Tim ima nekoliko teorija o tome kako su autohtone grupe stvorile i koristile plovila, koja su otkrivena tokom istraživanja u proteklih pet godina.

Godine 2021., arheolozi su iskopali ostatke kanua starog 1.200 godina  iz jezera u Medisonu, Viskonsin. Godinu dana kasnije, pronašli su drugi kanu u istom jezeru – i ovog puta, plovilo je bilo  staro 3.000 godina. Zatim su otkrivali sve više i više, na kraju shvativši da su naišli na čitav „parking“ za kanue, piše Tod Ričmond za  Asošijejted pres.

Istraživači su pronašli ukupno 16 kanua u jezeru Mendota, vodenoj površini od 9.781 hektara u Medisonu. Na osnovu broja kanua i lokacije lokaliteta, arheolozi sumnjaju da su plovila namerno sakrivena tamo kako bi ih svako mogao koristiti za plovidbu plovnim putevima u regionu – nešto poput modernog programa za iznajmljivanje bicikala.

„To je parking mesto koje se koristi milenijumima, iznova i iznova“,  kaže za AP Tamara Tomsen, pomorski arheolog iz Istorijskog društva Viskonsina.

Poslednjih nekoliko godina, Tomsen je sarađivao sa službenicima za zaštitu iz organizacija Ho-Čank i Bed River Bend sa jezera Superior Čipeva, kao i  sa Sisel Šreder, antropologom sa Univerziteta Viskonsin u Medisonu, i Laboratorijom za šumske proizvode Ministarstva poljoprivrede SAD. Zajedno, oni otkrivaju misterije kanua starosedelaca, koji su neki od najstarijih sačuvanih primeraka te vrste u istočnoj Severnoj Americi.

„Jednostavno se oseća kao da [rad] pravi razliku“, kaže Tomsen za AP. „Svaki od ovih kanua nam daje još jedan trag za priču.“

Kratka činjenica: Najstariji kanu u istočnoj Severnoj Americi – Istraživači kažu da kanu otkriven blizu Orlanda datira od pre otprilike 7.000 godina.

Danas, jezero Mendota ima maksimalnu dubinu od  24 metra. Međutim, istraživači smatraju da je od otprilike 5500. godine pre nove ere do 1000. godine pre nove ere područje doživelo sušu. Tokom tog vremena, jezero Mendota je verovatno bilo duboko samo 1,2 metra na mestu gde su kanui pronađeni.

Arheolozi su sada mapirali lokacije svih 16 kanua. Smešteni su u dve različite grupe, blizu mesta gde je voda tekla do jezera sa većih nadmorskih visina.

„Postoje litice koje su oko 10 metara iznad jezera i zapravo jedini pristup jezeru je kroz te umivaonike“, kaže Tomsen za  Sara Ler iz Viskonsin Pablik Radija. „I verujemo da su to verovatno bile ulazne tačke milenijumima i zato su kanui ostavljeni ispred njih.“

Arheolozi su takođe pronašli kamene „mrežne točkove“ uz nekoliko plovila, što ukazuje na to da su ponekad korišćena za ribolov. Ali verovatno su korišćena i za putovanje između zajednica i posećivanje duhovnih mesta.

Radiokarbonsko datiranje je otkrilo da je najstariji kanu star oko 5.200 godina, dok je najmlađi star 700 godina.

„Kanui nam pružaju uvid u sofisticiranu mrežu putovanja i međusobno povezane zajednice koje su koristile svoje neverovatne veštine i znanje da bi živele i napredovale na zemljištu gde mi i danas živimo i napredujemo“, kaže Lari Plučinski, plemenski službenik za očuvanje istorijskog nasleđa za grupu Bed River jezera Superior Čipeva, u saopštenju. „Oni odražavaju dubok odnos sa okolinom i domišljatost naših predaka.“

Istraživači su takođe identifikovali vrstu drveta koja se koristi za izradu svakog plovila. Polovina je napravljena od crvenog ili belog hrasta, što je donekle neočekivano, s obzirom na to da crveni hrast ima tendenciju da upija vodu. Međutim, arheolozi smatraju da su drevni graditelji čamaca imali pametno rešenje za ovaj problem.

Kada su hrastovi pod stresom — na primer zbog infekcije ili rane — oni proizvode unutrašnje, balonske strukture poznate kao tiloze. Ove strukture blokiraju kretanje vode, čime sprečavaju širenje patogena i oštećenja koje se razdvajaju. Važno je napomenuti da za graditelje brodova tiloze takođe povećavaju otpornost drveta na vodu i truljenje, kao i njegovu plovnost.

Moguće je da su autohtone grupe namerno birale oštećena stabla ili ih ranjavale kako bi proizvele tiloze, prema saopštenju.

„Ako razmislite o tome koliko sporo rastu hrastovi, to bi značilo da je neko generacijama upravljao ovom šumom pre nego što je drvo posečeno“, kaže Tomsen  Bariju Adamsu iz Wisconsin State Journal -a. „Nisu samo šetali kroz šumu i odlučili da je to drvo koje će uzeti i poseći da bi od njega napravili kanu. Selektivno su upravljali drvećem koje je verovatno bilo blizu obale.“

Pored hrasta, istraživači su takođe identifikovali jasen, brest, topole i lipu, prema časopisu Wisconsin State Journal .

Do sada su arheolozi pronašli dva od 16 kanua. Od februara 2024. godine, stručnjaci sprovode opsežan proces konzervacije, koji uključuje upotrebu polietilen glikola za stabilizaciju drveta. Na kraju, kanui će biti odneti na Univerzitet Teksas A&M kako bi se mogli liofilizovati. Jedan od plovila trebalo bi da bude izložen u novom  Istorijskom centru Viskonsina, čije je otvaranje planirano za 2027. godinu.

U međuvremenu, arheolozi nastavljaju da pretražuju jezero Mendota i druge vodene površine tražeći ostatke prošlosti. Za sada, njihove pretrage nisu pronašle više kanua. Međutim, Tomsen kaže za Wisconsin State Journal da to „ne znači da nisu tamo“. Umesto toga, kaže ona, oni se samo „još uvek ne otkrivaju“.

„Samo morate biti strpljivi i nastaviti da tražite“, dodaje ona.

Sara Kuta – smithsonianmag.com