Malo ledeno doba, period zahlađenja koji je od sredine 14. do sredine 19. veka zahvatio veliki deo sveta, ostavilo je dubok trag na klimu, poljoprivredu i svakodnevni život ljudi. Od smrznutih reka i dugih zima do gladi i društvenih nemira, posledice su bile vidljive širom Evrope i Severne Amerike. Iako naučnici i danas raspravljaju o svim uzrocima, istraživanja ukazuju na kombinaciju prirodnih faktora — od smanjene sunčeve aktivnosti i snažnih vulkanskih erupcija do promena u okeanskim strujama — koji su zajedno doveli do ovog dugotrajnog zahlađenja.

Zamislite ledene ploče koje prekrivaju Zemlju, menjaju obale i urezuju džinovske kanjone i jezera u kilometrima stena, i to je ledeno doba. To je deo kul stvari kod ledenih doba. Dramatičan prikaz njihovih doba u filmovima i edukativnim video zapisima je prilično tačan. Ona su epska. Temperatura Zemlje pada, glečeri se šire i pustoš žanje sve što im se nađe na putu.

Malo ledeno doba nije bilo ovakvo. U stvari, tehnički nije ni bilo ledeno doba, ali je svakako postojao trend hlađenja i neka predstojeća glacijalna propast koja je, srećom, prošla.

Malo ledeno doba je donelo izvesno širenje glacijala, ali trendovi hlađenja nisu bili sinhronizovani globalni događaj. Tokom procenjenog perioda, različita područja su se hladila u različito vreme. U početku se smatralo da se to dešava samo na severnoj hemisferi, ali postojeći led nam daje dokaze da to nije slučaj. Hlađenje je počelo negde oko 1350. godine i trajalo je do 1850. godine. Međutim, ne postoji konsenzus o datumu početka. Moglo je biti čak i 1650. godine.

Bez obzira kada je počelo ili završilo, Malo ledeno doba se dogodilo. Problem je što niko nije sasvim siguran zašto. Predstavljeno je nekoliko mogućih objašnjenja i, naravno, više od jednog je moglo biti odgovorno za ovaj događaj. Drugim rečima, jedan glavni faktor je mogao promeniti klimu ili je to moglo biti nekoliko manjih faktora zajedno. Rezultati hlađenja su nesporni. Ljudi su ostavili za sobom zapise poput mapa, umetničkih dela i spisa koji jasno pokazuju smrzavanje, kretanje glečera i sneg kada i gde nisu trebali biti. Njujorška luka se dovoljno zaledila da se može preći preko nje, Temza se zaledila nekoliko puta, ljudi su gurnuti sa svoje zemlje glečerima (zamislite to), pa čak je i zamrzavanje Nijagarinih vodopada 1911. godine možda bilo posledica nekog rezidualnog hlađenja. Malo ledeno doba je uticalo na mnogo stvari, ali šta je uticalo na njega?

Niža emisija CO2

Prema paleoklimatologu Vilijamu F. Rudimanu, široko rasprostranjeni nestanak civilizacija američkih starosedelaca smanjio je nivoe ugljen-dioksida u atmosferi, što je dovelo do hlađenja Zemlje. To je bilo zato što su, kako se navodi, redovno palile ogromne šumske požare, a kada nisu bile u blizini da ih zapale, šuma je brzo ponovo rasla. Drveće konzumira ugljen-dioksid i oslobađa kiseonik, tako da je ovo jedno moguće objašnjenje za malo ledeno doba.

Vulkani

Poznato je da vulkanska aktivnost može izazvati hlađenje. Pepeo koji izbacuje velika erupcija može delimično blokirati toplotu sunca mesecima do godinama. Erupcija vulkana Tambore je upravo to učinila 1815. godine. 1816. je zbog toga nazvana Godina bez leta. Iako se ovo dogodilo tokom Malog ledenog doba, očigledno ga nije izazvalo. Bio je faktor koji je doprineo hlađenju dok je pepeo bio u atmosferi, ali bi bilo potrebno mnogo više od toga da bi Zemlja ostala hladnija stotinama ili čak samo desetinama godina.

Orbita

Zemljina osa i orbita igraju ključnu ulogu u Zemljinoj klimi. U stvari, ovi mehanizmi su odgovorni za izvesno hlađenje na severnoj hemisferi tokom otprilike 2.000 godina. Malo ledeno doba je možda bilo deo toga, a nešto drugo je dovelo do otopljavanja krajem 18. i početkom 19. veka.

Usporena termohalinska cirkulacija

Svako ko je gledao film „Dan posle sutra“ zna da je slatka voda u okeanu loša za klimu. Naravno, stvarnost nije ni približno tako brza kao taj film, ali neke stvari tačno pogađa. Prepušteni smo na milost i nemilost globalnih okeanskih struja koliko i na milost i nemilost sunca. Usporavanje cirkulacije struja koje nose toplu i hladnu vodu može prouzrokovati hlađenje Zemlje. Na to snažno utiču nivoi slatke vode u okeanu. Stoga je topljenje glečera u srednjovekovnom toplom periodu moglo dovesti do Malog ledenog doba.

Uprkos svim pretpostavkama o promenljivoj globalnoj klimi, možda postoji veoma jednostavno objašnjenje za to u vezi sa malim ledenim dobom. To bi jednostavno moglo biti deo prirodnog ciklusa. Nema sumnje da određeni iznenadni ili postepeni događaji mogu izazvati pustoš u temperaturi planete, ali je takođe sigurno da takva sila nije potrebna za promenu. Međutim, da li je promena velika kao što je Malo ledeno doba moguće bez pomoći je neizvesno.

Mr. D. Tovarišić