Istorijski dokazi pomažu u utvrđivanju tačnih lokacija legendarnih mesta, od zamka kralja Artura do Solomonovog hrama. Međutim, često se dešava da ih dokazi navedu na pogrešan trag, što stvara prostor za brojne debate i suprotstavljanje njihovim teorijama. Iako bi lista svakog od čitalaca bio verovatno drugačiji, navodimo neka od najpoznatijih takvih mesta…

Istoriju proganjaju mitske zemlje. Od domova legendarnih kraljeva do zemaljskih prebivališta bogova i čudovišta, civilizacije su oduvek sanjale o izuzetnim mestima koja se kriju na vidiku.

Ali iako je malo verovatno da su Atlantida ili Shangri-La bili stvarni, možda u nekim mitovima ima više istine nego što je iko shvatio. Sve veći broj arheoloških istraživanja sugeriše određena mesta — Minotaurov lavirint iz grčke mitologije; Vinland, prvo severnoameričko vikinško naselje koje se pominje u nordijskim sagama; Solomonov hram opisan u Bibliji; i drugi — mogli su biti više od bajki.

Od zapadne Turske do Jerusalima i primorske Engleske do kolumbijskih Anda, dokazi ukazuju da je ovih devet mitskih mesta možda zaista postojalo.

Troja, Turska

Troja, grad u srcu Homerove Ilijade i Vergilijeve Eneide, jedno je od najlegendarnijih mesta klasične grčke mitologije. Fantastični detalji su utkani u priče – mešanje bogova u Trojanski rat, polubožansko nasleđe spartanskog heroja Ahila, apokrifni dar drvenog konja ispunjenog grčkim vojnicima – ali arheolozi veruju da su neki aspekti priča bili istina. „Verujem da je Trojanski rat bio istorijski događaj“, kaže Rustem Aslan, direktor iskopavanja u Troji u današnjoj Turskoj, samo „ne onakav kakav je Homer opisao“. Skoro 150 godina iskopavanja na lokalitetu su otkrila da, ne samo da je bila okupirana 4.000 godina, već i tokom kasnog bronzanog doba (kada se navodno vodio Homerov trojanski rat) „Trojanci su iznenada počeli da se spremaju za pobunu spolja “, kaže Aslan.

Dok istraživači još uvek traže dokaze o bici koja je besnela izvan gradskih zidina deset dugih godina, Aslan ne sumnja da je tamo, zakopan ispod 20 metara aluvijuma, koji se izgradio pored reke Skamander (sada poznate kao Karamenderes) u blizini. To ušće te reke je ono što Troju čini toliko važnom na prvom mestu. „Troja se iznova i iznova naseljavala, jer ako kontrolišete luku, kontrolišete Sredozemno i Egejsko more“, kaže on.

Troja, međutim, nije jedino mitološko nalazište otkriveno u arheološkim zapisima u regionu. Apolon Smintejon (impozantan hram izgrađen za boga Apolona na vrhu naselja iz šestog veka pre nove ere), Antandros (drevno naselje za gradnju brodova) i svete šume planine Ida su sve istorijske lokacije za koje su arheolozi pronašli da odgovaraju pomenutim mestima u Ilijadi i Eneidi. Zajedno čine tursku Enejevu rutu, turistički koridor koji prati epsko putovanje Eneja, oca Rima, nakon što je izbegao da Troju preotmu Grci.

Gorhamova pećina (Meduzina pećina), Gibraltar

Za drevne moreplovce, Gorhamova pećina, prirodna pećina u podnožju Herkulovih stubova u Gibraltarskom moreuzu, bila je ivica poznatog sveta. Ali studija iz 2021. u PLOS One sugeriše da je podzemno mesto možda igralo još veću ulogu u grčkoj mitologiji. Duboko unutar pećine, arheolozi su pronašli fragmente glave velike, keramičke Gorgone koja datira oko šestog veka pre nove ere. Gorgone su bile tri monstruozne sestre koje su terorisale grčke mornare pretvarajući ih u kamen jednim pogledom. Njihovu jazbinu, u kojoj je junak Persej, odrubio glavu najzločestijoj, zmijskokosoj Meduzi, dok je spavala, legenda smešta u blizini Gibraltarske stene.

Druge figure Meduze su locirane u regionu, ali ovo je prva koja je otkrivena unutar pećine. Kombinujući arheološke dokaze sa istorijskim izveštajima, geografijom i mitovima, istraživači su zaključili da je Gorhamova pećina verovatno bila duhovno mesto za koje su rani pomorci verovali da je bilo dom Gorgona i mesto Meduzinog poraza. Posetioci mogu da pregledaju ulaz u pećinu na letnjim obilascima koji se svake dve nedelje nude na britanskoj teritoriji Gorhamovog pećinskog kompleksa Gibraltara, svetske baštine, zadivljujućeg krečnjačkog grebena na južnom delu Španije.

