Spomenik od peščara prikazuje Tiberija kako stoji pored porodice lokalnih bogova. Arheolozi kažu da scena ilustruje ulogu vladara kao vođe koji je održavao kosmički poredak u egipatskom društvu.

Restauratorski radovi u Karnaku, drevnom hramskom kompleksu blizu Luksora u Egiptu, otkrili su spomenik od peščara sa intrigantnim likom rimskog cara Tiberija, koji je vladao između 14. i 37. godine nove ere.

Visokа skoro 60 centimetara, uspravna ploča, poznata kao stela, prikazuje Tiberija kako stoji pored trija egipatskih bogova: Amona, Konsua i Muta. Kako Abdelgafar Vagdi, kodirektor Francusko-egipatskog centra za proučavanje hramova Karnaka, kaže za Margeritu Basi iz časopisa „Live Science “, scena je verovatno trebalo da prikaže cara koji održava „maat“, ili kosmički poredak, interеagujući sa lokalnim božanstvima.

„Da bi ispunio ovu ulogu, vladar je morao biti prikazan kako obavlja tradicionalne rituale u obliku koji bi bogovi prepoznali — naime, kao faraon“, kaže Vagdi. ”Prikladno je da je Tiberije prikazan kako nosi dvostruku krunu koju su nosili vladari drevnog Egipta, pri čemu dve polovine predstavljaju ujedinjenje Gornjeg i Donjeg Egipta.”

Zajednički francusko-egipatski istraživački tim pronašao je stelu tokom restauracije kapije ograđenog zida koji datira iz vremena vladavine Ramzesa III, koji je vladao u 12. veku pre nove ere tokom 20. egipatske dinastije. Arheolozi su potpuno demontirali strukturu, a zatim je ponovo sastavili na modernim temeljima. Otkrili su da su neki od ukrašenih blokova korišćenih za izgradnju kapije bili daleko stariji od ostalih, datiraju iz vremena vladavine faraona Amenhotepa III iz 18. dinastije, oko 200 godina ranije. Kako Nevin El-Aref piše za Ahram Online, nalaz sugeriše „prisustvo ranije kapije na lokalitetu“ čiji su blokovi kasnije ponovo korišćeni.

Prema saopštenju egipatskog Ministarstva turizma i antikviteta, stručnjaci su otkrili stelu u sloju zemlje koji je povezan sa građevinama od blatnih cigli iz kasnog rimskog i vizantijskog perioda. Ispod rezbarenih likova Tiberija i trijade tri boga, pet redova hijeroglifa beleži restauraciju ograđenog zida u hramu posvećenom Amonu, zaštitniku faraona i božanstvu pokrovitelju Tebe.

Ovo nije prvi put da su arheolozi otkrili umetničke prikaze rimskih careva kao egipatskih faraona. Godine 2014, stručnjaci su objavili da su otkrili rezbariju Klaudija koji nosi krunu ukrašenu ovnovskim rogovima i tri sokola. Hijeroglifi su identifikovali cara kao „Sina Ra, Gospodara kruna“, kao i kralja Gornjeg i Donjeg Egipta. Pored toga, u Luvru se nalazi bista drugog rimskog vladara, možda Nerona, koji nosi prugastu lanenu frizuru poznatu kao nemes. Drugi primeri u egipatskoj umetnosti uključuju reljef Trajana koji prinosi žrtvu boginji Hator i prikaz Avgusta, Tiberijevog prethodnika i usvojitelja, u hramu Kalabša blizu Asuana.

Prema Globalnom egipatskom muzeju, digitalnoj bazi podataka egipatskih artefakata koje čuvaju kulturne institucije širom sveta, rimski carevi su „smatrani faraonima; prikazivani su na zidovima hramova, a njihova imena su pisana hijeroglifima u kartušu“ ili ovalnom okviru. Međutim, istovremeno, vladari poput Tiberija su uglavnom imali pristup upravljanju Egiptom, koji je došao pod rimsku kontrolu nakon smrti Kleopatre 30. godine pre nove ere. Rimski carevi su imenovali prefekte da nadgledaju Egipat umesto njih, retko posećujući provinciju lično.

Novootkrivena ploča „odražava standardni ideološki i administrativni sistem, u kojem su carevi predstavljeni kao pobožni graditelji i zaštitnici hramova, bez obzira na njihov stvarni nivo uključenosti“, kaže Vagdi za Live Science. „Spomenik izražava šta bi kralj trebalo da bude u egipatskim terminima, umesto da dokumentuje njegova lična dostignuća.“

Meilan Soli – viši saradnik Časopisa Smitsonijan