Prašume Amazonskog basena pune su misterija. Neki su vekovima zbunjivali istraživače, dok su drugi izašli na videlo tek nedavno. Jedan takav primer poslednjeg su „krugovi misterije“. Nedavna istraživanja su otkrila niz ravnih, četvrtastih i prstenastih jaraka raštrkanih po brazilskoj i bolivijskoj prašumi. Kakva je namena ovih objekata koje je napravio čovek, bilo da su korišćene za odvodnjavanje, odbranu ili ceremonijalne razloge, pitanje je zapanjujuće bez odgovora!? I, što je interesantno, oni su svakako veoma stari.

Da li su praistorijski ljudi promenili pejzaž Amazonije mnogo pre nego što su stigli Evropljani? Kultura takvih ljudi je relativno nepoznata pre nego što je Zapad stigao do Amerike 1492. godine. I pojavile su se dve rivalske teorije koje objašnjavaju ove drevne zemljane radove, razdvajajući istraživačku zajednicu. 

Jedna teorija je da su ljudi Amazona imali veoma ograničen uticaj na pejzaž šume, menjajući ga vrlo malo svojim prisustvom. Kontrastna teorija je da su pretkolumbovci praktikovali sopstveni oblik sečenja i spaljivanja, pri čemu je šteta u šumi zaceljivala nakon evropske invazije.

Za sada ima mnogo više pitanja nego odgovora.

Brazilski rovovi koje je napravio čovek

Nakon destruktivnog masovnog krčenja šuma u regionu zbog projekta kolonizacije Amazona 1980.-ih, pravi, kvadratni i prstenasti rovovi otkriveni su na više lokacija u prašumi. Sa više nalaza koji su prijavljeni sada kada istraživači znaju šta da traže, ovih lokacija se sada broji na hiljade.

Od posebnog interesa je region od 5.000 kvadratnih milja (13.000 kvadratnih kilometara) u Brazilu sa oko 450 kružnih jarkova iskopanih u zemlji, koji se naizgled pojavljuju svuda gde je prašuma iskrčena. Pošto su bili kružni, nisu izgledali kao odvodni kanali. Mogu li biti za odbranu? I, od koga?

Većina rovova bila je široka oko 9 m i duboka 3 m. Pored rovova, obično se nalaze zidovi koji se uzdižu do 1 m visine. Međutim, neke strukture su mnogo veće, sa jednim od najvećih prstenastih jaraka koji ima ogroman prečnik od 1000 stopa (305 m).

Čini se da je teško dati objašnjenje za ove strukture osim kao odbrambenog utvrđenja, uprkos nasumičnom postavljanju zemljanih radova i ograničenoj zaštiti koju ovi niski zidovi i strukture pružaju. Još jedan dokaz podržava ovu teoriju, jer se mnogi kružni zemljani radovi nalaze na ravnim područjima visokog tla, što bi činilo prirodne odbrambene tačke.

Međutim, neki drugi istraživači sugerišu da su korišćeni za kanalisanje vode i navodnjavanje, jer je većina rovova pronađena u blizini prirodnog izvora vode. U radu objavljenom u časopisu Antiquiti 2010. godine, tim istraživača je došao do još jedne teorije, navodeći da se na osnovu rasporeda rovova može zaključiti da su imali ceremonijalnu funkciju.

Brojni arheolozi, uključujući Sannu Saunaluomu sa Univerziteta u Turkuu u Finskoj i Denise Schaan, brazilsku specijalistkinju za amazonsku arheologiju, podržavaju ovu teoriju. Oni veruju da su se grupe ljudi okupljale u blizini ovih lokacija kako bi proslavile različite važne godišnje događaje poput sezone plodova.

Postojala je i mogućnost da se ljudi okupljaju iz drugih razloga, kao što su sklapanje brakova, rođenja, pa čak i smrti. Razbijene posude otkrivene u blizini takvih lokacija tokom iskopavanja možda su korišćene za skladištenje hrane i pića u pripremi za događaje. 

Koliko su stari?

