Godine 1862. u Egiptu je otkriven zadivljujući dokument, drevni papirus star više od 3.500 godina, koji se i dalje smatra jednim od najvažnijih izvora koji daju uvid u medicinsko znanje starih Egipćana. Predstavlja najstariji sačuvani hirurški dokument koji imamo.

Poznat kao papirus Edvina Smita smatra se jednim od najvažnijih naučnih dokumenata koji je ikada postojao u istoriji čovečanstva. Njegov opstanak nije ništa drugo do čudo, i ponudio je uvid bez premca u to kako su stari Egipćani razumeli zdravlje i povrede.

Čak je raspoređen na prepoznatljivo praktičan način, počevši od glave i postepeno nastavljajući naniže do grudnog koša, kičme i ostalih delova ljudskog tela. Ovo nije bio neki ezoterični tekst, ovo je bila praktična medicina, pre više hiljada godina.

Šta je papirus Edvina Smita?

Papirus Edvina Smita je najstariji sačuvani tekst koji se odnosi na traumu koja je ikada postojala. Datira iz sedamnaestog veka pre nove ere, što ga čini starim više od 3.500 godina. Obično se naziva tajnom knjigom koju koriste lekari. Jedna od karakteristika ovog medicinskog teksta je da usvaja logičan i naučni pristup oblasti medicine u kontekstu drevnog Egipta. Položen u svitak dužine preko 4,6 m, nudi praktičan vodič za dijagnozu i lečenje, osvežavajuće oslobođen od religije.

Međutim, nije potpuno bez magije. Dok se glavni deo papirusa vrti oko operacija i traume, čini se pojavljuju, ali su korišćene samo u slučajevima koji uključuju terminalne bolesti. Međutim, drugi slučajevi u kojima je lečenje moguće rešavaju se na racionalan i pragmatičan način.

Veruje se da je papirus razvijen kao udžbenik. Sadrži kliničke slučajeve koji uključuju povrede glave i druge vrste povreda tela.

Nabavljen u Luksoru u Egiptu 1862. godine od strane Edvina Smita, pa otuda i njegovo ime, možda najzanimljiviji i zbunjujući deo papirusa nalazi se na samom kraju. Nedovršen red je poslednje što je u njemu napisano, a nema imena autora dela. Zbog naglog završetka dokumenta, mnogi veruju da je to nepotpuna verzija ranijeg, originalnog rukopisa.

Praktično lečenje sadržano u ovom dokumentu je očigledno bio od takve vrednosti za Egipćane da su napravljene kopije.

Poreklo papirusa

Papirus Edvina Smita datira iz dinastija 16–17 iz Drugog srednjeg perioda, kada se Egiptom vladalo iz Tebe i papirus je verovatno odatle potekao. O autorstvu papirusa Edvina Smita se još uvek raspravlja. Većinu papirusa napisao je jedan pisar, a samo male delove je kopirao drugi pisar. Papirus se naglo završava na sredini reda, bez ikakvog navođenja autora. Smatra se da je papirus nepotpuna kopija starijeg referentnog rukopisa iz Starog kraljevstva, o čemu svedoče arhaična gramatika, terminologija, oblik i komentari. Američki istoričar, arheolog i egiptolog Džejms Henri Brested spekuliše – ali naglašava da je ovo čista pretpostavka – da bi originalni autor mogao biti Imhotep, arhitekta Džoserove piramide, prvosveštenik i lekar Starog kraljevstva, 3000–2500 pre nove ere.

Edvin Smit, američki trgovac, kolekcionar antikviteta – egiptolog, rođen je u Konektikatu 1822 – iste godine kada je dekodirano egipatsko hijeroglifsko pismo. Smit je papirus kupio u blizini Luksora u Egiptu 1862. od egipatskog trgovca po imenu Mustafa Aga. Papirus je bio u posedu Smita do njegove smrti, kada je njegova ćerka poklonila papyrus Njujorškom istorijskom društvu.  Tamo je njegov značaj prepoznala egiptolog Kerolajn Rensom Vilijams, koja je pisala Džejmsu Henriju Brestedu 1920. god. o „medicinskom papirusu iz kolekcije Smit“ u nadi da će on moći da radi na njemu. Prvi prevod papirusa završio je 1930. godine, uz lekarski savet dr Arnoa B. Lukharda. Brestedov prevod promenio je razumevanje istorije medicine. To pokazuje da egipatska medicinska nega nije bila ograničena na magične načine lečenja prikazane u drugim egipatskim medicinskim izvorima. Korišćene su racionalne, naučne prakse, konstruisane posmatranjem i ispitivanjem.

Godine 1948. Njujorško istorijsko društvo i Bruklinski muzej poklonili su papyrus Meedicinskoj akademiji u Njujorku, gde se i danas nalazi. 

