Romul, legendarni osnivač Rima i prvi njegov kralj, zauzima centralno mesto u rimskom mitu o poreklu. Njegovo ime i delo duboko su utisnuti u temelje večnog grada, ali kraj njegove priče ostaje obavijen velom misterije. Za razliku od herojske jasnoće koja prati njegove podvige — ubistvo brata blizanca Rema, osnivanje grada na Palatinu, i uspostavljanje prvih zakona — Romulova smrt otvara prostor za mit, simboliku i spekulaciju. Da li je nestao u olujnom oblaku i uznet među bogove, kako tvrde neki izvori, ili je bio žrtva zavere i političkog ubistva? Ova enigma nije samo istorijska zagonetka već i ogledalo u kojem se prelamaju verovanja, politika i identitet rimskog naroda. U nastavku teksta, istražićemo različite verzije njegove smrti, njihovo značenje i poruke koje su Rimljani želeli da ostave budućim pokolenjima.

Kao što je poznato, Romul je bio legendarni osnivač Rima. Tradicionalno, zajedno sa svojim bratom Remom, bio je sin Reje Silvije, koja je i sama bila ćerka Numitora, kralja Alba Longe.

Za Alba Longu se kaže da je bila isti grad kao i drevni grad Latinum, a možda čak i najstariji grad u celom latinskom kraljevstvu. Ali kakva je bila Romulova priča i kako je osnovao Rim? I šta se dogodilo sa ovim prvim i najvećim Rimljaninom?

Romulovo rođenje i porodica

Za Numitora, Romulovog dedu, se kaže da je smenio njegov rođeni brat Amulije. Nakon što je uzurpirao Numitora, Amulije je potom prisilio Reju da postane vestalka i da se zakune na čednost, kako bi sprečio rađanje bilo kakvih potencijalnih pretenzija na presto.

Međutim, legenda kaže da je bog rata, Mars, imao druge planove. Posetivši Reju u njenoj samoći, dobio je blizance po imenu Romul i Rem.

Amulije je bio oprezan i zbog Rejinih zahteva i zbog novonastalih pretnji njegovom prestolu. Pokušao je da udavi blizance u reci Tibar, ali su preživeli i plutali nizvodno dok nisu stigli do mesta gde je na obalama rasla sveta smokva, nazvana Fikus Ruminalis.

Kaže se da su ovde vučica i detlić (oboje su sveti Marsu) sisale i hranile blizance dok ih nije pronašao pastir Faustul. I upravo na ovom mestu osnovali su svoje velike gradove.

Blizanci su odgajani jedno pored drugog i svaki je stekao avanturističke prijatelje. Nakon što su se osvetili Amuliju za nepravde učinjene Numitoru i Reji, odlučili su da stvore dva velika grada na obalama Tibra.

Romul je odlučio da osnuje svoj grad na Palatinskom brdu, dok se Rem smestio na Aventinskom brdu preko puta. Međutim, nije prošlo mnogo vremena pre nego što ih je sitna svađa dovela do sukoba. Rem, podsmevajući se Romulovim nedovršenim zidinama, preskočio ih je da pokaže koliko su male, i u napadu besa, Romul je ubio svog brata.

Osnivanje Rima

Sada sam, Romul je prvo pokušao da utvrdi Palatin. Prinosio je žrtve bogovima kako bi mu pomogli. Granice grada su isplanirane pomoću brazde koju je on orao, a uz pomoć svog dede, Romul se obratio svojim novim sledbenicima i postao njihov kralj.

Romul je podelio stanovništvo na tri plemena poznata kao Ramni, Titiensi i Luceri, koja su pomogla u organizovanju oporezivanja i vojnih procedura. Svakim plemenom je predsedavao zvaničnik koji se zvao tribun, a zatim je bilo podeljeno na deset kurija ili okruga kojima je upravljao kurion.

Ova struktura je preslikana u njegovoj novoj rimskoj vojsci. Romul je takođe izabrao 100 ljudi iz vodećih porodica da osnuju rimski senat, odgovoran za administrativnu upravu gradom pod njim.

Konačno, Romul je želeo da podstakne rast svog grada, pa je zabranio čedomorstvo i osnovao azil za begunce na obližnjem brdu Kapitol. Slobodnim ljudima i robovima je bilo dozvoljeno da traže zaštitu i rimsko državljanstvo.

