Šuštarski istorijski hidraulični sistem je složen sistem za navodnjavanje ostrvskog grada Šuštara iz doba Sasanida. Sastoji se od 13 brana, mostova, kanala i struktura koje zajedno rade kao hidraulični sistem.

Nalazi se u iranskoj provinciji Huzestan. Registrovan je na UNESKO -voj listi svetske baštine 2009. godine i deseti je lokalitet kulturne baštine Irana registrovan na listi Ujedinjenih nacija.

Ovo inženjersko remek-delo je jedinstveno i u Iranu i u svetu. Sasanidi, čija je ekonomija uglavnom zavisila od poljoprivrede, razvili su opsežne sisteme za navodnjavanje u ovom regionu.

Infrastruktura je obuhvatala vodenice, brane, tunele i kanale. Most-brana Gargar izgrađena je na vodenicama i vodopadima. Kanal Bolajti se nalazi na istočnoj strani vodenica i vodopada i služi za snabdevanje vodom iza mosta Gargar na istočnu stranu vodenica i kanalisanje vode kako bi se sprečilo oštećenje vodenica. Tunel Dahaneje Šahr (gradski otvor) jedan je od tri glavna tunela koji su kanalisali vodu iza mosta-brana Gargar u vodenicu, a zatim pokretali nekoliko vodenica. Kanal Seh Kureh kanališe vodu iza mosta Gargar na zapadnu stranu. U vodenicama i vodopadima možemo videti savršen model zatvarača za pokretanje vodenica.

Šuštarski istorijski hidraulični sistem je kompleks brana, mostova, kanala i struktura koji se sastoji od 13 lokacija koje zajedno rade kao hidraulični sistem.

1. Brana Mizan

2. Kula Kolah-Farangi

3. Kanal Gargar

4. Most-brana Gargar

5. Područje vodenica i vodopada

6. Most-brana Borj Aiar i svetilište Sabein

7. Most-brana Hoda-Afrain

8. Zamak Salasel

9. Darijunski kanal

10. Most-brana Šadorvan

11. Brana Band-e Kak

12. Most Laškar – Brana

13. Brana Šarabdar

Band -e Kaisar („Cezarova brana“), rimska brana dugačka približno 500 metara preko reke Karun, bila je ključna struktura kompleksa koja je, zajedno sa branom Mizan (Band-e Mizan), zadržavala i preusmeravala rečnu vodu u kanale za navodnjavanje u tom području. Izgrađen od strane rimske radne snage u 3. veku nove ere po nalogu Sasanida, bio je najistočniji rimski most i rimska brana i prva struktura u Iranu koja je kombinovala most sa branom.

Za delove sistema za navodnjavanje se kaže da prvobitno datiraju iz vremena Darija Velikog, ahemenidskog vladara. Delimično se sastoji od dva glavna kanala za odvod vode u reci Karun, od kojih je jedan i danas u upotrebi. Dovodi vodu do grada Šuštar putem tunela za snabdevanje. Područje obuhvata zamak Salasel, koji je osovina za rad hidrauličnog sistema. Takođe se sastoji od tornja za merenje nivoa vode, zajedno sa mostovima, branama, mlinovima i bazenima.

Zatim ulazi u ravnicu južno od grada, gde njen uticaj uključuje omogućavanje poljoprivrede u području zvanom Mijanab i sadnju voćnjaka. U stvari, celo područje između dva kanala za odvod (Šutajt i Gargar) na reci Karun naziva se Mijanab, ostrvo na čijem se severnom kraju nalazi grad Šuštar.

UNESKO je ovo mesto nazvao „remek-delom kreativnog genija“.