Odnosi Alberta Ajnštajna sa njegovo troje dece bili su udaljeni i komplikovani – obeleženi su sukobima, tajnošću, ličnom tragedijom, a ponekad i međusobnim divljenjem.

Svetski poznati fizičar Albert Ajnštajn imao je troje dece sa svojom „prvom ženom“ Milevom Marić. Njih dvoje su se upoznali kao studenti na Švajcarskom federalnom tehnološkom institutu u Cirihu 1896. godine, gde su oboje studirali matematiku i fiziku. Marićeva, jedina žena na programu, bila je prestižni talenat. Njihovo prijateljstvo se razvilo u romansu i venčali su se 1903. godine. Dobili su ćerku, Lizerl, 1902. godine, u skandaloznim okolnostima. Detalji njenog života ostaju uglavnom nepoznati, a njena sudbina posle 1903. godine ostaje obavijena velom misterije.

Njihovo drugo dete, Hans Albert, rođen 1904. godine, postao je proslavljeni hidroinženjer. Treće dete, Eduard, rođen 1910. godine, bio je izuzetno talentovan, ali je vodio tragičan život, pogođen teškom mentalnom bolešću. Oba sina su prošla kroz komplikovane i napete odnose sa svojim poznatim ocem, koji je – prema Marićkinim rečima – na kraju dao prioritet nauci nad porodicom. 

Lizerl Ajnštajn

Do otkrića i objavljivanja serije Ajnštajnove privatne prepiske 1986. godine, nije se znalo da je imao ćerku. U seriji pisama poslatih njegovoj tadašnjoj devojci Milevi, otkriveno je postojanje deteta koje se nazivalo „Lizerl“. 

Rođena 27. januara 1902. godine – verovatno u domu Milevinih roditelja u Novom Sadu, tada delu Austrougarske imperije – Lizerl je došla na svet kao „vanbračno“ dete, rođeno van braka; njeno rođenje je držano u tajnosti, čak i od bliskih prijatelja i porodice. U takozvanim „ljubavnim pismima“, Ajnštajn s ljubavlju naziva bebu deminutivom nemačkog imena „Lizerl“, što odražava razigranu nesigurnost koju roditelji imaju oko pola svog deteta pre rođenja. Kao ženski ekvivalent imena „Hanzerl“, neki Ajnštajnovi stručnjaci nisu uvereni da je Lizerl bilo pravo ime devojčice. 

U pismu od 4. februara 1902. godine, Ajnštajn je Milevi oduševljeno rekao: „Zaista je postala Lizerl, kao da je to bila tvoja želja. Da li je zdrava i da li već mnogo plače?“ Kasnije, 19. septembra 1903. godine, pita: „Kako je Lizerl registrovana? Moramo preduzeti mere predostrožnosti kako joj kasnije ne bi nastali problemi.“ Jedno nedatirano pismo, verovatno s kraja 1902. ili početka 1903. godine, pominje da je Lizerl obolela od šarlaha – potencijalno smrtonosne bolesti u to vreme (Renn & Schulmann, 1987.).

Odrastanje Lizerl Ajnštajn

U vreme Lizerlinog rođenja, Ajnštajn je bio u Bernu, u Švajcarskoj, radeći u Švajcarskom zavodu za patente. Mileva se porodila u Srbiji i kasnije se pridružila Ajnštajnu u Bernu – bez bebe. Posle 1903. godine, Lizerl se više nikada ne pominje: nestala je iz svake prepiske, a nikada nisu pronađeni zvanični dokumenti koji se odnose na nju. 

Misterija Lizerl Ajnštajn dovela je do nekoliko teorija. Jedna verovatna mogućnost je da je data na usvajanje, verovatno zbog stigme njenog vanbračnog rođenja – iako nema čvrstih dokaza koji to podržavaju. Široko prihvaćena teorija je da je umrla u detinjstvu, verovatno od komplikacija šarlaha. Spekulisalo se da je trauma njene smrti možda navela Ajnštajna i Milevu da više nikada ne govore o njoj (Isakson, 2007.; Zakhajm, 1999.). 

Ono što je poznato jeste da se Lizerl nikada više ne pominje ni u jednom od Ajnštajnovih poznatih pisama nakon 1903. Ni on ni Mileva nikada nisu javno priznali njeno postojanje, i nema naznaka da ju je Ajnštajn ikada sreo. 

