Vizionar koji je gledao vek unapred ili 10 genijalnih predviđanja Nikole Tesle koja danas postaju stvarnost

Kada se danas pomene ime Nikole Tesle, većina ljudi najpre pomisli na naizmeničnu struju, spektakularne munje koje su sevale iz njegovih transformatora ili na ekscentričnog genija koji je veći deo života proveo radeći na idejama koje su savremenicima često delovale potpuno neverovatno.

Međutim, postoji nešto što i više od osam decenija nakon njegove smrti izaziva posebno divljenje.

Tesla nije bio samo veliki pronalazač.

Bio je čovek koji je, u brojnim intervjuima, predavanjima i naučnim člancima, opisivao budućnost sa zadivljujućom preciznošću. Mnoge njegove ideje tada su zvučale kao naučna fantastika. Novinari su ih prenosili sa dozom neverice, a pojedini stručnjaci smatrali su ih neostvarivim snovima jednog genija.

Danas, više od sto godina kasnije, svet izgleda upravo onako kako ga je Tesla u mnogim aspektima zamišljao.

Naravno, nije svako predviđanje bilo potpuno precizno. Neka su ostala samo smela vizija, dok su druga ostvarena na način koji ni sam Tesla verovatno nije mogao u potpunosti da zamisli. Ali kada se njegova razmišljanja posmatraju u istorijskom kontekstu, postaje jasno zašto ga mnogi smatraju jednim od najvećih vizionara u istoriji čovečanstva.

U nastavku predstavljamo deset Teslinih ideja koje danas oblikuju naš svakodnevni život.

1. Pametni telefoni – uređaj koji će stati u džep

Početkom dvadesetog veka telefon je bio jednostavan uređaj povezan žicama. Ljudi su ga koristili isključivo za glasovnu komunikaciju, a međunarodni razgovori predstavljali su tehnički podvig.

Upravo u tom vremenu Tesla je govorio o budućnosti u kojoj će ljudi nositi male uređaje pomoću kojih će moći trenutno da komuniciraju sa bilo kim na planeti.

U jednom od svojih najpoznatijih intervjua iz 1926. godine opisao je svet u kojem će se informacije prenositi bežično, a čovek će moći da nosi komunikacioni uređaj toliko mali da će stati u džep.

Za tadašnje čitaoce takva ideja delovala je gotovo nestvarno.

Treba imati u vidu da televizija još nije bila u širokoj upotrebi, računari nisu postojali, a radio je tek osvajao svet.

Ipak, Tesla je zamišljao uređaje koji će omogućiti trenutni pristup informacijama bez obzira na udaljenost.

Danas milioni ljudi svakodnevno koriste pametne telefone koji objedinjuju funkcije telefona, fotoaparata, televizora, računara, navigacije, banke, biblioteke i kancelarije.

Naravno, Tesla nije opisao pametni telefon u njegovom savremenom obliku niti je mogao predvideti operativne sisteme ili aplikacije. Međutim, njegova osnovna vizija – mali bežični komunikacioni uređaj koji povezuje ljude širom sveta – pokazala se izuzetno pronicljivom.

2. Svet povezan jednom mrežom

Možda još impresivnije od priče o pametnim telefonima jeste Teslina vizija globalne komunikacione mreže.

Danas internet smatramo nečim sasvim uobičajenim.

Jednim klikom možemo razgovarati sa prijateljem na drugom kraju sveta, gledati prenos sportskog događaja uživo ili pristupiti milijardama stranica informacija.

Početkom prošlog veka ovakav svet bio je nezamisliv.

Tesla je, međutim, verovao da će čovečanstvo jednog dana izgraditi jedinstveni sistem koji će omogućiti gotovo trenutni prenos informacija između svih delova planete.

Njegova razmišljanja bila su usko povezana sa projektom kule Vordenklif, gde je pokušavao da razvije globalni sistem bežične komunikacije.

Iako taj projekat nikada nije završen zbog finansijskih i tehničkih problema, sama ideja bila je revolucionarna.

Tesla je zamišljao da će ljudi moći da primaju informacije iz bilo kog dela sveta gotovo trenutno.

Danas upravo to omogućava internet.

Naravno, savremeni internet funkcioniše zahvaljujući optičkim kablovima, satelitima, radio-vezama i ogromnim data centrima, a ne na način koji je Tesla prvobitno zamišljao.

Ali suština njegove vizije ostala je gotovo ista.

