Da li znate da se tokom srednjeg veka stanovništvo kupalo 2 puta godišnje, jer nije bilo moralno, i da je Napoleon pred dolazak kući poručivao Žozefini da se ne kupa!? Saznajte zašto:

Zamislite SMS poruku od vašeg partnera u kojoj vas moli da izbegavate kupanje dok se vaš partner ne vrati kući sa poslovnog putovanja. Da li biste se zgrozili jasnim implikacijama takvog zahteva? Legenda kaže da je mnogo pre pojave mobilnog telefona, Napoleon Bonaparta postavio upravo isti zahtev svojoj ženi, Žozefini. Iako ne postoji direktan dokaz za takav zahtev, za potrebe ove diskusije, ako je general zaista imao seksualnu privlačnost prema telesnom mirisu, postojao bi logičan razlog.

Pre nego što se zgrozite, trebalo bi da znate da je Napoleonovo navodno divljenje privlačnosti prema telesnom mirisu bilo prilično uobičajeno u njegovo doba. Ljudi su drugačije gledali na kupanje i ličnu higijenu tokom srednjeg veka i do kraja 18. veka. Čak se kaže da se kraljica Elizabeta I, koja je možda imala mnogo udvarača, kupala jednom mesečno. Koliko je prijatno moralo biti u kraljevskoj palati u poslednjim danima jula.

Srednjovekovna kultura nekupanja

Prema urbanoj legendi, Napoleon Bonaparta je napisao ozloglašeno, mada kratko, pismo Žozefini u kojem je pisalo: „Vraćam se kući. Ne peri se.“ Međutim, da li takav zahtev zaista zahteva razrađivanje? Bez obzira na istinu koja stoji iza pisma, godinama se vodi diskusija o tome šta je Napoleon mogao da misli. Na prvi pogled, moglo bi se nagovestiti da je francuski vođa voleo miris tela svoje voljene: i možda jeste. To svakako ne bi bilo jedino neobično otkriće o enigmatičnom generalu. Istoričari takođe kažu da je uživao u nasumičnom čupanju ljudi za uši.

Međutim, što se tiče istorijskih misterija, stvarnost je često drugačija od mita. Kupanje od srednjeg veka pa sve do Napoleonovog doba bilo je složena stvar. Bilo bi netačno generalizovati da je srednji vek bio potpuno prepun prljavštine i da se nisu svi ljudi tog doba kupali. Javna kupatila su, zapravo, bila prilično moderna, pa čak i oni na nižem kraju društvene lestvice posedovali su umivaonike za svakodnevno pranje. Pa ipak, postojao je i suprotan uticaj na prednosti higijene – Crkva.

Nemoral kupatila

Kupanje i kupatila su bili sumnjivi po tome što vode do iskušenja tela. Stoga su se najpobožniji pojedinci retko kupali. Takođe, lekari 16. veka nisu bili lekari u smislu u kojem danas razumemo našeg lekara. Obično su bili odgovorni Crkvi i od njih se očekivalo da razmatraju bolesti u kontekstu nekog teškog greha. Neki lekari su bili poznati po tome što su upozoravali na prekomerno kupanje, ali su to verovatno činili zato što je Crkva verovala da previše kupanja stvara preveliku fascinaciju ljudskim telom. Takođe nije pomoglo ni to što su prostitutke tog doba obavljale svoje poslove oko kupatila.

Ulrih, opat iz Klinija, Francuska, i Regensburga (1029.-1093.): “Što se tiče naših kupanja,… nemamo mnogo toga da kažemo, jer se kupamo samo dva puta godišnje, pre Božića i pre Uskrsa.”

Ovo moralno protivljenje prekomernom kupanju prestalo je na kratko pre nego što se ponovo pojavilo u 18. veku, otprilike u vreme kada je Napoleon slao svoj pohotni zahtev Žozefini. Možda je Napoleon činio svoj deo kako bi ohrabrio Žozefininu vernost i vrlinu. Često opisivana kao najlepša žena u Parizu u to vreme, Žozefina je imala reputaciju bestidne zavodnice. Možda je Napoleon verovao da će jak telesni miris odbiti sve zalutale udvarače u njegovom odsustvu. Ako bi stigao i zatekao Žozefinu okupanu, to bi moglo da ga navede da posumnja da je ugostila nekog drugog.

Studije o privlačnosti prema telesnom mirisu

U našoj sadašnjoj kulturi, higijenu je svakako lakše ostvariti nego što je to bilo u Napoleonovo vreme. Police lokalne apoteke su pune beskrajnih zaliha sapuna, šampona, losiona, parfema i kolonjskih voda namenjenih eliminisanju ili maskiranju telesnog mirisa. Ipak, neki dokazi ukazuju na to da telesni miris može igrati ulogu u seksualnoj privlačnosti. Odavno je poznato da na seksualnu aktivnost životinja utiču mirisi i arome. Međutim, tek 2009. godine istraživači su počeli da istražuju privlačnost telesnog mirisa.

U studiji objavljenoj u časopisu „Journal of Neuroscience“, istraživači su opisali kako su heteroseksualni muškarci stavljali upijajuće jastučiće ispod pazuha dok su gledali pornografski film. Ispitanici su zatim ponovili postupak dok su gledali normalan film. Zatim je od 19 heteroseksualnih žena zatraženo da pomirišu jastučiće muškaraca koji su pokazali najviše uzbuđenja. Žene su takođe pomirisale kontrolni jastučić neutralnog mirisa i jastučić koji sadrži hormon androstadienon za koji se veruje da je seksualni feromon. Istraživači su koristili magnetnu rezonancu da bi pratili aktivnost mozga dok su žene njuškale jastučiće.

Rezultati su bili donekle iznenađujući. Većina žena je pokazala sklonost ka ulošcima koje su koristili muškarci koji su pokazivali najviše uzbuđenja. Studija je bila prva koja je pokazala vezu između telesnog mirisa i seksualnih nagona kod ljudi.

Ovi nalazi bi mogli ukazivati na to da je Napoleonova opomena Žozefini ipak imala neku erotsku osnovu. Takođe postoje priče koje tvrde da je bilo uobičajeno da žene stavljaju voće poput jabuka ispod pazuha kako bi upile miris tokom elizabetanskog doba. Zatim bi voće nudile svom partneru kao uspomenu na njih.

Naše promenljive percepcije mirisa

Manje je verovatno da bi danas žena poslušala Napoleonovu navodnu direktivu da se ne kupa. Takođe je sumnjivo da bi muškarac postavio takav zahtev. Kao društvo, mi doživljavamo telesni miris kao odvratan i znak da se ne vodi računa o ličnoj higijeni. Moramo uzeti u obzir da društvo u Napoleonovo vreme nije bilo toliko površno zabrinuto zbog smrada. Štaviše, sam Napoleon nije imao koristi od Axe gel za tuširanje. Može se samo pretpostaviti da je Žozefina osetila svoj deo njegovog telesnog mirisa.

Postali smo društvo koje preduzima velike mere da se reši mirisa. Ako gore pomenuta studija ukazuje na naš promenljivi stav prema telesnom mirisu, moglo bi se tvrditi da prilagođavamo i standarde fizičke privlačnosti. Evo jednog primera: Mnogi su smatrali Žozefinu najprivlačnijom ženom u Parizu. Danas znamo da je zapravo potekla iz krajnjeg siromaštva i da je imala puna usta crnih zuba. Pa ipak, uprkos svojim higijenskim manama, Žozefina je osvojila srce najmoćnijeg čoveka svog vremena. Tu negde leži lekcija o našoj fascinaciji izgledom danas.