Do nedavno se pretpostavljalo da misteriozni brazilski rovovi datiraju iz oko 200. godine nove ere. Međutim, neke od najnovijih studija otkrivaju da su zemljani radovi zapravo mnogo stariji.

Prema Džonu Frensisu Karsonu, postdoktorskom istraživaču sa Univerziteta Reading u Ujedinjenom Kraljevstvu, sedimentna jezgra uzeta iz dva jezera u blizini zemljanih radova pokazuju da sadrže drveni ugalj od davnih požara i drevna polena. Takvi nalazi mogli bi da datiraju iz kasnog neolita pre oko 6.000 godina.

Međutim, neki rezultati pokazuju da najstariji sedimenti uopšte nisu bili iz prašume. Umesto toga, oni sugerišu da je pejzaž koji je postojao pre 2.000 do 3.000 godina više ličio na afričku savanu, a ne na bujnu prašumu Amazona. Čini se da su ih kreatori brazilskih rovova isklesali pre nego što je prašuma zahvatila područje. 

Datiranje i otkrivanje misterioznih rovova u brazilskim regionima otkrivaju mnogo o kulturi koja je postojala u regionu Amazona pre više hiljada godina. Dok su prethodne studije sugerisale da je ovo područje bilo pogodno samo za nestalna i mala sela, ovi zemljani radovi sada otkrivaju postojanje složenih društava u Amazonu sa naprednim i bogatim kulturama, sada izgubljenim.

Novo istraživanje se bavi još jednim gorućim pitanjem: da li su i koliko su praistorijski ljudi promenili pejzaž u Amazonu pre dolaska Evropljana.

„Ljudi utiču na globalni klimatski sistem korišćenjem zemljišta ne samo poslednjih 200 do 300 godina, već hiljadama godina“, rekao je autor studije Džon Frensis Karson, postdoktorski istraživač na Univerzitetu Reading u Ujedinjenom Kraljevstvu. (Pogledajte slike drevnih amazonskih zemljanih radova)

Migracije Amazonaca?

Dugi niz godina, arheolozi su smatrali da su se starosedeoci koji su živeli u Amazoniji pre nego što je Kristofor Kolumbo stigao u Ameriku 1492. godine kretali preko tog područja, a da nisu napravili udubljenje u pejzažu. Od 1980.-ih, međutim, krčenje šuma je otkrilo masivne zemljane radove u obliku jaraka do 16 stopa (5 metara) dubine, a često jednako široke.

Ova otkrića su izazvala kontroverzu između onih koji veruju da su Amazonci još uvek bili blagi prema pejzažu, menjajući veoma malo prašume, i onih koji veruju da su ovi ljudi iz pretkolumbovskog doba vodili velike operacije seče i paljenja, kojom je kasnije progutana šuma nakon evropske invazije i da je izazvala kolaps stanovništva.

Karson i njegove kolege želeli su da istraže pitanje da li su rani Amazonci imali veliki uticaj na šumu. Fokusirali su se na Amazon u severoistočnoj Boliviji, gde su imali jezgra sedimenata iz dva jezera u blizini velikih zemljanih radova. Ova jezgra sedimenata sadrže drevna zrna polena i ugalj iz davnih požara, i mogu nagovestiti klimu i ekosistem koji su postojali kada je sediment položen pre 6.000 godina.

Drevni pejzaž

Ispitivanje dva jezgra – jednog iz velikog jezera, Laguna Orikore, i jednog iz manjeg jezera, Laguna Granža – otkrilo je iznenađenje: Najstariji sedimenti uopšte nisu poticali iz ekosistema prašume. U stvari, bolivijski Amazon je pre otprilike 2.000 do 3.000 godina više ličio na savane Afrike nego na današnje okruženje džungle.

“Pitanje je bilo da li je rani Amazon bio jako krčen ili jedva dodirnut”, rekao je Karson, „Iznenađujuće što smo otkrili je da nije bilo ni jedno ni drugo“, rekao je on za Live Science. „To je bio ovaj treći scenario gde je, kada su ljudi prvi put stigli na pejzaž, klima bila sušna.”

