Kao sinonim za raj, Bog je stvorio Edenski vrt kao dom za prvog muškarca i ženu. Nakon što je Bog izbacio Adama i Evu iz vrta zbog njihove neposlušnosti, šta se sa njim dogodilo? Da li je Eden bio samo ideja ili fizička lokacija, kao što Biblija izgleda implicira?

Eden u Knjizi Postanja

Prema Postanju 2:8-15, Bog je stvorio Edenski vrt nakon sedmog dana. 

8: I zasadi Gospod Bog vrt u Edenu, na istoku; i onde smesti čoveka koga stvori. 9: I učini Gospod Bog da iz zemlje nikne svako drvo prijatno za izgled i dobro za jelo, i drvo života usred vrta, i drvo poznanja dobra i zla. 10: Reka teče iz Edena da napaja vrt, i odatle se deli i postaje četiri grane. 11: Ime prvoj je Fison; to je ona koja teče oko cele zemlje Havile, gde ima zlata; 12: A zlato te zemlje je dobro; onde su bdelij i oniks. 13: Ime druge reke je Gihon; to je ona koja teče oko cele zemlje Kuš. 14: Ime treće reke je Tigar, koja teče istočno od Asirije. A četvrta reka je Eufrat. 15: Gospod Bog uze čoveka i nastani ga u edenskom vrtu da ga obrađuje i čuva. 

Kako se nastavlja u Knjizi Postanja, Adam i Eva ne poslušaju Božju zapovest jedući sa drveta poznanja dobra i zla. Bog ih je izbacio iz Edena, a čovečanstvo je izgubilo slavni vrt. 

Tigar i Eufrat

U Knjizi Postanja navedene su četiri reke koje se granaju od prve reke koja teče iz Edena. Tigar i Eufrat (Post. 2:14) teku oko 1600 kilometara od izvora u današnjoj istočnoj Turskoj kroz Irak, spajajući se i ulivajući se u Persijski zaliv. Ove reke bliznakinje stvorile su kolevku civilizacije, odnosno Mesopotamiju, starogrčki naziv za „zemlju između reka“.

Fišon i Gihon

Lokacija Gihona i Fišona (Post. 2:11-13) ostaje nepoznata. Tokovi Eufrata, a posebno bržeg Tigra, menjali su se tokom milenijuma. Fišon i Gihon su možda bile drevne pritoke ili ogranci ove dve moćne reke. Ovih nekoliko geografskih tragova o Edenu iz Knjige Postanja vode nas do Mesopotamije ili današnjeg Iraka.

Eden i Mesopotamija

Ideja o Edemu ne potiče iz hebrejske Biblije, već iz ranije Mesopotamije, doma drevnih Sumeraca, Vavilonaca, Akađana, Asiraca, Kasita i Jevreja. Ime Eden nije hebrejskog porekla, već potiče iz drugog semitskog jezika, akadskog.  Edinu, ili  edin, znači ravnica ili neobrađena zemlja. 

Veze između Starog zaveta i mesopotamske književnosti

Rane mesopotamske tradicije se često preklapaju sa mnogim pričama iz Starog zaveta. Vavilonski ep o stvaranju,  Enuma Eliš, prikazuje stvaranje sveta i čovečanstva, potop i zavet između bogova i čovečanstva.  Ep o Atrahasisu uključuje još jedan prikaz potopa i vođe Atrahasisa, sličnog Noju, koji spasava čovečanstvo od uništenja. Mnoge različite mesopotamske priče govore o stvaranju čovečanstva. Neke uključuju zemlju ili glinu, a neke obdaruju ljude božanskim duhom. Mesopotamska književnost takođe nudi paralele sa Edenskim vrtom. 

Ep o Gilgamešu: Vrt dragog kamenja

Ep  o Gilgamešu  počinje u trećem milenijumu u  Uruku, osnivačkom gradu Iraka. Napisan klinastim pismom oko 1800. godine pre nove ere, ep od 10 ploča opisuje putovanje mladog kralja Gilgameša za mudrošću. U desetoj ploči, nakon napornog putovanja kroz pustinje i planine, on stiže u fantastičnu i bogatu baštu pored mora. 

Sačuvane ploče su jako polomljene, ali govore o

trnovito, bodljikavo, šiljato žbunje… cvetajuće dragim kamenjem. Karneol je rađao plodove u grozdovima, lepe za gledanje, lapis lazuli je nosio lišće, rađao plodove i bio je divan za gledanje.

Dali, 2008.

Prelepo i zeleno okruženje podseća na neke detalje iz Knjige Postanja. 

Ep o Gilgamešu: Enkiduovo poreklo

U prvoj ploči istog epa, Gilgamešov partner Enkidu je rođen u edenskom okruženju. Boginja Aruru oblikuje Enkidua od gline i baca ga na selo. Tamo je živeo, oblačio se i jeo kao životinje dok mu jedna žena nije otvorila oči za civilizaciju tako što ga je obukla i hranila hranom čovečanstva. Kada su se tako prosvetlili, životinje su odbacile Enkidua, i on je postao izgnanik iz prirode. 

Enkiduovo poreklo, kontrola nad životinjama i transformacija odražavaju Adamovo poreklo. Iako Enkidu nije živeo u bašti, živeo je u raju, ravnicama (edin) Mesopotamije. 

Eridu i Ubaidska civilizacija

Ako traže istorijske analogije Edinu, arheolozi bi mogli da ukažu na najraniju civilizaciju južne Mesopotamije. Ubaidska kultura močvara Tigra i Eufrata izgradila je prvi grad Mesopotamije u Eriduu.

Ruševine Eridua se danas nalaze u pustinjskom pejzažu. Međutim, pre 8.000 godina, Persijski zaliv se prostirao mnogo dublje u unutrašnjost. Plodne močvare koje je hranio Eufrat okruživale su grad Eridu. Stanovnici su imali koristi od veoma raznolikog ekosistema. Oslanjali su se na slatkovodnu ribu, ptice, životinje, morski život iz Persijskog zaliva i proizvode sa navodnjavanih poljoprivrednih zemljišta na obodu grada. Iako je u Eriduu živeo samo mali broj ljudi, nisu im nedostajali resursi. 

E-abzu: Prvi dom bogova

Oko 5500. godine pre nove ere, narod Eridua je sagradio prvi hram u Mesopotamiji. Ova mala građevina od blatnjave cigle bila je dugačka oko 4,5 metra i nalazila se na vrhu malog humka. Ovaj hram je bio E-abzu, posvećen Enkiju, bogu slatke vode i tvorcu ljudi u sumerskoj tradiciji. 

Mesopotamska umetnost  prikazuje Enkija  sa slatkom vodom koja mu teče niz ramena. Eridu i Enki se pojavljuju u mnogim sumerskim, a kasnije i mesopotamskim pričama kao prvi dom bogova i kao mesto koje je preživelo razorni globalni potop. Eridu je bila prva civilizacija Mesopotamije, baš kao što je Eden bio prvi dom čovečanstva u Knjizi Postanja. 

Da li je Edenski vrt stvaran ili zamišljeno mesto?

Dakle, da li je Edenski vrt bio stvarno mesto ili rajsko stanje? To je možda najbolje prepustiti čitaocu da odluči. Pregled biblijske literature, mesopotamskih tekstova i sumerske arheologije doveo nas je do mnogih tragova o poreklu Edena kao ideje. Stoga, poput Svetog grala i Kovčega zaveta, sam fizički vrt ostaje nedostižan.