U susednoj Rumuniji, iako još od 18. veka čudnovato kamenje – trovanti zbunjuje posetioce, tek sad dobijaju na popularnosti. * Trovanti su kamenje koje izgleda da raste, kreće se i razmnožava, s čime se slažu i naučnici

Kada pomislimo da smo sve videli, majka priroda nam donosi još jednu neobičnost, geološku manifestaciju poznatu kao trovanti. Ove retke lukovičaste kamene gromade se mogu naći samo u malom gradu u Rumuniji po imenu Kostešti. Toliko su fantastični da su našli mesto u lokalnom folkloru. Neki kažu da rastu, hodaju i čak rađaju bebe trovante. Nauka kaže da su verovatno u pravu.

Šta su Trovanti?

Trovanti su sferične stene blago nepravilnog oblika. Oni mogu biti manji od nekoliko milimetara u prečniku i težiti samo nekoliko grama, ili mogu da se uzdignu do 4,5 metara u visinu i da teže nekoliko tona. Ove neobične gromade koje prkose gravitaciji zbunjivale su posmatrače još od 18. veka sa mnogim radoznalim dušama koje su sumnjale da su to jaja dinosaurusa, bilјni fosili ili čak mahune vanzemalјaca.

Naučnici su verovali da su trovanti vrsta betona – gomila mineralne materije (posebno kamenca i konglomerata) ugrađena u slojeve stena od krečnjaka, peščara ili škrilјaca. Često se formiraju od minerala koji se talože ili se talože iz vode sakuplјene oko jezgra šlјunka, lista, školјke, kostiju ili fosila.

Međutim, 2008. godine, Međunarodni geološki kongres u Oslu tvrdio je da su trovanti pogrešno klasifikovani kao konkrecije jer nije bilo mineralne razlike između kamenja i slojeva peščara na kojima leže. U njima, takođe, nije bilo jasnog jezgra.

Šta god da jesu, naučnici veruju da je na osnovu njihovog sastava i lokacije na vrhu peska, ovo čudno kamenje starije od čoveka – oblikovano zemlјotresima pre oko 5,3 miliona godina, tokom srednje miocenske sub-epohe. Okolni pesak takođe sugeriše da je ovo područje bilo drevno morsko okruženje, što može objasniti zašto se fosili školјkaša i puževa ponekad mogu naći u njima.

Rastu i razmnožavaju se

Još jedna neobičnost o trovantima je da luče cement. Ova činjenica navodi neke lјude da pomisle da su možda živa bića, a ne samo stene. Do curenja cementa dolazi nakon jakog plјuska. Kada trovanti apsorbuju minerale kiše, minerali dolaze u kontakt sa hemikalijama koje su već prisutne u kamenu, izazivajući reakciju pritiska zbog koje stene rastu u obimu. To nije nešto što se može videti da se dešava, jer istraživači kažu da je stopa taloženja za trovante otprilike 4 do 5 centimetara svakih 1.000 godina.

Ovaj isti fenomen je ono što uzrokuje da se trovanti umnožavaju ili „razmnožavaju“, kako bi neki mogli reći. Kada se pojavi nova kuglica, verovatno iz vode koja utiče samo na jednu stranu stene, i postane dovolјno velika, može da se odvoji od “roditelјske” stene i stvori “bebe”.

Kotrljajuće kamenje

Neki lјudi takođe veruju da trovanti mogu da „hodaju“, slično takozvanim jedrenjacima u Dolini smrti koji kao da sami plutaju ravnim pustinjskim pejzažom. Jedan istraživač je navodno snimao trovante dve nedelјe i tvrdio da se jedan pomerio oko 2,5 milimetara. Iako su mnogi akademici skeptični prema tvrdnjama o „trovantnom hodanju“, oni ne poriču mogućnost da bi zagrevanje ili hlađenje tla moglo da izazove kretanje među kamenjem.

Trovanti se gotovo isklјučivo nalaze u rumunskom okrugu Valčea u kamenolomu peska u blizini sela Kostešti, duž potoka Gresarea, ili u susednom selu Otesani. Da bi se zaštitili ovi neobični geološki primerci, „Muzeul Trovantilor“ ili Muzej prirode Trovanta, razvijen je u okrugu Valčea u Rumuniji 2004. godine i sada je pod zaštitom UNESCO-a.

Dragan Tovarišić