Dok neki geolozi sastavljaju novu vremensku liniju uništenja koje je usledilo nakon udara asteroida, koristeći jezgra stena iz kratera Čiksulub, drugi smatraju da je do masovnog izumiranja došlo tek nakon 300.000 godina. Šta mislite ko je u pravu?

Jedan od najvećih ožiljaka na našoj planeti skriven je ispod poluostrva Jukatan i Meksičkog (Američkog) zaliva. Zakopani krater, prečnika preko 150 kilometara, nastao je kada je masivni asteroid udario u planetu pre 66 miliona godina i doneo katastrofalan kraj vladavini dinosaurusa. Sada, zahvaljujući novoj analizi uzoraka jezgra uzetih iz unutrašnjeg prstena planina kratera, nazvanog vršni prsten, geolozi mogu da naprave detaljnu vremensku liniju onoga što se dogodilo dan nakon udara.

Ogromni krater Čiksulub je ostatak jednog od najznačajnijih dana u istoriji života na Zemlji. Udar asteroida pokrenuo je masovno izumiranje u periodu krede i paleogena, ili K-Pg. Katastrofa nije samo desetkovala dinosauruse, ostavljajući samo ptice da nose njihovo nasleđe, već je i uništila razne oblike života, od letećih gmizavaca zvanih pterosaurusi do srodnika nautilusa sa oklopom koji se nazivaju amoniti. Gušteri, zmije, sisari i drugi su pretrpeli sopstvene neuspehe. Najbolji tragovi o tome šta se dogodilo sada leže zakopani u slojevima stena naslaganim 19 kilometara duboko.

Koristeći uzorak jezgra prikupljen 2016. godine, geolog Šon Gulik sa Univerziteta u Teksasu u Ostinu i tim od desetina drugih istraživača dodatno su sklopili priču o izumiranju u periodu krede i paleogena. „Ovaj deo tumačimo kao prvi dan nakon udara, što ga, prema definiciji geološke vremenske skale, čini prvim danom kenozoika otkako je kreda završila u trenutku kada je asteroid udario“, kaže Gulik. Studija tima, „Prvi dan kenozoika“, objavljena je u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka.

Mesto bušenja je izabrano da bi se istražio niz događaja koji su usledili nakon udara. Kada asteroid veličine asteroida Čiksulub, za koji se procenjuje da je širok više od 10 kilometara, udari u planetu, materijal se kida ispod površine i izbacuje u vazduh, urušavajući se u kružnom planinskom vencu unutar kratera. Takvi razorni potresi pokreću kaskadni niz prirodnih katastrofa, šaljući cunamije koji se kotrljaju preko okeana i izbacujući ogromnu količinu otpada u atmosferu.

Uzorak jezgra je geološki dokument koji se proteže desetinama metara u dužinu. Ispod tankog prstena materijala koji prekriva nalazi se preko 40 metara rastopljene stene koja je nataložena tokom dana nakon udara.

„Ovo nije prvo jezgro iz bušotine iz Čiksuluba“, kaže geolog sa Univerziteta u Novom Meksiku Džejms Vits, „ali zbog svog položaja na vršnom prstenu, koji je u suštini planinski lanac nastao u trenucima nakon udara, pruža zaista jedinstvenu sliku dinamičkih geoloških procesa koji su delovali u kratkim vremenskim okvirima. Događaj ovih razmera se nikada nije dogodio u ljudskoj istoriji”, dodaje on, “tako da je stenski zapis neophodan za analizu detalja.”

Gulik i kolege su otkrili da se u roku od nekoliko minuta od udara asteroida, osnovna stena na tom mestu urušila i formirala krater sa vrhom prstena. Prsten je ubrzo bio prekriven sa preko 21 metra dodatne stene koja se istopila u vrućini eksplozije.

More je udaralo o novu rupu na planeti, i u minutima i satima koji su usledili, talasi vode koji su se vraćali u krater nosili su i nanosili više od 90 metara rastopljenog kamena na već nagomilanu stenu. Zatim je udario cunami. Talas, odbijen nazad prema krateru nakon početnog udara, dodao je još jedan jasan sloj stena – sedimente šljunka, peska i uglja – sve u prvih 24 sata od udara.

Sudar planeta izazvao je šumske požare u unutrašnjosti, zapalivši šume koje su kasnije ugašene razornim talasima. Otpad iz ugljenisanih šuma odneo se u more, a deo se nagomilao u krateru.

„Ono što imamo bušenjem na nultoj tački je prilično potpuna slika o tome kako se krater formirao i kakvi su se procesi odvijali unutar kratera prvog dana kenozoika“, kaže Gulik.

“Udar je uticao na život daleko od mesta. Toplotni puls je podigao temperature preko 1500 kilometara daleko”, kaže Gulik, a „na većim udaljenostima izbacivanje je takođe moglo izazvati požare zagrevanjem trenjem dok je padalo u atmosferi“.