Polen je u ovom vremenskom periodu uglavnom dolazio od trava i nekoliko vrsta drveća otpornih na sušu. Nakon pre oko 2.000 godina, sve više i više polena drveća pojavljuje se u uzorcima, uključujući manje vrsta otpornih na sušu i više zimzelenih biljaka, izveštavaju istraživači u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences. Nivo drvenog uglja je takođe opao, što ukazuje na pejzaž manje podložan vatri. “Ove promene su uglavnom izazvane povećanjem padavina”, rekao je Karson.

Zemljani radovi su prethodili ovoj smeni, što otkriva da su ih kopači ovih rovova napravili pre nego što se šuma uselila oko njih. “Nastavili su da žive u tom području kako je postalo pošumljeno, verovatno zadržavajući čiste regione oko svojih struktura”, rekao je Karson.

“To nekako ima smisla”, rekao je. „Lakše je zgaziti mladicu nego kamenom sekirom poseći veliko amazonsko drvo. (Galerija: Biodiverzitet Amazonije (Fotografije)

Otkriće da je ljudska aktivnost došla pre šume daje odgovor na neka pitanja, na primer kako su amazonci mogli da grade u prašumi sa samo kamenim oruđem (nisu morali), koliko je ljudi bilo potrebno za izgradnju objekata (manje nego da je bila potrebna čista seča) i kako je stanovništvo preživelo (uzgajanjem kukuruza).

“Studija takođe ima šire implikacije za današnje vreme”, rekao je Karson. Na pitanje kako sačuvati amazonsku prašumu teško je odgovoriti; neki ljudi kažu da ljudi moraju da izađu, a drugi veruju da ljudi i šuma mogu koegzistirati. Drevna istorija bi mogla da pruži vodič, kao i bolje razumevanje kako se šuma oporavila od ranijih perturbacija. (Amazon takođe pokreće klimu, kao i reaguje na nju, zahvaljujući svojoj sposobnosti da preuzme ugljenik iz atmosfere.)

“Nova studija sugeriše da je moderna šuma koprodukcija između ljudi i prirode”, rekao je Karson. “Prirodni ciklusi doveli su do nicanja prašume, ali su ljudi ostali na licu mesta 1.500 godina nakon toga”, rekao je on.

„Vrlo je verovatno, u stvari, da su ljudi imali neku vrstu uticaja na sastav šume“, rekao je Karson. „Ljudi bi mogli favorizovati jestive vrste, koje rastu u voćnjacima i slične stvari, [ili] menjati zemljište, menjajući hemiju i sastav zemljišta, što može imati dugotrajniji efekat nasleđa.”

Te dugoročne promene su sledeće za Karsona i njegove kolege koje treba da istraže. „Ovakva studija je tek počela u Amazoniji“, rekao je Karson.

Odgovori na pitanja!?

Otkriće ovih misterioznih rovova je možda postavilo mnoga nova pitanja, ali su rešila i neke misterije. Jarkovi su očigledno napravljeni od strane čoveka i stariji su od amazonskih prašuma, što ukazuje na mnogo sofisticiraniju kulturu pre prašume nego što je to bila ranije.

Ove konstrukcije su formirane isključivo kamenim oruđem, što bi na prvi pogled ukazivalo na potrebu za značajnom radnom snagom. Međutim, čini se da je ovo netačno, i vrlo malo ljudi je zapravo bilo potrebno da bi se izgradile strukture. 

Štaviše, biljni ostaci koji se obično nalaze na lokalitetima pokazuju da je populacija koja je postojala u to vreme preživela kultivisanjem kukuruza. Prisustvo poljoprivrede u ovom trenutku postavlja zanimljivu misao: da li je moderna amazonska prašuma stoga divlji rezultat takve poljoprivrede, odnosno da li je delimično delo čoveka?  

U preostaloj prašumi nesumnjivo ima još mnogo takvih zemljanih radova koje arheolozi tek treba da otkriju. Ko zna šta još možemo da naučimo o ovim neuhvatljivim ljudima, koji su uzgajali useve u Brazilu kada je zemlja izgledala tako drugačije.

Mr. D. Tovarišić