Godinama su mnogi od nas učili da je Kristifor Kolumbo bio prvi Evropljanin koji je otkrio Ameriku. Onda je nedavno Viking Leif Erikson stekao slavu kao prvi Evropljanin koji je naselio Ameriku. Ali neko je došao pre njih, Bjarni Herjolfson, nordijski istraživač čije je nenamerno putovanje dovelo do prvog evropskog viđenja Severne Amerike. Iako je njegovo nasleđe manje slavljeno, priča o Bjarniju Herjolfsonu otkriva ključno poglavlje u ranim susretima između Evrope i Novog sveta. Kako je slučajno stigao do Amerike? Šta je uradio sa svojim otkrićem? I zašto ga se danas ne sećamo kao prvog Evropljanina koji je putovao u Ameriku?

Prvi Evropljanin koji je video Ameriku?

Bjarni Herjolfson je bio legendarni nordijsko-islandski istraživač za koga neki veruju da je bio prvi Evropljanin koji je video Ameriku. Većina onoga što znamo o njemu potiče iz „Sage o Grenlandcima“ , islandske priče iz 14. veka koja pokriva navodno islandsko otkriće Amerike oko 1000. godine nove ere.

Van vremena kada je bio istraživač, malo je zabeleženo o Bjarniju Herjolfsonu. Prema nekim izvorima, rođen je u 10. veku nove ere, od Herjolfa Bardarsona i njegove žene Torgerdr.

U tekstu je opisan kao „veoma perspektivan čovek“ koji je imao strast prema putovanjima. To ga je dovelo do toga da postane trgovački kapetan sa sedištem u Norveškoj, ali je svakog leta posećivao oca na Islandu.

Kako je kapetan trgovačkog broda otkrio potpuno novi kontinent? Pa, izgubio se.

Bilo je leto 986. godine nove ere. Bjarni Herjolfson je otplovio kući u Ejrarbaki na Islandu, kao i svake godine, da poseti oca. Međutim, po dolasku je otkrio da njegovog oca nigde nema. Prema rečima meštana, njegov otac se pridružio Eriku Crvenom (legendarnom nordijskom istraživaču i prvom čoveku koji je naselio koloniju na Grenlandu) i otplovio do Grenlanda.

Čuvši da njegov otac planira da se tamo trajno preseli, Herjolfson je odlučio da prati oca. Ispraznio je teret sa broda i obavestio posadu o svojoj nameri da otplovi na Grenland i provede zimu sa porodicom. Nemajući ništa pametnije da rade, njegova posada je pristala da mu se pridruži na njegovom neočekivanom putovanju.

Stvari su brzo krenule po zlu. Herjolfson nije nosio ni mapu ni kompas, a kada je jaka oluja pogodila njegov brod, skrenuo je sa kursa. Kada su se olujni oblaci konačno razišli, Herjolfson je ugledao kopno, ali ono nije bilo nimalo ono što je očekivao.

Zemlja koju je video bila je prekrivena zelenim drvećem i neverovatno brdovita. Njegova posada ga je molila da stane i dozvoli im da istraže čudnu zemlju, ali on je to odbio. Umesto toga, nastavio je da plovi ka severu, uočavajući planine prekrivene snegom i naizgled beskrajnu šumu na zapadu.

Njegova posada ga je ponovo molila da im dozvoli da istraže naizgled gostoljubivu zemlju, ali Herjolfson je znao bolje. Niko na njegovom brodu ranije nije bio na Grenlandu, ali je jasno mogao da vidi da ova čudna kopnena masa ne odgovara nijednom opisu Grenlanda. Promenio je kurs i nekako uspeo da povrati svoju prvobitnu rutu i pronađe Grenland.

Nakon iskrcavanja na Grenlandu, Herjolfson je odlučio da se povuče iz života kapetana. Živeo je u Herjolfsnesu, na Grenlandu, do očeve smrti. Nakon što je nasledio očeve zemlje, vratio se u Norvešku da bi proširio glas o zemljama za koje je verovao da ih je otkrio.

Danas je opšteprihvaćeno da je Herjolfson uočio Njufaundlend, Labrador i Bafinovo ostrvo, dok neki veruju da je možda čak stigao do Mejna. Kako se vest o njegovom otkriću širila po nordijskim zemljama, stekao je i slavu i kritike.

Posebno ga je Erik Hakonson, poznat i kao Erik od Norveške ili grof Erik, kritikovao što nije istražio zemljište. Njegovi sugrađani Grenlanđani, s druge strane, bili su prilično uzbuđeni. Grenlandu je bila potrebna drvna građa, a ovo novo, šumovito zemljište zvučalo je kao prava stvar.

Leif Erikson naseljava Ameriku

Herjolfson je možda uočio Ameriku, ali nikada nije zapravo kročio na nju. Ta čast pripada Leifu Eriksonu, sinu Erika Crvenog. Oko 15 godina nakon Herjolfsonove prvobitne nezgode, Leif je odlučio da sam ode i pogleda.

Leif je kupio Herjolfsonov brod, angažovao posadu od 35 ljudi i isplovio da bi ponovo pratio Herjolfsonovo putovanje. Po dolasku je nazvao zemlju koju je pronašao Heluland (danas Bafinovo ostrvo), Markland (Labrador) i Vinland. Veruje se da je na Njufaundlendu (to jest, Vinlandu) osnovao svoje vikinško naselje, L’Ans o Medouz, prvi poznati pokušaj Evropljana da nasele Ameriku.

Šta se na kraju dogodilo sa ovim naseljem tema je mnogih debata. Na kraju krajeva, vekovima se verovalo da je Kolumbo otkrio Ameriku, mnogo kasnije od Leifa. Faktori poput sukoba sa starosedelačkim stanovništvom, ograničenja resursa i surove severnoameričke sredine verovatno su doprineli padu naselja.

Arheološka iskopavanja u L’Ans o Medouz na Njufaundlendu pružila su opipljive dokaze o nordijskom prisustvu u Severnoj Americi. Otkrića artefakata i struktura, kao što su stanovi i radionice, pružaju uvid u svakodnevni život nordijskih doseljenika. Ova otkrića potvrđuju sage i usmena predanja koja su nagoveštavala nordijska istraživanja u regionu.

Artefakti uključuju alate, oruđa i ostatke topljenja gvožđa u nordijskom stilu, što pruža konkretan dokaz o boravku Evropljana u Vinlandu. Arheološki dokazi, u kombinaciji sa sagama koje opisuju poduhvate Leifa Eriksona, slikaju nijansiranu sliku izazova sa kojima su se suočavali nordijski doseljenici i njihovih pokušaja da stvore život u nepoznatom i zahtevnom predelu.

Ali otkriće Amerike od strane Bjarnija Herjolfsona mora da je jedna od najvećih nesreća u istoriji. Da se nikada nije izgubio, verovatno Leif nikada ne bi otplovio do Vinlanda. Njegovo slučajno viđenje, iako nije rezultiralo kolonijom, otvorilo je put nordijskom istraživanju Novog sveta.

Nažalost, Leif se suočio sa izazovima, što je dovelo do njegovog napuštanja. Arheološki nalazi u L’Ans o Medouz potvrđuju nordijsko prisustvo, a artefakti i građevine svedoče o njihovom boravku. Bjarnijev slučajni susret, iako zasenčen, odigrao je ključnu ulogu u ranom istraživanju Severne Amerike, ostavljajući neosporiv trag u istoriji.

Mr. D. Tovarišić