Čovečanstvo je postalo jedna ogromna povezana mreža.

3. Video-pozivi – razgovori licem u lice sa drugog kraja sveta

Kada danas otvorimo aplikaciju za video-pozive i jednim dodirom ekrana razgovaramo sa članovima porodice koji se nalaze hiljadama kilometara daleko, retko ko razmišlja koliko je ta mogućnost do nedavno izgledala neverovatno.

Početkom dvadesetog veka čak je i običan telefonski razgovor između kontinenata predstavljao tehnički izazov.

Upravo zato su Tesline izjave o budućnosti delovale gotovo nestvarno.

Govorio je da će ljudi jednog dana moći ne samo da čuju jedni druge, već i da prenose slike i informacije gotovo trenutno, bez obzira na udaljenost.

Njegova vizija podrazumevala je svet u kojem fizička razdaljina više neće predstavljati prepreku za komunikaciju.

Danas su video-konferencije sastavni deo poslovanja, obrazovanja i privatnog života. Lekari pregledaju pacijente na daljinu, studenti prate nastavu preko interneta, porodice razgovaraju putem video-poziva, a međunarodni sastanci održavaju se svakodnevno bez putovanja.

Naravno, Tesla nije mogao da predvidi razvoj digitalnih kamera, optičkih vlakana ili internetskih platformi. Međutim, njegova osnovna ideja – da će ljudi jednog dana komunicirati glasom i slikom preko globalne bežične mreže – pokazala se izuzetno dalekovidom.

4. Dronovi – mašine koje rade bez pilota

Još krajem XIX veka Tesla je demonstrirao uređaj koji je izazvao zaprepašćenje publike.

Godine 1898. predstavio je radio-upravljani čamac kojim je upravljao na daljinu.

Posmatrači nisu mogli da poveruju da se plovilo kreće bez posade. Neki su čak tvrdili da se u njemu krije mala životinja ili čovek koji upravlja njegovim kretanjem.

Tesla je tada objasnio da je reč o potpuno novom principu upravljanja mašinama pomoću radio-talasa.

Ali ono što je rekao nakon demonstracije bilo je još fascinantnije.

Tvrdio je da će jednog dana čitave flote vozila, brodova, pa čak i letelica biti upravljane na daljinu ili potpuno automatski.

Njegovi savremenici ovu ideju uglavnom nisu shvatili ozbiljno.

Danas, međutim, živimo u vremenu u kojem dronovi snimaju filmove, nadziru saobraćaj, pomažu poljoprivrednicima, dostavljaju medicinsku opremu, učestvuju u spasilačkim akcijama i imaju važnu ulogu u naučnim istraživanjima.

Tesla nije konstruisao savremeni dron.

Ali je među prvima jasno prepoznao da će daljinsko upravljanje postati jedna od ključnih tehnologija budućnosti.

5. Roboti i automatizacija – fabrike koje rade gotovo same

Kada je Tesla govorio o automatizaciji, svet je još uvek bio u eri parnih mašina.

Industrijska proizvodnja u velikoj meri oslanjala se na fizički rad ljudi.

Tesla je, međutim, zamišljao potpuno drugačiju budućnost.

Verovao je da će mašine preuzeti veliki deo poslova koje obavljaju ljudi.

Smatrao je da će automatizacija povećati proizvodnju, smanjiti opasne poslove i omogućiti ljudima da se više posvete kreativnom radu.

Njegove ideje često su nailazile na nerazumevanje.

Mnogi su smatrali da nijedna mašina nikada neće moći da zameni ljudsku preciznost.

Danas savremene fabrike koriste hiljade industrijskih robota koji zavaruju, sklapaju automobile, pakuju proizvode, sortiraju robu i obavljaju poslove sa neverovatnom preciznošću.

Automatizacija je promenila gotovo svaku industrijsku granu.

Od prehrambene proizvodnje do svemirske tehnologije, roboti su postali sastavni deo modernog sveta.

Tesla nije mogao znati kako će izgledati savremeni roboti.

Ali je tačno predvideo pravac u kojem će se razvijati industrija.

6. Veštačka inteligencija – da li je Tesla naslutio autonomne mašine?

Jedno od najzanimljivijih pitanja današnjice jeste da li je Nikola Tesla predvideo veštačku inteligenciju.

Odgovor zahteva malo opreza.

Tesla nikada nije koristio izraz “veštačka inteligencija”, jer taj pojam tada nije ni postojao.

