Dugi niz godina nije bilo moguće shvatiti kako je moguće staviti osobu u kovčeg ako nema traga od „poklopca“ ili bilo kojeg drugog mesta kroz koje bi se telo moglo staviti unutra.

Više od sto godina čuva se u Fild muzeju u Čikagu. Naučnici su uspeli da saznaju ime osobe koja je tamo sahranjena: ovo je žena po imenu Čenet-aa. Kako objašnjavaju egiptolozi, završetak „aa“ znači nešto poput „velikog“, odnosno govori o visokom, aristokratskom poreklu. I to je vrlo jasno vidljivo po tome koliko je sarkofag pažljivo napravljen i ukrašen.

„Ledi Čenet“, kako je nazivaju američki istraživači, živela je otprilike u 8.–10. veku pne tokom ere takozvanog trećeg prelaznog perioda u istoriji Starog Egipta, kada je jedna dinastija zamenila drugu. Tada je moć faraona oslabila, sveštenici su počeli da vladaju, ceo Gornji Egipat koji se nalazio uz Nil pretvorio se u teokratsku državu, a zatim je jedan od vođa libijske plaćeničke garde po imenu Šošenk zbacio verske vođe, preuzeo vlast i osnovao novu, XII dinastiju staroegipatskih vladara.

Nejasno je na kojoj je tačno „poziciji“ bila uvažena gospođa Čenet, ali je u to vreme živela veoma dugo – četrdesetak godina. Zubi su, međutim, bili u prilično lošem stanju, neki su nedostajali. Prema naučnicima, iz nekog razloga je pojela nešto abrazivno, odnosno istrošila je zube. Ali najzanimljivije je uvek bilo nešto drugo.

Kao i mnogi drevni Egipćani sa visokim statusom, ona ima „dvostruki“ sarkofag: postoji veoma lep spoljni drveni, a u njemu postoji unutrašnji, u koji je, zapravo, telo „upakovano“ veoma pažljivo i zamršeno. A činjenica je da naučnici, svih ovih dugih decenija, uopšte nisu razumeli kako je ledi Čenet tamo smeštena. Ovaj unutrašnji kovčeg je napravljen od nečega poput papir-mašea. Istraživači to zovu “karton”. I postojao je samo jedan mali šav u predelu nogu, kroz koji bi bilo apsolutno nemoguće ubaciti celo telo.

Kompjuterska tomografija je pomogla u rešavanju ove misterije. Ispostavilo se da još uvek postoji veliki šav, ide ispod, odnosno iza leđa Lejdi Čenet, od glave do pete. Egiptolozi su počeli da shvataju ovu lukavu tehnologiju sahrane i došli su do sledećeg zaključka: telo žene je postavljeno vertikalno i na ovaj način obezbeđeno, a sam „kartonski” kovčeg je navlažen vodom tako da je postao mekan i plastičan. U to su umotali mumiju, a zatim sve pažljivo povezivali i tako dalje. Prema naučnicima, to se obično radilo drugačije: sarkofag je, takoreći, „izgrađen“ oko tela.

„Skeniranje“ je pokazalo još jedan zanimljiv detalj: pored tradicionalno odvojeno zakopanih unutrašnjih organa, Ledi Čenet je takođe imala veštačke „očne jabučice“ u očnim dupljama. Istraživači objašnjavaju da su stari Egipćani zamišljali zagrobni život veoma bukvalno: da biste „videli“ u drugom svetu, bile su vam potrebne „oči“ koje su mogle da se sačuvaju tokom mnogo vekova.

Mr. D. Tovarišić