Sadržaj Smitovog papirusa

Papirus sadrži ukupno 48 kliničkih slučajeva koji se odnose na različite organe ljudskog tela. Opisuje tačan opis pregleda, dijagnoze, lečenja i prognoze za svaki slučaj.

Tekst daje uvid u znanje koje su Egipćani posedovali u drevnim vremenima o povezanosti pulsa sa ljudskim srcem i o glavnim funkcijama creva, želuca i većih krvnih sudova. Pokazuje stepen anatomske sofisticiranosti koji pobija ekstremnu starost.

Praktične informacije koje su obuhvaćene u papirusu Edvina Smita odigrale su ključnu ulogu u povećanju njegove važnosti čak i u 21. veku. U dokumentu je predstavljena ogromna jasnoća, koja pomaže da se objasne specifične vrste trauma sa najvećom jasnoćom i preciznošću.

Detaljne procedure koje su predstavljene u dokumentu i dalje se mogu smatrati od velike važnosti u oblasti medicine koje mogu pomoći u lečenju različitih vrsta trauma kod pojedinaca. Spisi su u potpunosti naučne prirode koji se zasnivaju na racionalnom posmatranju u oblasti medicine.

Preciznost sa kojom su naučni detalji obuhvaćeni u obliku teksta pokazuje visok nivo medicinskog znanja koje su drevni Egipćani posedovali, a koje je na kraju preneto na sadašnje učesnike medicinske discipline.

Postupci ovog papirusa demonstriraju egipatski nivo znanja o lekovima koji je prevazišao Hipokratov, iako je on živeo 1000 godina kasnije, i dokumentovani razlog za dijagnozu i lečenje povreda kičme se još uvek može smatrati kao najsavremenije rezonovanje za savremenu kliničku praksu. Prepoznaje se uticaj povreda mozga na delove tela, kao što je paraliza. Zabeležen je i odnos između mesta povrede lobanje i zahvaćene strane tela, dok je primećeno da povrede pri gnječenju pršljenova narušavaju motoričke i senzorne funkcije. Zbog svoje praktične prirode i vrsta istraženih trauma, veruje se da je papirus služio kao udžbenik za traume nastale u vojnim bitkama.

Drevne prakse, moderna medicina?

Medicinske rasprave koje su predstavljene u papirusu Edvina Smita smatraju se relevantnim i danas. Iako je došlo do značajnih promena u demografiji ljudi i tehnikama koje su usvojene za postavljanje dijagnoze, obrazloženje koje je dokumentovano je i dalje važeće i dobro je u medicinskom i naučnom okruženju.

Svaki od slučajeva koji su dokumentovani u papirusu veoma je detaljan i obuhvata tačan opis zdravstvenih stanja i trauma. Može se koristiti kao koristan resurs koji može omogućiti profesionalcima u oblasti medicine da steknu bolji uvid u znakove i simptome sa kojima se pojedinci mogu susresti dok doživljavaju traumu.

Upotreba racionalnog razmišljanja i naučnog znanja je ono što čini papirus Edvina Smita korisnim resursom u oblasti medicine. Iako su sami po sebi drevni, detalji koji su obuhvaćeni predstavljaju pravu pomoć u identifikaciji i lečenju traume.

Mnogi veruju da je papirus krajnji dokaz rađanja racionalnog razmišljanja, koje je uticalo na kvalitet života starih Egipćana. Možda su odveli stvar sa kultom smrti predaleko, ali izgleda da je njihov pristup živim pacijentima bio pohvalno praktičan.

Korisnost dokumenta u lečenju povreda i bolesti pokazuje da se Egipćani nisu jednostavno oslanjali na svoje bogove da pomognu u slučajevima bolesti, kao što je bio slučaj u mnogim kasnijim kulturama. Njihov pristup dijagnozi zasnovan na uvidu i posmatranju ima mnogo sličnosti sa modernom medicinom.

Iako je u današnje vreme dobro poznata činjenica da fizički pregled uz racionalno razmišljanje može pomoći da se pravilno proceni zdravlje osobe, svest o ovim detaljima hiljadama godina unazad je izuzetna. Papirus Edvina Smita rasvetlio je činjenicu da su se stari Egipćani ne samo oslanjali na magične čini kako bi poboljšali svoje zdravstveno stanje, već su se oslanjali na naučna saznanja kada je u pitanju njihovo zdravlje i blagostanje.

Medicinsko znanje koje je zarobljeno u drevnom medicinskom tekstu smatra se važnim čak i u modernoj medicini. Podloga naučnih koncepata i analitičkog razmišljanja je ono što čini rad izuzetno korisnim za profesionalce koji rade u oblasti medicine.

Bez obzira na drevnu prirodu papirusa Edvina Smita, on je igrao ključnu ulogu u služenju kao nacrt i oblikovanju putanje moderne medicine .

Naslovna slika: Papirus Edvina Smita je najstariji sačuvani hirurški dokument.

Mr. D. Tovarišić