Međutim, govorio je o mašinama koje će biti sposobne da samostalno donose određene odluke na osnovu informacija koje primaju iz okruženja.

To je za njegovo vreme predstavljalo revolucionarnu ideju.

Njegovi eksperimenti sa daljinskim upravljanjem nisu bili zamišljeni samo kao način kontrole uređaja.

Tesla je razmatrao mogućnost da mašine jednog dana reaguju gotovo kao živa bića.

Naravno, današnji sistemi veštačke inteligencije zasnivaju se na računarima, algoritmima i ogromnim količinama podataka – tehnologijama koje Tesla nije mogao detaljno da predvidi.

Ipak, njegova osnovna ideja da će inteligentne mašine postati važan deo ljudske civilizacije pokazala se izuzetno pronicljivom.

Danas autonomni sistemi upravljaju proizvodnim linijama, analiziraju medicinske snimke, prevode jezike, prepoznaju govor, upravljaju logističkim centrima i pomažu naučnicima u istraživanjima.

Čak i automobili koji mogu samostalno da prate saobraćaj predstavljaju deo sveta koji je Tesla naslućivao mnogo pre nego što su računari uopšte postojali.

7. Električni automobili – povratak ideje stare više od jednog veka

Kada danas govorimo o električnim automobilima, mnogi ih smatraju simbolom budućnosti. Međutim, koreni ove ideje sežu mnogo dalje nego što većina ljudi pretpostavlja.

Nikola Tesla nije konstruisao prvi električni automobil niti je ostavio nacrte savremenih električnih vozila. Ipak, čitav njegov životni rad bio je usmeren na razvoj električne energije kao univerzalnog pokretača modernog sveta.

Početkom dvadesetog veka automobili sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem tek su počinjali da osvajaju tržište. Nafta je postajala jedno od najvažnijih goriva industrijske ere.

Tesla je, međutim, verovao da električna energija predstavlja dugoročnu budućnost tehnološkog razvoja.

Njegovi višefazni sistemi naizmenične struje, elektromotori i energetske mreže stvorili su tehničke temelje bez kojih savremeni električni automobili ne bi bili mogući.

Danas milioni električnih vozila svakodnevno saobraćaju putevima širom sveta. Države ulažu milijarde dolara u razvoj infrastrukture za punjenje, proizvođači automobila ubrzano prelaze na električni pogon, a energetska tranzicija postaje jedan od ključnih globalnih procesa.

Tesla možda nije mogao da predvidi tačan izgled modernih automobila, ali je vrlo rano shvatio da će električna energija igrati centralnu ulogu u budućnosti transporta.

8. Obnovljivi izvori energije – potraga za čistijom budućnošću

Još jedna oblast u kojoj je Tesla pokazivao izuzetnu dalekovidost bila je energetika.

Živeo je u vremenu kada su ugalj i para dominirali industrijom. Dimnjaci fabrika predstavljali su simbol napretka, a malo ko je razmišljao o dugoročnim posledicama takvog razvoja.

Tesla je često govorio o potrebi da čovečanstvo koristi prirodne izvore energije na efikasniji način.

Posebno ga je fascinirala mogućnost iskorišćavanja energije Sunca, vetra, vode i drugih prirodnih procesa.

Iako tehnologije njegovog vremena nisu omogućavale široku primenu takvih sistema, Tesla je razumeo da priroda predstavlja gotovo neiscrpan izvor energije.

Danas obnovljivi izvori energije doživljavaju istorijski procvat.

Solarne elektrane prostiru se na hiljadama hektara. Vetroparkovi proizvode energiju za čitave gradove. Hidroelektrane i dalje predstavljaju jedan od najvažnijih izvora električne energije u mnogim državama.

Svet još nije ostvario energetsku budućnost kakvu je Tesla zamišljao, ali se kreće upravo u tom pravcu.

9. Informacije dostupne svima – u realnom vremenu

Jedna od najfascinantnijih Teslinih vizija odnosila se na način širenja informacija.

Početkom dvadesetog veka vesti su putovale sporije nego danas. Novine su bile glavni izvor informacija, radio se tek razvijao, a televizija je još uvek bila daleko od masovne upotrebe.

Tesla je verovao da će jednog dana ljudi moći trenutno da primaju informacije iz bilo kog dela sveta.

Govorio je o sistemima koji će omogućiti gotovo trenutnu razmenu podataka između udaljenih tačaka na planeti.

Njegova predviđanja danas deluju zapanjujuće poznato.