Zamak Tintagel (Dvorac kralja Artura), Engleska

Otkako je pisac Džefri od Monmuta opisao zamak Tintagel kao mesto začeća kralja Artura, dramatična tvrđava iz 13. veka na stenovitoj obali Kornvola u Engleskoj povezana je sa njegovom legendom. Ali donedavno niko nije znao da ispod ruševina zamka leži još starije naselje sa obeležjima koja bi mogla da odgovaraju legendarnom vođi. Imamo „veoma jake dokaze da je to bilo izuzetno mesto gde su roba i luksuzni proizvodi stizali iz sveta Mediterana u velikom broju“, kaže arheolog Džeki Novakovska, vođa projekta za Arheološki projekat zamka Tintagel. Iako tim ne može sa sigurnošću da kaže ko je vladao ranijim mestom, kralj Artur se „uklapa u profil u smislu onoga što bismo očekivali u ovom kritičnom trenutku britanske istorije petog i šestog veka“, objašnjava ona.

Ono što Novakovska sa sigurnošću zna jeste da je, bez obzira da li je on zaista bio tamo ili ne, kralj Artur „ u velikoj meri postao deo priče “ koja se prenosila generacijama oko Tintagela. Čak je i zamak koji je tamo izgradio Ričard od Kornvola oko 1203. godine izgrađen, delimično, da bi se povezala njegova vlast i legendarni kralj. Zanimljivo je, međutim, da Arturov mit nije jedini za koji je Tintagel povezan. „Postoji i priča o Tristanu i Izoldi“, kaže Novakovska, keltska legenda ispričana u 12. veku kao priča o zabranjenoj ljubavi u kojoj se vitez Tristan zaljubljuje u princezu Izoldu iako se ona treba udati za kralja Marka od Kornvola. „Ako pogledate preko Kornvola, postoji nekoliko mesta na kojima možete da odredite koja su povezana sa Kraljem Markom, Tristanom i Izoldom. Priča je popularno kružila Evropom u isto vreme kada i priča kralja Artura, ali nije vezana za Tintagel na isti način. Mislim da je to delimično povezano sa uspehom viktorijanskih pisaca i slikara [koji su Tintagel povezivali] sa ruševinama zamka kralja Artura.”

L’Anse Aux Meadows (Vinland), Njufaundlend

Godinama su istraživači tražili dokaze o Vinlandu, dalekom mestu sa bujnim livadama, obilnim lososom i divljim grožđem opisanim u Sagi o Grenlanđanima iz 13. veka. Da je legenda istinita, primorsko mesto koje su nakratko naselili Viking Lejf Erikson i njegova posada oko 1000. godine ne bi bilo prvo mesto koje su Evropljani „otkrili“ u Novom svetu, pre Kristofora Kolumba skoro 500 godina. Dakle, kada su 1960.-ih otkriveni dokazi o zgradama koje su dizajnirali nordijski buseni zidovi na krajnjoj severnoj obali Njufaundlenda u Kanadi, arheolozi su se nadali da je to mesto.

Ubrzo je usledila identifikacija drugih evropskih artefakata — bronzane igle za plašt, vretena, pozlaćeni fragmenti mesinga — zajedno sa mestom za topljenje i obradu gvožđa, uverivši naučnike da je mesto na koje su naišli legendarni Vinland. Arheolozi danas nastavljaju da proučavaju dugo čuvane tajne na nacionalnom istorijskom lokalitetu L’Anse aux Meadows; lokacija uključuje rekonstrukcije prvobitnih nastambi u kojima su Vikinzi stalno živeli oko 20 godina.

Jezero Guatavita (El Dorado), Kolumbija

Španski konkvistadori su prvi opisali mitsko južnoameričko kraljevstvo nedokučivog bogatstva kojim je vladao El Rej Dorado, poglavica čiji su obredi inicijacije uključivali pokrivanje zlatnom prašinom i ceremonijalno bacanje blaga u centar svetog jezera 1541. godine. U vekovima koji su usledili, istraživači su grozničavo tražili kraljevstvo „El Dorado“ širom Kolumbije, Venecuele, Gvajane i Brazila, ali bezuspešno. Na kraju su izgubili nadu da će pronaći lokaciju. Huan Pablo Kintero-Guzman, arheolog i kustos u Kolumbijskom muzeju zlata, kaže da to ne znači da u priči nema istine. „Sva jezera na teritoriji Muiske su bila mesta za nuđenje“, kaže on. „Moguće je da su u nekim od njih vršeni rituali slični onima u El Doradu, ali verujem da je jezero Guatavita neko vreme tokom perioda Muiska bilo sa najvećim uticajem.”

Tokom proteklih 400 godina, brojni artefakti su izvučeni iz jezera Guatavita — od tumbage (legura zlata i bakra), smaragda i glinenih posuda nalik ljudima, do kose, pamuka i životinjskih lobanja. U svom istraživanju Kintero-Guzman je pronašao dokaze da su se rituali odvijali na ivici vode, na onome što je „mogao biti hram, ceremonijalno mesto namenjeno davanju prestižnih ponuda“, kaže on. Iako nalazi ne dokazuju definitivno da je jezero Guatavita bilo mesto o kojem su govorili konkvistadori, „to nije u suprotnosti sa mogućnošću da je legendarna ceremonija El Dorado održavana ovde“, kaže Kintero-Guzman. Za sada, barem, poglavarstvo Muiska iz Guatavite, nekada prestižno ceremonijalno mesto hodočašća poznato po veštini svojih zlatara, najverovatnije je poreklo mita.