Stene u koje je asteroid udario bile su bogate sumporom, koji je izbačen i isparen, mešajući se sa vodenom parom i stvarajući ono što Gulik naziva sulfatnom aerosolnom izmaglicom. Geolozi su već ranije otkrili i proučavali ovaj efekat, ali novo istraživanje potvrđuje ulogu koju je ovaj atmosferski poremećaj igrao u izumiranju koje je usledilo.

„Naši rezultati podržavaju ovaj scenario gde su prvo spaljeni delovi kontinenata, a zatim je došlo do globalnog zatamnjenja sunca i naglog pada temperature godinama koje su usledile“, kaže Gulik. Ovi događaji objašnjavaju gubitak 75 procenata poznatih vrsta na kraju krede. Da se udar dogodio negde drugde ili na mestu sa dubljom okeanskom vodom, izumiranje bi se možda dogodilo drugačije ili se uopšte ne bi dogodilo.

“Jezgra iz kratera Čiksulub otkrivaju razaranje širom planete koje je izazvao veliki udar, ali vreme ovih događaja će verovatno podstaći debatu i diskusiju”, kaže Vits. „Komplikacija sa povezivanjem pojedinačnih naslaga u jezgru sa određenim vrstama događaja je u tome što krater očigledno nije bio statično okruženje nakon formiranja“, kaže Vits, “što znači da su zemljotresi, talasi i drugi događaji izmenili stenski zapis tokom 66 miliona godina. Jezgra poput onog uzetog iz vršnog prstena pokazuju da možemo detaljno da pogledamo kratkoročne događaje u stenskom zapisu, sve do minuta, sati i dana.”

Naučnici su znali da je prvi dan kenozoika počeo eksplozivno, a sada imaju bolji osećaj za posledice.

Mnogo buke oko Čiksuluba

Masovno izumiranje je izuzetno teška tema za proučavanje. Jedno je identifikovati masovno izumiranje u fosilnim zapisima, ali sasvim drugo je moći u potpunosti objasniti njegov uzrok. Stoga ne čudi što se okidači za velika masovna izumiranja u istoriji Zemlje žestoko raspravljaju. Izumiranje na kraju krede koje je zbrisalo neptičje dinosauruse (između ostalih stvorenja) nije izuzetak.

Međutim, rad objavljen u časopisu „Journal of the Geological Society“ ranije je pokrenuo debatu o tome da li je udar asteroida pre oko 65 miliona godina izazvao masovno izumiranje na kraju krede. Rad, koji su napisali Gerta Keler i Tijeri Adat, sugeriše da je asteroid koji je udario u mesto Čiksulub došao 300.000 godina pre masovnog izumiranja, što asteroid čini lošim kandidatom za okidač izumiranja. Ključ hipoteze predstavljene u radu je 9-metarski sloj stena blizu mesta udara koji se nalazi odmah iznad sloja udara. Keler i Adat tvrde da se ovaj sloj akumulirao relativno sporo, tokom 300.000 godina, i da nijedna vrsta ne izumre unutar njega. Tek kada se dostigne gornja granica sloja, vrste izumru.

Kelerova je dugo bila kritičar hipoteze da je izumiranje na kraju krede izazvano udarom asteroida u Čiksulub. U prošlosti je favorizovala višestruke udare asteroida kao objašnjenje, mada je u skorije vreme preferirala aktivnost vulkana koji su formirali stenovitu formaciju Dekanske trapove u Indiji. Vulkani su eruptirali na kraju krede, pre oko 68 i 60 miliona godina, i bili su toliko snažni da neki naučnici misle da su bili primarni uzročnici masovnog izumiranja. U svakom slučaju, tokom proteklih nekoliko godina Kelerova je uzorkovala stene u regionima blizu udarnog kratera Čiksulub i od najmanje 2003. godine tvrdi da je asteroid udario 300.000 godina pre masovnog izumiranja na kraju krede.

Problem sa mnogim Kelerinim radovima je, međutim, taj što je ona često uzorkovala područje najbliže krateru nakon udara. To je područje koje je bilo najviše pogođeno neposrednim posledicama udara. Ogromni talasi su se spuštali ka obali, udarni talasi su prolazili kroz stene, a zemljotresi su izazvani udarom. Sve ovo čini područje u i oko kratera veoma geološki složenim. Kao što je paleontolog Dž. Smit istakao, na primer, fosili koje je Keler prethodno identifikovala kao kredne starosti zapravo potiču iz paleocena, epohe odmah posle krede. Smitina zapažanja su više u skladu sa onim što se vidi na lokalitetima na granici kraja krede na drugim mestima.

Iako je važno proučavati udarni krater Čiksulub i okolno područje, najbolji dokazi o vremenu udara i masovnog izumiranja na kraju krede nalaze se dalje. Korelacija lokacija širom sveta pokazuje da su mnoge grupe koje su izumrle na kraju krede izumrle u vreme udarnog sloja ili neposredno pre njega. Još uvek postoji mnogo mesta u svetu, prvenstveno na južnoj hemisferi, gde masovno izumiranje na kraju krede tek treba detaljno proučiti, ali asteroid ostaje glavni kandidat za uzrok izumiranja. Ali debata će se nastaviti i Kelerova hipoteza će opstati ili pasti u skladu sa dokazima.

Mr. D. Tovarišić