Tokom neolita, ljudi su prvi put počeli da transformišu svoj svet u velikim razmerama. Kako su stvarali polja za obrađivanje i ispašu, njihov odnos prema zemlji se dramatično promenio i formirale su se nove verske ideje, preoblikujući njihovu percepciju prirodnog sveta i kosmosa.

Otkrića u dubokim rudnicima Grajms Grejvsa pružaju zanimljive uvide u rituale koji su se možda odvijali kao deo procesa rudarenja ovde u kasnom neolitu. Oni ukazuju na to da je kremen imao više od puke praktične vrednosti za neolitske zajednice.

Neolitska religija

Iako ne možemo biti sigurni u tačna verska verovanja neolitskih ljudi, spomenici i artefakti koji su sačuvani iz ovog perioda pružaju neke dokaze o verskim praksama. U ranom neolitu, pre oko 6.000 godina, građene su monumentalne grobnice, često sa impresivnim fasadama i arhitektonskim karakteristikama koje su se možda isticale u pejzažu. Kao robusni i trajni spomenici, ove grobnice su možda bile i teritorijalni markeri: fizički prikaz predačke i zajedničke veze unutar okoline.

Pre oko 5.000 godina, tokom kasnog neolita, postoje dokazi o vezama na daljinu između različitih zajednica širom Britanije i Irske. To se vidi kroz novi stil umetnosti koji se pojavio u to vreme i povezana verska verovanja. Spirale, krugovi i geometrijski obrasci primenjivani su na zidovima grobnica, unutrašnjosti kuća, stenovitim izdancima i predmetima. Prirodni ili figurativni prikazi bili su retki, ali su slike često odražavale prirodu.

Ova nova, zajednička umetnost poklopila se sa procvatom izgradnje spomenika u Stounhendžu i širom Britanije i Irske, na lokacijama važnim za rane poljoprivrednike. Arhitektura i slike takvih centara okupljale su veliki broj ljudi u delima saradnje i kreativnosti u kamenu. Dok mnogi spomenici iz ranog i srednjeg neolita izgleda da su uključivali sahranjivanje mrtvih, graditelji spomenika iz kasnog neolita izgleda da su bili više zabrinuti za okupljanje ljudi u činu izgradnje, često na epskim razmerama.

Dublje pod zemljom

Grajms Grejvs i Brekland, region u kome se nalazi Grajms Grejvs, poznat je kao „zemlja kremena“. Kvalitet kremena ovde je učinio ovo područje centrom za rudarstvo kremena kroz istoriju.

Iako se na površini lokaliteta moglo pronaći dosta kremena, treći sloj kremena u Grajms Grejvsu – poznat kao „podni kamen“ – bio je veoma cenjen u praistoriji zbog svog odličnog kvaliteta i sjajne crne boje. Površinski kremen je bio sasvim adekvatan za većinu praktičnih svrha i nije zahtevao kopanje na potencijalno opasnim dubinama. Pa zašto su rudari to radili?

U to vreme, posebni materijali su nabavljani sa teško dostupnih mesta u pejzažu, kao što su vrhovi planina ili duboko u zemlji. Često su ovi posebni kamenčići imali prepoznatljivu boju i teksturu koja bi ih činila prepoznatljivim od svakodnevnih materijala, a možda su imali i dodatnu kulturnu vrednost koja potiče sa ovih značajnih mesta u pejzažu.

U Grajms Grejvsu, možda je postojao specifičan skup verovanja povezanih sa kopanjem u podzemnom svetu. Etnografski dokazi iz modernih i istorijskih rudarskih društava pokazali su da rudarstvo često može biti simbolično obogaćeno, sa ceremonijama koje se održavaju pre i posle, što sugeriše ritualizovani proces vađenja.

Dokazi iz Grajmovih grobova – rezbarije na zidovima rudarskih okana, ritualizovano vađenje alatima ostavljenim na licu mesta, skladišta alata, postavljeni ostaci, ognjišta i ostaci hrane – sve to ukazuje na to da su se rituali takođe dešavali oko procesa rudarenja ovde. Mnogi od ovih nalaza bili su slični po sastavu onima postavljenim na drugim svetim mestima, kao što su hengovi i kameni krugovi, tokom kasnog neolita. Postoji mogućnost da su Grajmovi grobovi služili kao vrsta „obrnutog spomenika“ u okolnom regionu.

Mnogi predmeti napravljeni od kremena iz Grajms Grejvsa bili su specijalizovanih ili prestižnih vrsta alata, poput diskoidnih (zaobljenih) noževa, što ukazuje na specijalizovano znanje o procesu rudarstva i izrade predmeta. Neke sekire od kamena, na primer, nikada nisu zapravo korišćene i često su zakopane u ostavama, što ukazuje na ceremonijalnu, a ne funkcionalnu svrhu. Neke su pronađene i mnogo kilometara dalje, što ukazuje na to da je kremen iz Grajms Grejvsa takođe razmenjivan ili trgovan i da je stoga bio vredan.

Sveti rituali

Dok su rudari kopali duboko u zemlju, ostavljali su za sobom zanimljive predmete u rudnicima. Neki predmeti ukazuju na to da su se prinošenje prinosa ili završne ceremonije obavljale kao deo procesa rudarenja. Pronađene su kredaste platforme koje podsećaju na oltare, sa prikazanim aranžmanima od grnčarije i šiljaka od rogova. Dva bogato ukrašena lonca bila su postavljena na jednoj takvoj platformi u podnožju okna, a u drugoj jami pronađeno je sedam šiljaka od rogova na platformi. Mnogi rudnici sadržali su rezbarene kugle, šolje od krede, faluse i druge predmete, koji ne bi služili nikakvoj praktičnoj svrsi.

Čak i nakon što je rudarstvo u pojedinačnim oknima završeno, okna su ostala žarište posebnih aktivnosti. Postoje dokazi o paljenoj vatri i ognjištima na podovima mnogih, koja nisu korišćena za osvetljenje ili kuvanje. Možda su bila osnova za pročišćenje ili završne ceremonije.

Misteriozni predmet koji je otkriven u jednoj od jama u Grajms Grejvsu poznat je kao „Boginja krede“. Iako je njeno poreklo pomalo misteriozno (a njena autentičnost je osporavana), otkrivena je među grupom ritualnih predmeta u jami za koju se zna da je bila manje produktivna od drugih. Moguće je da su neolitski rudari tamo postavljali predmete kao deo ritualnog procesa kako bi zamolili rudnik za uspešniji sloj kremena.

U drugoj jami, sekira napravljena od kornvolskog zelenog kamena pronađena je na podu galerije, pažljivo postavljena pored dva šiljka od rogova, koji su ležali paralelno jedan drugom sa zupcima okrenutim ka unutra. Između njih ležala je lobanja plavuša, retke obalske ptice. Ni lobanja ni sekira nisu bili svakodnevni predmeti i obe su očigledno došle iz daljine. Ovo nije bila slučajno odbačena grupa nalaza: mora da je namerno postavljena u neku ritualnu svrhu kada su rudari napustili galeriju, nakon što su iscrpeli njen kremen.

Kako su rudnici zatrpavani, prinošeni su životinjski – a povremeno čak i ljudski – ostaci. U jednoj jami je pažljivo sahranjen kompletan skelet psa. Kao i kod Boginje krede i drugih ritualnih predmeta koji su pronađeni u Grajmovim grobovima, možemo samo da nagađamo koja je bila svrha ovih ostataka, ali je moguće da su takvi prinosi prineseni u nadi da će se osigurati obilna zaliha kremena u budućnosti.

Mr. D. Tovarišić