Kada se dogodi važan događaj u Tokiju, Njujorku, Londonu ili Beogradu, milioni ljudi širom sveta saznaju za njega u roku od nekoliko sekundi.

Prenosi uživo postali su svakodnevica.

Sportski događaji, politički govori, naučne konferencije i kulturne manifestacije mogu se pratiti istovremeno na svim kontinentima.

U Teslino vreme ovakva mogućnost bila bi smatrana gotovo magijom.

Danas je deo naše svakodnevice.

10. Svet kao jedinstvena povezana zajednica

Možda nijedna Teslina ideja nije bila toliko ambiciozna kao njegova vizija globalno povezanog čovečanstva.

Verovao je da će razvoj komunikacija smanjiti udaljenosti među narodima i omogućiti bolje međusobno razumevanje.

Tesla je smatrao da će tehnologija doprineti povezivanju ljudi na način koji ranije nije bio moguć.

U mnogim intervjuima govorio je o svetu u kojem će informacije, znanje i komunikacija prelaziti granice gotovo trenutno.

Danas živimo upravo u takvom okruženju.

Društvene mreže povezuju milijarde ljudi.

Međunarodne kompanije funkcionišu kao globalni sistemi.

Naučnici iz različitih zemalja zajedno rade na istim projektima.

Studenti pohađaju predavanja univerziteta sa drugih kontinenata.

Poslovni sastanci održavaju se između učesnika koji se nalaze hiljadama kilometara jedni od drugih.

Naravno, svet nije postao savršeno povezana zajednica bez problema i sukoba.

Ali osnovna ideja da će tehnologija drastično smanjiti značaj fizičke udaljenosti pokazala se izuzetno tačnom.

Zašto su Tesline vizije često zvučale nemoguće?

Jedan od razloga leži u tome što je Tesla razmišljao sistemski.

Većina njegovih savremenika rešavala je pojedinačne tehničke probleme.

Tesla je pokušavao da zamisli kako će izgledati čitav svet kada se različite tehnologije spoje u jedinstven sistem.

To je bila ogromna razlika.

On nije razmišljao samo o električnoj energiji.

Razmišljao je o tome kako će električna energija promeniti društvo.

Nije razmišljao samo o radio-talasu.

Razmišljao je o tome kako će ljudi jednog dana razmenjivati informacije bez obzira na granice.

Nije razmišljao samo o motorima.

Razmišljao je o tome kako će automatizacija promeniti industriju.

Upravo zbog takvog načina razmišljanja njegove izjave danas deluju gotovo proročanski.

Ali važno je napraviti razliku između istorijskih činjenica i naknadnih interpretacija.

Tesla nije „video budućnost“ u mističnom smislu.

Bio je izuzetno obrazovan naučnik koji je razumeo zakone fizike, pratio razvoj tehnologije i umeo da iz njih izvede zaključke koje drugi nisu mogli da sagledaju.

To je možda i najveći razlog zbog kojeg njegove ideje i danas izazivaju toliko poštovanje.

Zašto su Tesline prognoze bile toliko uspešne?

Na prvi pogled može izgledati kao da je Tesla posedovao neku gotovo natprirodnu sposobnost predviđanja budućnosti.

Istina je mnogo racionalnija.

On je pažljivo posmatrao razvoj nauke.

Razumeo je osnovne zakone fizike bolje od većine svojih savremenika.

Umeo je da prepozna u kom smeru će se određena tehnologija razvijati kada se uklone tehnička ograničenja njegovog vremena.

Drugim rečima, Tesla nije pogađao.

On je zaključivao.

Dok su drugi razmišljali o narednoj deceniji, on je razmišljao o narednom veku.

Upravo zato njegove izjave danas često zvuče kao proročanstva, iako su zapravo bile rezultat izuzetnog naučnog razmišljanja i sposobnosti da poveže različite oblasti tehnike u jednu celinu.

Njegov najveći talenat možda nije bio samo u tome što je stvarao nove izume.

Možda je još važnije bilo to što je umeo da zamisli kako će ti izumi promeniti način na koji će čovečanstvo živeti.

Kako je uspevao da vidi toliko daleko?

Ovo pitanje intrigira istoričare nauke već decenijama.

Odgovor se verovatno krije u njegovom načinu razmišljanja.

Tesla nije posmatrao tehnologiju kao skup pojedinačnih izuma.

On je posmatrao čitave sisteme.

