Sticky post
Kako leto prelazi u jesen, mnogi će želeti da preispitaju svoje rutine i dovedu svoje poslove u red. Ovaj nedeljni horoskop će pomoći onima od vas sa ovim horoskopskim znacima da daju prioritet svojoj energiji, izbegnu nepotrebne svađe i uoče obećavajuće prilike. Continue reading Horoskop za nedelju od 31. avgusta do 6. septembra 2026.
Sticky post
Na svega nekoliko kilometara od današnje Jagodine, arheolozi su tokom leta 2026. godine naišli na prizor koji niko nije očekivao. U ostacima jednog od najstarijih neolitskih naselja centralnog Balkana, u sloju povezanom sa kućom iz približno 6200. godine pre nove ere, pronađena je ljudska lobanja. Ne čitav skelet. Ne običan grob. Samo lobanja, položena u kontekstu koji arheolozi tumače kao ritualan. Ako se takvo tumačenje potvrdi, pred nama bi mogao biti izuzetno redak trag načina na koji su prvi zemljoradnici ovog dela Evrope razmišljali o smrti, precima i vezi između mrtvih i kuće živih. Da li je neko pre više od osam milenijuma sačuvao glavu pokojnika zato što je verovao da predak nastavlja da štiti porodicu? Ili iza ovog neobičnog nalaza stoji ritual koji danas više ne možemo da razumemo? Continue reading Lobanja stara više od 8.000 godina pronađena kod Jagodine – da li je bila deo kulta predaka?
Sticky post
Zamislite da stojite nekoliko kilometara od današnjeg toka Dunava, usred površinskog kopa uglja kod Kostolca. Oko vas nema luke, nema pristaništa i nema reke. A onda ogromni rudarski bager, uklanjajući slojeve zemlje, na dubini od nekoliko spratova moderne zgrade nailazi na – drveni brod. Ne na njegovu sliku, model ili nekoliko gvozdenih klinova, već na ostatke pravog plovila koje je nekada plutalo vodom. U istom području pojavljuju se i drugi čamci. Neki su stari više od dve hiljade godina, neki pripadaju srednjem veku, a za jedno veliko plovilo pronađeno 2023. još se istražuje tačno vreme nastanka. Kako su brodovi završili šest, osam, devet, pa čak i deset metara ispod današnje površine zemlje – kilometrima od Dunava? Odgovor otkriva izgubljeni rečni pejzaž Viminacijuma, grada koji je nekada imao svoju flotu, luku i vodene puteve koje je priroda kasnije potpuno izbrisala sa površine. Continue reading Zaboravljeni brodovi ispod zemlje kod Kostolca: Kako su plovila sa Dunava završila devet metara ispod njiva i rudnika
Sticky post
Kada danas pomislimo na srednjovekovni Beograd, zamišljamo tvrđavu na ušću Save u Dunav, zidine despota Stefana Lazarevića, konjanike, trgovce, čamce na rekama i karavane koji stižu iz unutrašnjosti Balkana. Gotovo niko, međutim, ne zamišlja kamile. A upravo su njihove kosti pronađene u Donjem gradu Beogradske tvrđave. Najnovija naučna analiza pokazala je da je najmanje jedna kamila zaista boravila na prostoru Beograda između XV i XVII veka – i da nije bila običan dromedar ili dvogrba kamila, već verovatno hibrid. Kako je životinja koju povezujemo sa pustinjama Bliskog istoka i centralne Azije završila na obali Dunava? Odgovor vodi kroz srpske srednjovekovne dvorove, Vizantiju, osmanske vojne karavane i trgovinske mreže koje su Balkan povezivale sa hiljadama kilometara udaljenim oblastima. Continue reading Odakle kamile u srednjovekovnom Beogradu? Neobično otkriće sa Kalemegdana otvara potpuno novu priču o gradu
Sticky post
Ispod pećina kod Niša pronađena je ljudska vilica stara stotinama hiljada godina. U drugoj pećini otkriven je prvi potvrđeni fosil neandertalca sa teritorije Srbije. Na jednom neolitskom lokalitetu pronađeni su dokazi da su ljudi topili bakar oko 5000. godine pre nove ere, mnogo ranije nego što se nekada pretpostavljalo. Kod Obrenovca je iz zemlje izašla neobična grupa od 43 glinene ljudske figure, ostavljena u kući pre gotovo 6.500 godina. Kod Kostolca rudarski bageri naišli su na drevne drvene brodove tamo gde je nekada prolazio dunavski rukavac. Poslednje decenije potpuno su promenile sliku najstarije prošlosti Srbije – i pokazale da neka od najvažnijih otkrića tek čekaju ispod zemlje. Continue reading Najvažnija arheološka otkrića u Srbiji poslednjih decenija: Od čoveka starog pola miliona godina do rimskih brodova ispod rudnika
Srednjovekovna Srbija nije poznavala zatvorski sistem kakav danas smatramo normalnim. Kada bi neko prekršio zakon, cilj kazne često nije bio da počinilac godinama sedi iza rešetaka, već da kazna bude brza, vidljiva i dovoljno ozbiljna da odvrati druge. Plaćale su se ogromne globe, oduzimala imovina, ljudi su proterivani, a za najteže prestupe zakon je poznavao telesne i smrtne kazne koje bi danas bile nezamislive. Još neobičnije, posledice ponekad nisu pogađale samo počinioca: odgovornost je mogla pasti na selo, okolinu ili ljude koji nisu sprečili zločin. Dušanov zakonik zato predstavlja jedan od najfascinantnijih prozora u svet u kojem pravda nije značila isto što i danas. Continue reading Neobične kazne u srednjovekovnoj Srbiji: Zašto je isti prestup mogao da košta novca, imanja, časti – ili mnogo više
You must be logged in to post a comment.