Ep o Gilgamešu nije samo remek-delo svetske književnosti već i monumentalno dostignuće arheologije. Njegovo ponovno otkriće u 19. veku promenilo je naše razumevanje istorije, dokazujući da koreni „Velikog potopa“ i potrage za besmrtnošću sežu milenijumima unazad, pre nego što je Biblija napisana.

1. Izgubljena biblioteka Asurbanipala

Hiljadama godina, priča o Gilgamešu postojala je samo kao šapat u drevnim kraljevskim listama. Njegovo fizičko vaskrsenje počelo je 1849. godine, kada je britanski arheolog Ostin Henri Lejard iskopao ruševine Ninive (današnji Irak).

• Otkriće: Lejard je pronašao Kraljevsku biblioteku kralja Ašurbanipala, koja je sadržala preko 30.000 glinenih pločica i fragmenata.
• Jezik: Pločice su bile napisane klinastim pismom, pismom drevne Mesopotamije. U vreme njihovog otkrića, pismo je bilo mrtvo skoro dva milenijuma, a sadržaj ploča je bio misterija.

2. Džordž Smit i „Ploča o potopu“

Najdramatičniji trenutak u arheologiji Epa dogodio se 1872. godine u Britanskom muzeju. Džordž Smit, samouki klinasti stručnjak, prebirao je fragmente iz Ninive kada je počeo da čita XI tablu.

• Šok: Smit je shvatio da čita izveštaj o velikom potopu, brodu izgrađenom da spase životinje i seme i ptici poslatoj da pronađe kopno – detalji zapanjujuće slični onima iz Knjige Postanja.
• Reakcija: Legenda kaže da se Smit toliko uzbuđio da je počeo da cepa odeću sa sebe usred muzeja. Ovo otkriće je izazvalo globalnu senzaciju, jer je pružilo prvi vanbiblijski dokaz o Potopu.

3. Evolucija teksta

Arheologija je otkrila da nije postojao jedan „autor“ Gilgameša. Priča se razvijala tokom 2.000 godina kroz nekoliko različitih faza:

1. Sumerska usmena tradicija (oko 2100. p. n. e.): Sastavljene su nezavisne pesme o „Bilgamesu“ (sumerskom imenu).
2. Starovavilonska verzija (oko 1800. p. n. e.): Ove priče su bile integrisane u jednu naraciju, uključujući i čuveni susret između Gilgameša i divljaka Enkidua.
3. Standardna vavilonska verzija (oko 1200. p. n. e.): Sveštenik po imenu Sin-leki-unini je uredio i proširio tekst, dodajući prolog i strukturu od 11 ploča pronađenu u Ninivi.

4. Pravi kralj Gilgameš

Iako ga Ep opisuje kao dve trećine boga i jednu trećinu čoveka, arheologija sugeriše da je Gilgameš bio istorijska ličnost.

• Tumalski natpis: Ovaj drevni sumerski tekst pripisuje Gilgamešu obnovu svetišta u Nipuru, smeštajući njegovu vladavinu oko 2700. godine pre nove ere.
• Zidovi Uruka: Ep počinje i završava se hvalom masivnim zidinama grada Uruka. Iskopavanja na lokalitetu (današnja Varka, Irak) otkrila su odbrambene zidine dugačke skoro šest milja, koje datiraju tačno iz ranog 3. milenijuma pre nove ere – doba istorijskog Gilgameša.

5. Potraga za besmrtnošću

Priča prati Gilgamešovu tugu nakon smrti Enkidua, što ga navodi da potraži Utnapištima, mesopotamskog Noja. Arheologija pesme odražava njenu temu: iako je čovek Gilgameš umro pre skoro 5.000 godina, njegova „besmrtnost“ je postignuta kroz sam medijum koji Ep hvali – trajnu snagu pisane reči na glini.

Ep o Gilgamešu ostaje vrhunski arheološki most koji povezuje savremeni svet sa početkom ljudske civilizacije.