Svet oko nas se stalno menja, ali malo je stvari koje su uznemirujuće od ideje da geografski objekat koji se pojavljivao na mapama četiri veka može jednostavno prestati da postoji. Bermeha, ostrvo koje se navodno nalazi uz obalu Jukatana u Meksiku, misterija je koja zbunjuje istraživače, političare i ribare. Šta se desilo!?

Ostrvo površine 80 kvadratnih kilometara prvi put se pojavilo na mapama početkom 16. veka i očigledno je poslednji put mapirano 1941. godine, ali kada su ga naučnici tražili krajem 20. veka, nisu pronašli ništa osim otvorenog mora.

Do nedavno se verovalo da se ostrvo Bermeha nalazi u Meksičkom zalivu, otprilike 200 kilometara od severozapadne obale poluostrva Jukatan i 150 kilometara od atola Skorpio. Njegove tačne geografske koordinate bile su 22° 33′ severne geografske širine i 91° 22′ zapadne geografske dužine. Upravo ovde su kartografi od šesnaestog veka pa nadalje prikazivali ostrvo Bermeha.

Kartografsko poreklo i viđenja

Ostrvo je prvi put pomenuo Alonso de Santa Kruz u delu „El Yucatán e Islas Adyacentes“, spisku ostrva regiona objavljenom u Madridu 1539. godine. Njegova tačna lokacija data je u delu „Espejo de navegantes“ (Sevilja, oko 1540.) od strane Alonsa de Čavesa, koji je napisao da iz daljine malo ostrvo izgleda „plavo ili crvenkasto“ – na španskom, bermeja. Samo ime potiče od španske reči bermejo, što znači crvenkasto. Kartografi u 16. veku koji su ostrvo postavili na mape opisali su ovu crvenkastu ili plavkastu obojenost, a pošto je španska reč za ostrvo, isla, ženskog roda, umesto muškog roda bermejo korišćeno je ime Bermeja.

Kartografski prikaz ostrva Bermeha nastavio je da se održi narednih nekoliko stotina godina. Ponekad se ostrvo na kartama pisalo kao ostrvo Vermeha ili ostrvce Vermeho. Postoji ostrvo Bermeha na karti Sebastijana Kabota, štampanoj 1544. godine u Antverpenu, prikazano pored Ostrvskog trougla, Arene, Negrilja i Aresifea. Tokom celog sedamnaestog i većeg dela osamnaestog veka slika Bermehe ostala je nepromenjena. Sasvim u skladu sa drevnim kartama, meksički kartografi su nastavili da smeštaju Bermehu na istu adresu čak i u 20. vek.

Nestanak i istrage

Godine 1997. španski istraživački brod je krenuo da proveri postojanje ostrva i nije pronašao nikakav trag o njemu. Pitanje gubitka Bermehe tada je angažovalo Nacionalni autonomni univerzitet Meksika (UNAM). Godine 2009. još jedan istraživački brod je poslat na navodne koordinate ostrva. Naučnici nisu uspeli da pronađu ostrvo, niti čak ni njegov trag. U izveštaju UNAM-a je navedeno da je analiza morskog dna na koordinatama 22° 33′ severne geografske širine i 91° 22′ zapadne geografske širine pokazala da na toj lokaciji nije postojalo ostrvo, jer nije bilo ostataka na okeanskom dnu koji bi ukazivali na suprotno.

Objašnjenja za njegov očigledni nestanak uključuju pogrešno zapažanje ranih kartografa, promene u geografiji okeanskog dna, porast nivoa mora i teorije zavere. Neki pretpostavljaju da je prirodna erozija uzrokovala nestanak ostrva, dok ciničniji umovi iznose optužbe da je ostrvo namerno uništeno. Francusko-meksički kartograf Mišel Antočiv Kolpa je primetio da su od 1844. godine britanske karte izveštavale o potonuću ostrva oko 60 fatoma (360 stopa; 110 metara) ispod površine.

Političke i ekonomske implikacije

Postojanje ostrva bilo bi ključno proširenje pomorske granice Meksika i igralo bi značajnu ulogu u zaštiti meksičkih interesa u sporazumima o bušenju sa Sjedinjenim Državama. Međunarodno pravo dozvoljava zemljama da polažu pravo na 200 nautičkih milja okeana od svojih teritorija, poznatih kao ekskluzivna ekonomska zona (IEZ) zemlje. Trenutno su meksička Alakranska ostrva najudaljenije kopnene tačke koje se protežu u Meksički zaliv. Postojanje ostrva Bermeha donelo bi Meksiku oko 15% više teritorije u području bogatom naftom – teritoriji za koju se veruje da sadrži 22,5 milijardi barela nafte.

„Isla Bermeha je bila kontroverzna jer je bila ključno područje ekskluzivne ekonomske zone u Meksičkom zalivu“, objašnjava geograf i stručnjak za ostrva Izrael Baksin Martinez. „Otprilike u to vreme sprovedene su zvanične pretrage kako bi se videlo da li postoji neki ostatak ovog ostrva, jer bi proširenje ove zone za Meksiko značilo obilje nafte“.

Sporazumom iz 1978. godine utvrđena je jednako udaljena tačka između američkih ostrva Dernijer i meksičkih ostrva Alakranes kako bi se postavila priobalna granica između dve zemlje u Meksičkom zalivu — granica koja bi bila ponovo iscrtana da je Bermeha pronađena.

Teorije zavere i umešanost CIA-e

Sa tako obilnim zalihama crnog zlata na kocki i složenom političkom mrežom koju pregovori o nafti nužno podrazumevaju, teorije zavere o uzroku nestanka ostrva su u izobilju. Čak je uobičajeno govorkanje među ribarskim zajednicama duž obale Jukatana da je ostrvo namerno uništeno kako bi se Sjedinjenim Državama omogućilo da zauzmu ekskluzivnu ekonomsku zonu. Teorija zavere tvrdi da je Bermeha bila jedna od ključnih referentnih tačaka koje su korišćene za izgradnju morske granice između Meksika i Sjedinjenih Država i da su Amerikanci smatrali da je profitabilno da Bermeha ne postoji, jer je njeno odsustvo značilo da bi naftna i gasna polja u Meksičkom zalivu potpala pod američku, a ne meksičku jurisdikciju.

Navodno je CIA uništila ostrvo — ne nedavno, već još 1970.-ih, kada su satelitski snimci iz svemira počeli da prikazuju čvrstu vodenu površinu na mestu Bermehe. Šapat laika prodro je u politički diskurs: u novembru 2008. godine, šest senatora iz tada vladajuće Nacionalne akcione stranke (PAN) pokrenulo je pitanja o ostrvu Bermeha, navodeći sumnje da su američke sile namerno učinile da ostrvo nestane kako bi SAD dobile veći uticaj u pregovorima o morskoj teritoriji. „To je teorija zavere, naravno“, kaže ravnodušni Martinez — ali misterija Bermehe, ostrva koje se pojavljivalo na mapama četiri stotine godina pre nego što je nestalo bez traga, i dalje je veoma živa.

Od Garija Manersa