakrivljenu površinu temeljne stene koja je već ličila na humku.

Istraživači su takođe primetili da se kameni nanos proteže niz ivice stenske formacije. Zbog ovog prirodnog uzvišenja, kuhinja je mogla izgledati nekoliko metara viša kada se posmatra iz daljine, stvarajući impozantniji utisak u pejzažu za one koji su se približavali mestu groblja.

Istraživači veruju da je uzdignuti izgled kamenog spomenika verovatno bio namerno napravljen. Visina spomenika je najzapanjujuća kada se gleda sa juga, okrenuta ka moru, što sugeriše da su ga graditelji možda dizajnirali kako bi impresionirali ljude koji se približavaju obali čamcem u blizini Simpevarpa.

Još jedna značajna karakteristika otkrivena tokom iskopavanja bila je prava linija kamenja koja se proteže kroz središte gomile. Protežući se skoro osam metara od jugozapada ka severoistoku, ovaj pažljivo poređani red delio je spomenik na dve polovine. Ispod ove centralne ose nalazila se duboka pukotina u steni ispunjena zemljom, za koju arheolozi veruju da može označiti prvobitnu lokaciju sahrane.

Iako praistorijski grobovi često sadrže ljudske ostatke ili grobne predmete, surovi priobalni uslovi su verovatno vremenom doveli do raspadanja organskih materijala. Zemlja izvučena iz pukotina u steni sadržala je ugalj, što ukazuje da su na tom mestu nekada gorele vatre, ali nisu sačuvane ljudske kosti.

Međutim, poslednjeg dana iskopavanja, arheolozi su otkrili važan artefakt – kremeni strugač smešten u pukotinu u kamenoj osnovi ispod kugle. Datirajući iz bronzanog doba, alat je verovatno ostavljen kao grobni prinos za pokojnika, pružajući redak sačuvani trag sahrane koji bi inače potpuno nestao.

Mr. D. Tovarišić