Međutim, to nije bilo dovoljno. Priliv nove krvi je bio potreban da bi grad u nastajanju rastao, a Romul je još jednom pokazao brutalnu direktnost u svom rešenju.

Silovanje Sabinjanki

Romulov novi grad se našao ispunjen avanturistički nastrojenim mladićima, privučeni mogućnostima. Njegov plan da spase begunce jeste povećao stanovništvo Rima, ali je privukao daleko više muškaraca nego žena.

Romul je poslao izaslanike u susedne gradove kako bi im dozvolio mešovite brakove. Nažalost, svi su odbijeni. Stoga, kako bi povećao žensko stanovništvo Rima, Romul je najavio festival i pozvao sve susedne gradove. Mnoge su prisustvovale, uključujući i one poznate kao Sabinjanke.

Kako je festival odmicao, Rimljani su počeli da kidnapuju udate žene među svojim gostima. To je razbesnelo njihove komšije, ali oni nekako nisu mogli da pronađu zajednički cilj u tome i ujedine se protiv Rima.

Romul se borio protiv stranih sila i osvojio je svoje susede, obezbeđujući žene za udaje za rimske muškarce. Sabinska vojska je na kraju uzvratila, ali je bila primorana da se povuče kada su se otete žene našle između rimske vojske i Sabinjana.

Ovo je bio samo prvi u nizu agresivnih poteza koje je Romulov Rim preduzeo protiv svojih suseda. Tokom narednih godina proširio je svoju teritoriju, osvojio obližnje gradove i učvrstio se kao dominantna sila u regionu.

Misteriozna smrt Romula

Nakon 37 godina vladavine, Romul je iznenada nestao. Pričalo se da se to dogodilo kada je Romul vršio smotru svojih trupa na Marsovom polju, području u Rimu tokom jake oluje. Kako su vetrovi postajali sve jači, Romula je očigledno pokupio vihor i više ga niko nikada nije video.

Mnogo toga što se zna o Romulu premošćuje jaz između stvarnosti i mita. Da li je on bio stvarna osoba? Čini se da jeste. Da li je bio sin Marsa? Verovatno ne.

Tako je i sa pričom o njegovoj smrti. Starorimski istoričar Livije tvrdi da su Romula zapravo morali ubiti senatori koji su bili inspirisani njihovom ljubomorom. Međutim, on se uzdržava i dozvoljava božanskije objašnjenje, sugerišući da su Romula možda na nebo uzdigli bogovi.

Iako je nemoguće sa sigurnošću reći šta se dogodilo sa Romulom, tokom vekova koji su usledili, Rimljani su ga obožavali, obožavajući ga kao božanstvo „Kvirin“. Za ovo ime se kaže da ima dva porekla. Jedno je od „onaj iz kvirijuma“, što se odnosi na drevno sabinsko naselje koje se spojilo sa Rimom tokom njegove vladavine.

Međutim, to bi se takođe moglo odnositi na reč „covirium“, što je značilo „skup ljudi“, što bi ponovo ukazivalo na Romulovu ulogu u osnivanju Rima. U njegovoj novoj ulozi polubožanskog osnivača njihovog velikog grada, veliki deo istine iz priče o Romulu ustupio je mesto mitologizaciji.

Ako verujete u prizemniju opciju, da su Romula ubili njegovi senatori, onda razlog zašto nije pronađeno telo izgleda ukazuje na to da su ubice rastrgle Romulovo telo kako bi sprečile da bude pronađen.

Postoje jezivi detalji koji potkrepljuju ovu verziju događaja, poput opisa senatora koji su krijumčarili delove njegovog tela skrivene ispod toga. Bez obzira na to šta se dogodilo, nema sumnje da je Romul mogao da nastavi da živi kroz svoj božanski oblik.

Osnivanje Rima od strane Romula obuhvata mnoge mitske elemente koji okružuju helenske priče o osnivanju njihovih gradova. Ovde postoji potencijal da su kasniji Rimljani nastojali da se takmiče sa Helenima i kao takvi stvorili svoj mit o osnivanju koji je imao ne samo tragične početke i opravdane završetke, već i božanstvo koje ga je osnovalo. 

Uzdizanje Romula na rang boga dalo je Rimu osećaj privilegije i omogućilo mu da opravda svoja osvajanja širom sveta. Bez obzira da li je Romul nestao u tornadu ili su ga ubili njegovi rivali, smatran je legendarnom figurom koja je stvorila veliki grad i veliko carstvo.

Mr. D. Tovarišić