Ain Dara (Solomonov hram), Sirija

2018. godine, oružani sukobi uništili su Ain Daru, 3.000 godina star hram na severozapadu Sirije koji su neki arheolozi identifikovali kao biblijski Solomonov hram 1980-ih. Drevno mesto je delilo više karakteristika sa hramom opisanim u Knjizi o kraljevima nego bilo koji drugi otkriven pre ili posle, uključujući zidove isklesane u reljefima lavova i heruvima, dvorište popločano kamenim pločama, monumentalno stepenište koje čuvaju sfinge i višespratni hodnik. Čak i njegova lokacija na uzdignutoj platformi koja gleda na grad odražava prikaz hrama u Bibliji. Iako bombardovanje i pljačka ovog lokaliteta sprečavaju arheologe da pronađu još dokaza o njegovom legendarnom statusu, neki od njegovih najvažnijih artefakata i dalje se mogu videti u Nacionalnom muzeju Alepa.

Kasteli (Minotaurov lavirint), Grčka

Dok su ovog leta gradili novi aerodrom na ostrvu Krit, radnici su otkrili nešto neočekivano. Sa svojom centralnom kružnom zgradom okruženom sa osam kamenih prstenova ispresecanih zidovima, ovo mesto je podsećalo na stil grobnice koju je izgradila minojska civilizacija oko 2000. do 1700. pre nove ere. Ali svakome ko je upoznat sa grčkom mitologijom, ovo mesto je ukazalo i nešto drugo: Minotaurov lavirint.

Minotaur, svirepo stvorenje sa glavom bika i telom čoveka, zarobljen je u lavirintu koji je izgradio grčki arhitekta Dedal. Svakih sedam godina, Atina je žrtvovala sedam mladića i sedam devojaka čudovištu sve dok se Tezej, knez grada, nije dobrovoljno javio da ga ubije. Prateći svoju rutu klupkom konca, Tezej je pronašao put kroz lavirint, ubio zver, spasao svoje žrtve koje još nisu žrtvovane, a zatim je pratio konac nazad na sigurno.

Iako arheolozi tek treba da temeljno prouče Kasteli, njegove arhitektonske sličnosti sa mitskim lavirintom, u kombinaciji sa dokazima o ceremonijalnim ponudama i zajedničkim gozbama pronađenim na tom mestu, mogu sugerisati da je to bio deo porekla priče. Lokacija nije otvorena za javnost, ali Knosos, drevna palata za koju se ranije verovalo da je mesto Minotaurovog lavirinta, jeste.

Steinkjer, Norveška

Iako nordijske sage govore o drevnom trgovačkom centru koji je nakratko bio najveći u vikinškom svetu, niko nije znao gde, pa čak ni da li je zaista postojao. Zatim, 2013. godine, arheolozi su pronašli neke intrigantne dokaze. U arheološkim istraživanjima sprovedenim pre proširenja glavnog autoputa u Norveškoj u blizini Steinkjera u okrugu Nord-Trondelag, istraživači su otkrili dva odvojena groba i čamce povezana sa širokim spektrom trgovačke robe visokog statusa, uključujući srebrno dugme, set vage, uvezeni nakit i ćilibarske perle. Nalazi doprinose neobično bogatoj arheološkoj evidenciji ovog područja, koja uključuje 22 primera posebnog mača iz vikinškog doba vezanog za trgovinu. Uzeti zajedno, mnoštvo artefakata sugeriše da je Steinkjer bio glavni trgovački grad opisan u nordijskim sagama – i da je njegov centar verovatno bio tamo gde se danas nalazi njegova moderna crkva.

Bazen Siloam, Jerusalim

U Jevanđelju po Jovanu iz Novog zaveta, Isus vraća moć vida slepom čoveku na jezercu Siloam u Jerusalimu. Hrišćani su vekovima tražili ovo mesto pre nego što su radovi na popravci vodovodne cevi južno od Brda hrama 2004.god. otkrili dve drevne kamene stepenice. U arheološkim istraživanjima koja su usledila, istraživači su otkrili trapezoidni bazen star 2.700 godina, dug 66,5 metara, za koji veruju da je mesto gde je Isus navodno izvršio svoje čudo. Pored toga što je bio važan deo vodosnabdevanja ranog Jerusalima, arhitektonska karakteristika je verovatno bila i ritualna kupka koju su koristili posetioci hodočasnici. Pažljivi radovi na iskopavanju i restauraciji tokom proteklih 20 godina sačuvali su drevni bazen Siloam, koji je prošle godine otvoren za javnost kao deo Nacionalnog parka grada Davida.

Sva ova mesta, pa i mnoga druga koja nisu na ovom spisku, kriju čitav niz pitanja bez potpunog i definitivnog odgovora, čitav niz tajni i misterija, koje otvaraju mogućnost daljih debata i istraživanja.

Mr. D. Tovarišić