Pećina Sen Marsel jedan je od najvećih i najbolje istraženih pećinskih sistema u Francuskoj. Njene pećine i tuneli protežu se pod zemljom 64 kilometra. Ljudi su se tamo sklanjali još od doba srednjeg paleolita. Sada, nova studija dokazuje da su ovi drevni ljudi otišli ​​daleko dalje od ulaza u pećinu. Nekako su pronašli način da se kreću kroz ovaj lavirint. Kako!?

Naučnici su otkrili niz polomljenih speleotema – mineralnih naslaga, poput stalagmita – na više od kilometra i po dubini unutar krivudavih staza pećine. Na prvi pogled, ovo ne sugeriše ništa uzbudljivo. Kada su mnoge pećine prvi put istražene krajem 19. veka, ljudi su često otkidali delove naslaga kao suvenire. Ali neki prelomi duboko unutra datiraju 8.000 godina unazad.

 Slomljeni stalagmit može ponovo da izraste, sve dok ima stalni dotok vode. Voda taloži minerale na steni, koja se zatim akumulira ili povećava. Glavni autor Žan-Žak Delanoa i njegov tim primetili su da su komadi slomljenog stalagmita bili raspoređeni tako da stvore strukturu u pećini.

Istraživači su datirali stene pomoću uranijum-torijumskog datiranja. Kako se uranijum raspada, on proizvodi torijum, koji je nerastvorljiv u vodi. Određivanjem odnosa uranijuma i torijuma u ​​mineralnim naslagama, mogli su da utvrde kada su ti drevni stanovnici pećina razbili stalagmite.

Sami speleotemi su stari između 125.000 i 70.000 godina. Do lomova je došlo pre 10.000 i 3.000 godina — ne tokom onih potraga za suvenirima iz 19. veka. Konačno, struktura u pećini datira iz perioda od pre 8.000 godina.

„Dokazi o praistorijskoj ljudskoj aktivnosti u pećini Sen Marsel su ubedljivi“, navode oni u novoj studiji.

 U razgovoru za Zbornik radova Nacionalne akademije nauka, Delanoj je rekao: „Ovo pokreće pitanje poznavanja pećina u tom praistorijskom periodu, njihove sposobnosti da istražuju i prelaze kroz okna i njihovog majstorstva osvetljenja.“

Pećinski sistem Sen Marsel nije lak za navigaciju. Danas, veštačko osvetljenje i pešačke staze lako vode turiste kroz takve pećine. Ali bez toga, nalaze se u potpunom mraku, a opasne jame se nalaze duž staza. Čak i savremeni istraživači pećina smatraju takvu rutu izazovnom. Pa kako su loše opremljeni praistorijski ljudi uspeli da je prođu pre 8.000 godina?

Istraživači sada pokušavaju da to otkriju. Moguće je da su koristili uljane lampe ili baklje. Naslage čađi u pećinama bi to mogle otkriti. Međutim, Delanoj prihvata da će mnoge tajne pećine verovatno ostati misterija — zašto su ušli tako duboko, šta ih je navelo da stvore tu strukturu unutar nje. „Više nemamo pristup njihovim mislima“, priznao je.

Mr. D. Tovarišić