Hans Albert Ajnštajn

Hans Albert Ajnštajn je rođen 14. maja 1904. godine u Bernu, u Švajcarskoj. Kao bistro i radoznalo dete, nasledio je ljubav prema muzici i sklonost ka nauci svojih roditelja. Odrastao je i postao vodeći stručnjak za transport sedimenta, specijalizujući se za istoriju i adaptaciju rečnih sistema u oblasti hidrotehnike. Porodica Ajnštajn se preselila iz Berna u Cirih 1910. godine pre nego što se preselila u Berlin 1914. godine. Međutim, selidba se brzo pokvarila i u roku od nekoliko meseci, Hans Albert se vratio u Cirih sa majkom i bratom nakon razdvajanja njihovih roditelja.

Školujući se u Cirihu, Hans je razvio interesovanje za nauku i, sledeći stope svojih roditelja, pohađao je Švajcarski federalni institut za tehnologiju – iako je studirao građevinarstvo umesto matematike i fizike. Nakon što je diplomirao 1926. godine, jedno vreme je radio u industriji pre nego što se vratio u akademske krugove kao inženjer-istraživač, gde je na kraju stekao doktorat iz tehničkih nauka. Godine 1938. emigrirao je u Sjedinjene Države sa porodicom. U početku je radio za Ministarstvo poljoprivrede SAD, a kasnije se pridružio Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, gde je postao ugledni akademik i, na kraju, profesor emeritus. 

Ajnštajnov odnos sa Hansom

Uprkos ličnom uspehu, odnos Hansa Alberta sa ocem bio je buran. Snažno je negodovao zbog Ajnštajnove odluke da od švajcarskih sudova sakrije novac koji je dugovao svojoj majci od njihovog razvoda. Odluka ga je razbesnela, posebno u kontekstu bolesti njegovog brata. Takođe ga je duboko povredilo Ajnštajnovo žestoko protivljenje njegovom braku sa Fridom Kneht 1927. godine. Ajnštajn je omalovažavao njene godine i ono što je opisao kao njene „nepovoljne nasledne faktore“, čak je išao toliko daleko da je rekao da bi bio „zločin“ da par ima decu.

Tek kasno u 1930.-im nevoljno je prihvatio brak (Ohanijan, 2008.). Iako njih dvoje nikada nisu bili bliski, vreme je na kraju ublažilo njihov sukob. Kasnije u životu, njihov odnos je postao obeležen srdačnom prepiskom i međusobnim poštovanjem dostignuća onog drugog.

Hans Albert Ajnštajn je doživeo smrtonosni srčani udar 1973. godine. U znak priznanja za njegov doprinos hidrotehnici, Američko društvo građevinskih inženjera ustanovilo je 1988. godine nagradu Hans Albert Ajnštajn kako bi se odala počast izvrsnosti u toj oblasti. 

Eduard Ajnštajn

Eduard Ajnštajn, najmlađe Ajnštajnovo dete, rođen je 28. jula 1910. godine u Cirihu. Kao nežno i često bolesno dete, od milošte je dobio nadimak „Tete“ (od francuskog „ petit “) zbog svog malog rasta. 

Eduard je pokazao rane znake briljantnosti. Bio je darovit pijanista, ljubitelj književnosti i poezije, i razvio je živo interesovanje za psihoanalizu Sigmunda Frojda. Eduard je obožavao svog oca, ali se kasnije poverio majci da mu nikada ne bi mogao oprostiti što je napustio porodicu kada je bio dete (Smit, 2005.).

Nakon što je napustio školu, upisao se na medicinski fakultet na Univerzitetu u Cirihu sa nadom da će postati psihijatar. Nažalost, njegovi planovi su propali 1930. godine nakon neuspele ljubavne afere, nakon čega je usledila teška depresija, koja je kulminirala pokušajem samoubistva. Sledeće godine, sa 21 godinom, dijagnostikovana mu je šizofrenija nakon što ga je majka nevoljno smestila u psihijatrijsku kliniku Burghelcli na Univerzitetu u Cirihu. 

Šta se desilo sa Eduardom Ajnštajnom?

Ponavljani elektrokonvulzivni tretmani i jake droge tog doba ozbiljno su uticali na njegov govor i kognitivne sposobnosti, značajno smanjujući kvalitet njegovog života. Njegova majka se brinula o njemu do svoje smrti 1948. godine, nakon čega je njegov dugogodišnji prijatelj i negovatelj, Karl Silig, preuzeo glavnu odgovornost za njegovu negu. 

Nakon Eduardove dijagnoze, njegov tada već slavni otac ga je posetio samo jednom. Nakon što je Ajnštajn emigrirao u Ameriku 1933. godine, njih dvojica se više nikada nisu sreli. Iako je nastavio da finansijski doprinosi Eduardovoj nezi, prekinuo je svaki kontakt (Robinson, 2015.; Ohanian, 2008.). Eduard Ajnštajn je umro od moždanog udara u Burghelcli klinici u Cirihu 1965. godine, gde je proveo veći deo svog odraslog života. 

Skot Meklaflan – The Collector