Dok su drugi rešavali jedan tehnički problem, Tesla je razmišljao kako će deset različitih tehnologija zajedno promeniti društvo.

Upravo zbog toga njegove vizije danas deluju gotovo proročanski.

Njegova najveća sposobnost nije bila da predvidi tačan oblik budućih uređaja.

Bila je to sposobnost da razume kojim putem će se razvijati ljudska civilizacija kada električna energija, komunikacije i automatizacija postanu dostupni svima.

U tome se krije prava veličina Nikole Tesle.

On nije predvideo budućnost zato što je mogao da je vidi.

Predvideo ju je zato što je bolje od većine svojih savremenika razumeo nauku.

Vizionar ili prorok?

Kada se danas čitaju pojedine Tesline izjave, lako je steći utisak da je gledao u budućnost.

Međutim, bilo bi pogrešno posmatrati ga kao proroka u mističnom smislu.

Tesla nije posedovao natprirodne sposobnosti.

Njegova prednost bila je u nečemu drugom.

Razumeo je temeljne principe nauke.

Bio je sposoban da sagleda dugoročne posledice tehnološkog razvoja.

Dok su mnogi njegovi savremenici posmatrali pojedinačne izume, Tesla je pokušavao da razume kako će oni promeniti društvo u celini.

Zbog toga su njegova predviđanja često bila mnogo šira od konkretnih uređaja.

On nije samo zamišljao nove mašine.

Zamišljao je novi način života.

Kako je uspevao da vidi toliko daleko?

Ovo pitanje intrigira istoričare nauke već decenijama.

Odgovor se verovatno krije u njegovom načinu razmišljanja.

Tesla nije posmatrao tehnologiju kao skup pojedinačnih izuma.

On je posmatrao čitave sisteme.

Dok su drugi rešavali jedan tehnički problem, Tesla je razmišljao kako će deset različitih tehnologija zajedno promeniti društvo.

Upravo zbog toga njegove vizije danas deluju gotovo proročanski.

Njegova najveća sposobnost nije bila da predvidi tačan oblik budućih uređaja.

Bila je to sposobnost da razume kojim putem će se razvijati ljudska civilizacija kada električna energija, komunikacije i automatizacija postanu dostupni svima.

U tome se krije prava veličina Nikole Tesle.

On nije predvideo budućnost zato što je mogao da je vidi.

Predvideo ju je zato što je bolje od većine svojih savremenika razumeo nauku.

Koliko su njegova predviđanja zaista bila precizna?

Važno je biti oprezan.

Nije svako predviđanje koje mu se danas pripisuje zaista poteklo od Tesle.

Tokom decenija nastao je veliki broj mitova i pogrešnih citata.

Internet je dodatno doprineo širenju izjava koje nikada nije izgovorio.

Ipak, kada se oslonimo na autentične intervjue, članke i predavanja, ostaje impresivan broj ideja koje su se pokazale izuzetno dalekovidim.

Globalna komunikacija.

Mobilni uređaji.

Daljinsko upravljanje.

Automatizacija.

Elektrifikacija društva.

Brza razmena informacija.

Sve su to oblasti u kojima je Tesla prepoznao pravac razvoja mnogo ranije od većine svojih savremenika.

Zbog toga njegovo nasleđe nije važno samo zbog izuma koje je stvorio.

Podjednako je značajno i zbog sposobnosti da zamisli svet koji tek dolazi.

A upravo u tome leži razlog zbog kojeg njegovo ime i danas izaziva toliko poštovanje širom planete.

Šta Tesla ipak nije mogao da predvidi?

Koliko god njegove vizije bile impresivne, bilo bi pogrešno tvrditi da je Tesla predvideo svaki detalj savremenog sveta.

Nije govorio o internetu u današnjem tehničkom smislu.

Nije opisao personalne računare.

Nije mogao znati za mikroprocesore, poluprovodnike, digitalne mreže, kvantne računare ili pametne telefone sa ekranima osetljivim na dodir.

Takođe, mnoge izjave koje mu se danas pripisuju zapravo nikada nije izgovorio.

Internet je prepun navodnih Teslinih citata koji se ne mogu pronaći u njegovim knjigama, predavanjima ili intervjuima.

Zbog toga je važno razlikovati autentične istorijske izvore od citata nastalih mnogo decenija nakon njegove smrti.

Tesla ne postaje veći ako mu pripišemo reči koje nikada nije rekao.

Njegova stvarna dostignuća već su dovoljno impresivna.

