Naši drevni rođaci primati – uključujući neandertalce – možda su uživali u lepom poljupcu usnama. Ali istraživači još uvek ne znaju zašto to radimo.

Ljubljenje, uprkos svoj popularnosti, pomalo je misterija. Naučnici su dugo raspravljali o tome kada su ljudski preci prvi put spojili usne i da li je taj čin jednostavno kulturna osobina.

Nova studija sugeriše da poljubac ima dugu istoriju, koja datira još od pre oko 21 milion godina, mnogo pre nego što su postojali moderni ljudi. Rad je objavljen u časopisu „Evolucija i ljudsko ponašanje“  19. novembra.

„Ljubljenje deluje pomalo kao evolucioni paradoks“, kaže Matilda Brindl, evolucioni biolog sa Univerziteta u Oksfordu i koautorka studije, Krisu Simsu u  časopisu „New Scientist“ . „Verovatno ne pomaže preživljavanju i čak bi moglo biti rizično u smislu pomaganja prenošenja patogena.“

Ali ljudi nisu jedini primati koji vole da se ljube. Neki majmuni i čovekoliki majmuni, uključujući gorile, šimpanze i rezus makakije, takođe se ljube. Dakle, Brindl i njen tim su spekulisali da je ljubljenje možda ponašanje nasleđeno od predaka koji su živeli mnogo pre modernih ljudi (Homo sapiens), koji su evoluirali pre oko pre oko 200.000 do 300.000 godina.

Prvo, istraživači su morali da shvate šta predstavlja poljubac. Taj zadatak se pokazao izazovnim, jer nekoliko ponašanja usta na usta podseća na ljubljenje, prema  saopštenju Oksfordskog univerziteta. Odlučili su se da ljubljenje definišu kao „neagresivan kontakt usta na usta koji nije uključivao prenos hrane“.

Brindl i njene kolege su zatim pretražile naučnu literaturu – pa čak i video snimke na Jutjubu – kako bi prikupile podatke o ponašanju ljubljenja kod modernih primata. Sa tim informacijama, tim je mapirao porodično stablo primata i pokrenuo kompjuterske simulacije različitih scenarija evolucije kako bi procenili verovatnoću ljubljenja različitih predaka.

Rezultati sugerišu da je ljubljenje evoluiralo kod zajedničkog pretka koji je živeo pre oko 21,5 do 16,9 miliona godina.

„Veoma je malo verovatno da se ljubljenje nezavisno razvilo kod svih ovih vrsta majmuna sa kojima smo veoma blisko povezani“, kaže Brindl za Lea Sendsa iz Vašington posta . „Mnogo je logičnije da je ovo neka vrsta drevne osobine unutar našeg porodičnog stabla primata.“

Neandertalci su se možda i ljubili, jer su istraživači otkrili 84% šanse da je izumrli ljudski rođak učestvovao u tom ponašanju.

„Očigledno je da se samo neandertalci ljube; ne znamo koga ljube“, objašnjava Brindl za  New Scientist.  „Ali zajedno sa dokazima da su ljudi i neandertalci imali sličan oralni mikrobiom i da većina ljudi neafričkog porekla ima deo neandertalske DNK, tvrdili bismo da su se verovatno ljubili, što definitivno daje mnogo romantičniji prizvuk odnosima između ljudi i neandertalaca.“

Zanimljivost: Kada je prvi put zabeležen ljudski ljubljenje? Jedan od najstarijih prikaza romantičnog poljupca uklesan je u glinenu pločicu u Mesopotamiji pre oko 4.000 godina. Prevedeno na engleski, glasi: „Gornja usna mi postaje vlažna, dok mi donja usna drhti! Zagrliću ga, poljubiću ga.“ 

Istraživači još uvek ne znaju zašto se ljubimo. Brindl nudi  časopisu „New Scientist“  dve hipoteze. Jedna je da ljubljenje poboljšava reproduktivni uspeh seksualnim uzbuđivanjem životinja ili im omogućava da procene kvalitet potencijalnih partnera. Druga ideja je da se ljubljenje razvilo iz negovanja i da to ponašanje pomaže u jačanju društvenih veza.

„Šimpanze će se bukvalno poljubiti i pomiriti posle borbe“, kaže Brindl za taj medij.

Vilijam Jankovijak, antropolog sa Univerziteta Nevade u Las Vegasu, koji nije bio uključen u studiju, kaže za  Vašington post  da, iako je korisno za naučnike da proučavaju ljubljenje kod drugih primata, studija nije odgovorila na važno pitanje o tom ponašanju.

„Ako je ljubljenje bilo neophodno za procenu partnera ili za reproduktivni uspeh, zašto je toliko [ljudskih] kultura prestalo da ga praktikuje?“, pita on. Jankovijak je koautor  studije iz 2015. godine  koja je otkrila da je romantično ljubljenje prisutno u samo 46 procenata od 168 ispitanih ljudskih kultura.

Ipak, novo istraživanje bi moglo da otvori put ka pronalaženju odgovora. „Društvene norme i kontekst se značajno razlikuju među društvima, što postavlja pitanje da li je ljubljenje evoluirano ponašanje ili kulturni izum“, kaže  u saopštenju Ketrin Talbot,  koautorka studije i istraživačica kognicije životinja na Tehnološkom institutu Floride.

„Ova [nova studija] je prvi korak u rešavanju tog pitanja.“

Sara Hašemi 

smithsonianmag.com