Dok su stari Sloveni obožavali mnoge bogove, Perun je bio glavni među njima. Bog groma, štitio je svet od haotičnih zmijskih demona.
Perun je bio najvažnije slovensko božanstvo u prethrišćansko doba i smatrao se vladarem i smrtnog carstva i nebesa. Štitio ih je od haotičnih božanstava koja su često imala oblik zmija. Perun je bio bog groma i munje povezan sa vremenom i plodnošću, a bio je i bog rata i zaštite.
Perun je nosio sekiru zvanu „Mjolnir“ i bio je važno božanstvo za slovensku Kijevsku Rusiju, srodnu Vikinzima. Uprkos očiglednim paralelama sa Torom, nordijskim bogom groma, Perun izgleda da je bio važno slovensko božanstvo pre nego što su Vikinzi počeli da se naseljavaju u tom području.
1. Perun je drevno slovensko božanstvo
Iako Perun ima mnogo sličnosti sa Torom, nordijskim bogom groma, on je bio obožavan među Slovenima pre nego što su Vikinzi počeli da se doseljavaju u to područje. Naravno, njegova kasnija karakterizacija je verovatno bila pod uticajem nordijskih ideja.
Istočnorimski istoričar Prokopije iz 6. veka nam govori da su Sloveni obožavali jednog boga iznad svih ostalih, tvorca munje koji je bio gospodar svega i koji je primao žrtve volova i drugih životinja. Iako ne navodi konkretno ime boga, to mora biti Perun.
Perun je bio vrhovni bog koga je obožavala Kijevska Rusija u 9. i 10. veku. Preko njih, Perun je mogao da evoluira nordijske karakteristike.
Prema hronikama iz 12. veka, 980. godine, knez Vladimir Veliki iz Kijeva podigao je pet statua paganskih bogova ispred svoje palate. Perun je bio glavni među njima, prikazan sa srebrnom kosom i zlatnim brkovima. Statue su srušene manje od decenije kasnije kada je Vladimir prešao u hrišćanstvo i prisilio veliki deo stanovništva da se krsti.
Vladimirov ujak Dobrinja, koji je vladao u Novgorodu, takođe je podigao svetilište Perunu. Kasnije je pretvoreno u manastir, ali je i dalje nosilo ime paganskog boga.
Prema saksonskom istoričaru Helmoldu, koji je pisao u 12. veku, slovenska plemena su verovala u razne bogove, ali su svi verovali da jedan vrhovni bog stoji iznad svih njih. Iako Helmold ne navodi ime boga, ponovo, to mora biti Perun.
Pored Tora, nordijskog boga groma, Perun je usko povezan sa mnogim drugim bogovima munje i grmljavine koji su obožavani u regionu, uključujući Perkunasa u baltičkoj i litvanskoj mitologiji i finskog boga Uka. Mnogo toga što znamo o slovenskom Perunu potiče iz uporednih studija i modernijih narodnih priča, posebno iz ruskih izvora.
Ovo ukazuje na to da je slovenska kultura konceptualizovala univerzum kao da se nalazi oko moćnog svetskog drveta, sličnog Igdrasilu u nordijskoj mitologiji. Svet ljudi postoji oko debla drveta, a svet bogova u njegovim granama. Podzemni svet se nalazi među korenjem. Perun se ponekad opisuje kao orao koji sedi na vrhu drveta.
2. Perun je otet kao beba
Jedna ruska narodna priča možda priča priču o poreklu Peruna. Ona sugeriše da je on sin boginje Lade, boginje lepote i plodnosti, i boga Svaroga, boga neba. Ali njegovo rođenje je bilo moguće tek nakon što je Lada pojela štuku koja je sadržala otelotvorenje Rona, misterioznog boga stvaraoca.
Izgleda da je postojala neka vrsta proročanstva o tome da je Svarogov sin izuzetno moćan i sposoban da pobedi zmije koje žive u podzemlju. Kao odgovor, jedna moćna zmija je izašla iz podzemlja i otela novorođenog Peruna i njegove tri sestre. Stavio je Peruna u tajnu tamnicu, a tri devojčice odveo u svoj dom u podzemlju.
Trebalo je 300 godina, ali Lada je konačno otkrila gde je njen sin zarobljen. Izgleda da je bio u dubokom snu jer je morala da koristi tečnost dobijenu od ptice Gamajun – mitske ptice sa proročkim sposobnostima – da bi probudila sina. Uprkos tome što je spavao prvih 300 godina svog života, Perun je izgleda bio potpuno razvijen čovek i zakleo se na osvetu.
Da bi se probijao u podzemni svet i suočio sa zmijom, poput Herkula, Perun je morao da prevaziđe niz izazova.
Prvo je stigao do guste šume sa korenjem tako debelim da je bilo neprohodno. Ali Perun je pretio da će šumu pretvoriti u iverje i korenje se razdvojilo. Zatim je stigao do jako snažne reke koja je mogla čoveka odneti u smrt. Naredio je reci da se razdvoji kako bi mogao da pređe. Konačno, stigao je do prostranstva brda koje mu je blokiralo put, koje se takođe razdvojilo na njegovu komandu.
