Dana 19. juna 2024. godine, Endru Higins iz Njujork tajmsa objavio je pronicljiv članak pod naslovom „Koji je identitet Aleksandra Velikog? To je diplomatsko minsko polje“. Članak se bavi naporima Severne Makedonije da stvori nacionalni identitet polaganjem prava na istorijske ličnosti, potez koji je izazvao diplomatske tenzije sa susednim zemljama.

Istorijske tvrdnje i regionalne reakcije

Severna Makedonija, relativno mlada balkanska nacija, nastoji da ojača svoj nacionalni identitet podizanjem statua istorijskih ličnosti poput Aleksandra Velikog i njegovog oca, Filipa II Makedonskog, u svojoj prestonici, Skoplju. Ovi napori, deo većeg projekta „Skoplje 2014“, izazvali su kontroverze. Statue simbolizuju bogatu istoriju, ali tu istoriju polažu pravo i Grčka i Bugarska, što dovodi do značajnih diplomatskih sporova.

„Tražeći istorijsko sidro kojim bi osigurala novu zemlju čije je jedino prethodno iskustvo kao nezavisne države trajalo samo 10 dana 1903. godine, centralna vlada je pre jedne decenije uložila stotine miliona evra u ogroman projekat rekonstrukcije Skoplja. Centar grada je ispunjen statuama, a monotone vladine i komercijalne zgrade pretvorene u palate sa kolonadama koje podsećaju na kičastu holivudsku scenografiju za film o drevnim vremenima“, kaže on.

---

Makedonija: grčka ili slovenska?

---

Grčka i spor oko imena

Grčka je dugo osporavala korišćenje istorijskih makedonskih ličnosti od strane Severne Makedonije, tvrdeći da su one sastavni deo grčkog nasleđa. Neslaganje je kulminiralo Prespanskim sporazumom iz 2018. godine, kojim je Severna Makedonija pristala da promeni ime u Republika Severna Makedonija. Ovaj sporazum je imao za cilj da smiri tenzije i olakša ulazak Severne Makedonije u NATO i Evropsku uniju. Međutim, statue Aleksandra Velikog i drugi istorijski simboli i dalje su tačke spora.

---

Šta je govornik Demosten rekao o drevnim Makedoncima?

---

Bugarski istorijski sporovi

Bugarska je takođe izrazila snažne primedbe, posebno u vezi sa istorijskim ličnostima koje smatra bugarskim. To dodaje još jedan sloj složenosti težnjama Severne Makedonije ka EU. Pitanje identiteta i istorijskih pretenzija ostaje duboko sporno, utičući na regionalne odnose i politički pejzaž Severne Makedonije.

Unutrašnji stavovi i kritike

Unutar Severne Makedonije, mišljenja su podeljena. Slavica Babamova, direktorka Nacionalnog arheološkog muzeja, tvrdi da zemlja ima bogatu istoriju koju treba slaviti bez potrebe za onim što ona smatra preteranim istorijskim marketingom. Ona ističe da neki od najznačajnijih artefakata iz regiona datiraju iz vremena pre Aleksandra Velikog i imaju istinske veze sa severnomakedonskim nasleđem.

---

Zaključak Endrua Higinsa

Endru Higins zaključuje da je potraga za nacionalnim identitetom u Severnoj Makedoniji puna izazova i diplomatskih zamki. Preklapajuće istorije i identiteti na Balkanu stvaraju složenu tapiseriju gde zahtevi i kontrazahtevi često dovode do sukoba. Istorija regiona je fluidna i isprepletena, što zadatak uspostavljanja posebnog nacionalnog narativa čini posebno izazovnim.

Ovaj članak Endrua Higinsa za Njujork tajms ističe kontinuiranu borbu naroda da definišu svoj identitet i često spornu prirodu istorijskih pretenzija u regionu Balkana.