Čovek koji je živeo u XXI veku, a rođen je u XIX

Postoji stara izreka da se veličina jednog čoveka ne meri samo onim što je ostavio iza sebe, već i time koliko je uspeo da promeni budućnost ljudi koje nikada nije upoznao.

Ako postoji ličnost na koju se ova misao može primeniti gotovo doslovno, onda je to Nikola Tesla.

Rođen 1856. godine u svetu osvetljenom petrolejskim lampama, u vremenu kada su konjske zaprege bile glavno prevozno sredstvo, a električna energija tek počinjala da ulazi u svakodnevni život, Tesla je razmišljao o svetu koji će nastati tek mnogo decenija kasnije.

Dok su njegovi savremenici pokušavali da unaprede postojeće tehnologije, on je zamišljao potpuno novu civilizaciju.

Civilizaciju u kojoj će ljudi razgovarati preko malih uređaja koje nose u džepu.

U kojoj će informacije putovati brže od vozova, brodova i aviona.

U kojoj će mašine obavljati opasne i monotone poslove.

U kojoj će električna energija pokretati industriju, domove i saobraćaj.

U kojoj će čitava planeta postati jedna velika mreža povezanih ljudi.

Danas, više od jednog veka kasnije, upravo u takvom svetu živimo.

Naravno, nije svako Teslino predviđanje ostvareno u obliku u kojem ga je zamišljao. Neke njegove ideje ostale su samo vizije, neke su prevaziđene razvojem drugih tehnologija, dok su pojedine bile toliko ispred svog vremena da ih nauka i danas proučava.

Ali ono što posebno fascinira nije broj „pogodaka“.

Fascinira način na koji je razmišljao.

Tesla nije bio prorok.

Nije posedovao natprirodne moći.

Nije imao uvid u budućnost.

Imao je nešto mnogo ređe.

Imao je sposobnost da razume naučne principe toliko duboko da je mogao da nasluti pravac u kojem će se tehnologija razvijati decenijama unapred.

Zbog toga njegove reči i danas zvuče iznenađujuće savremeno.

One nisu proizvod mašte.

One su rezultat znanja.

Možda upravo zato Nikola Tesla nikada nije prestao da bude aktuelan.

Svaka nova tehnološka revolucija ponovo vraća njegovo ime u središte pažnje.

Kada govorimo o električnim automobilima, setimo se njegovih motora.

Kada koristimo bežične mreže, setimo se njegovih eksperimenata sa radio-talasma.

Kada razgovaramo preko video-poziva sa ljudima na drugom kraju sveta, teško je ne pomisliti na njegove vizije globalne komunikacije.

Kada posmatramo robote u fabrikama ili autonomne mašine koje donose odluke bez neposredne ljudske kontrole, jasno je koliko su njegova razmišljanja bila ispred epohe u kojoj je živeo.

Možda je najveći paradoks Nikole Tesle upravo u tome što mnoge njegove ideje danas smatramo potpuno normalnim.

Retko ko razmišlja da je nekada postojalo vreme kada su pametni telefoni, internet, daljinsko upravljanje ili globalne komunikacije izgledali kao nemoguća naučna fantastika.

Tesla ih nije doživeo.

Ali ih je zamislio.

I upravo u tome leži njegova najveća veličina.

Njegovo nasleđe ne čine samo patenti, laboratorije i naučni radovi.

Njegovo nasleđe predstavlja način razmišljanja koji nas podseća da najveći napredak počinje onda kada neko postavi pitanje koje drugima deluje nemoguće.

Možda će se jednog dana ostvariti i neke ideje koje danas smatramo previše smelim.

Možda će buduće generacije, baš kao što mi danas gledamo na Teslu, sa istim čuđenjem posmatrati vizionare našeg vremena.

Istorija nauke nas uči da se granice mogućeg ne pomeraju same od sebe.

Pomeraju ih ljudi koji imaju hrabrosti da razmišljaju drugačije.

Nikola Tesla bio je upravo takav čovek.

Zato njegova najveća ostavština možda nije nijedan transformator, nijedan patent niti bilo koji pojedinačni pronalazak.

Njegova najveća ostavština jeste ideja da budućnost ne pripada onima koji je čekaju.

Pripada onima koji je stvaraju.

I upravo zbog toga, više od jednog veka kasnije, ime Nikole Tesle i dalje ne predstavlja samo deo istorije.

Ono ostaje simbol budućnosti.

Mr. Dragan Tovarišić, dopl.inž.el.