Kada stigne do zmijinog doma, dočekuje ga ptica koja bljuje vatru, koju mora ubiti lukom i strelom pre nego što uđe u kuću napravljenu od kostiju zmijinih žrtava. Unutra pronalazi svoje tri sestre, koje su postale zverinje sa bledom kožom i raščupanom kosom. Govori im da odu u Rifejske planine i okupaju se u vodama mlečne reke i jezera sa pavlakom kako bi se oporavile.
Ubrzo Perun nailazi na zmiju. Ne prepoznaje Peruna, već ga spaljuje uljezom. Iznenađen je kada to ne ubije Peruna. Između njih dvojice nastaje velika bitka koja traje nekoliko dana, ali zmija se ne brine jer veruje da samo Svarogov sin ima moć da ga ubije, i on je bezbedno zarobljen.
Perun otkriva svoj identitet neposredno pre nego što udari ubitačnim lukom. Zatim koristi telo zmije da stvori Kavkaske planine, koje koristi kao put da se vrati u raj i preuzme svoj položaj vladara bogova.
3. Perun se borio sa zmijom Velesom
Uprkos tome što je zmija u Perunovom mitu o otmici opisana kao preteća, Sloveni nisu verovali da su zmije podzemlja zle. One su donosile suštinsku ravnotežu svetu. Vladajuća zmija podzemlja bio je Veles, koji je takođe bio odgovoran za prevođenje mrtvih preko polja do livada onostranog sveta.
Ali svake godine, Veles pokušava da se popne u smrtni svet. Nije jasno da li je aktivno izazivao Peruna ili je samo instinktivno tražio svetliji svet. U oba slučaja, njegovo prisustvo kao da isušuje zemlju.
Svake godine, Perun se na kraju mora boriti sa Velesom i vratiti ga u podzemni svet. Upravo te bitke izazivaju munje i grmljavinu. Kako Veles biva oteran, vlaga koju je Veles uzeo vraća se u svet kao kiša, pokrećući period rasta i plodnosti.
4. Perun nosi mnogo oružja
Iako je Perun prvenstveno bio božanstvo plodnosti, smatran je i bogom rata i njegova naklonost je mogla da promeni tok bitaka. Kao ratnik, imao je zabavnije oružje od većine modernih superheroja.
Perunove munje koje izazivaju grom bile su kamenje i kamene strele. Sloveni su verovali da su fulguriti – grudve zemlje, peska i zemlje koje je spojila grom – ostaci božanskog oružja. Smatralo se da je Perun ostavio i staro kameno oruđe, i da ono može zaštititi od loše sreće, zle magije i bolesti.
Perun je takođe imao „super munjevitu bombu“, što je bila zlatna jabuka koja je mogla biti bačena i ubiti stotine ljudi odjednom. Jedna narodna pesma iz Crne Gore opisuje Peruna kako baca tri zlatne jabuke na svadbeno veselje, prvo ubijajući mladence, zatim sveštenika, i na kraju svih 600 gostiju. Niko nije ostao živ da ispriča priču.
Perun je takođe često prikazivan u kočijama, koje su vukli konji ili koze, baš kao i Tor, a imao je sekiru koja se zvala Mjolnir, isti čekić koji Tor nosi. Primeri privezaka sa sekirom sačuvani su iz 11. i 12. veka, i veruje se da su možda nošeni kao simboli zaštite, na isti način na koji su Vikinzi nosili priveske sa Torovim čekićem.
5. Perunove osvećene zakletve
Još jedan veoma važan aspekt Peruna u slovenskoj kulturi bilo je njegovo osvećenje zakletvi.
Prema zapisima, 907. godine, knez Oleg iz Kijevske Rusije sklopio je sporazum sa vizantijskim vladarom. Da bi zapečatili sporazum, njegovi ljudi su otišli u Perunova svetilišta gde su se zakleli na svoje oružje i Peruna. Isti postupak je sledio i knez Igor 945. godine. Formula je, izgleda, uključivala traženje od Peruna da ih ubije njihovim sopstvenim oružjem ako prekrše zakletve.
Perunova svetilišta su se obično nalazila na vrhovima planina ili brda, ili u hrastovim gajevima, jer su hrastovi bili sveti Perunu, a verovalo se da je svetsko drvo bio hrast. Ostaci jednog Perunovog svetilišta u blizini Novgoroda su iskopani i čini se da je to kružna platforma izgrađena oko statue, verovatno Perunove. Bila je okružena sa osam apsida, koje su možda sadržale oltare ili statue. Ovo potvrđuje vezu između Peruna i broja devet, koji se smatrao svetim i u slovenskoj i u nordijskoj mitologiji.
Perun je bio povezan sa simbolom poznatim kao perunika ili gromovnik, koji veoma liči na točak kočija. Zanimljivo je da su se astrološke knjige koje su bile u opticaju u Rusiji i Srbiji u 15. i 16. veku takođe nazivale gromovnicima. One sadrže zapise o stanju vremena, položaju Meseca i pojavi groma u svakom od lunarnih meseci. Na osnovu toga, knjige su pravile predviđanja o prirodnim katastrofama, prinosima useva, pa čak i ponašanju životinja i ljudi.
Ova vrsta proricanja sudbine izgleda da je bila izuzetno popularna i sugeriše da je Perun nastavio da bude važan među Slovenima i nakon široko rasprostranjenog prelaska u hrišćanstvo.
3. oko online - Neverovatno, ali istinito 