Usmena tradicija slovenskog folklora i istorijski zapisi o mitološkim elementima u onome što je poznato kao slovenska mitologija, otkrivaju divne slike pune neobičnih fantastičnih likova, priča i mesta. Svaka priča je povezana sa mitskim mestom izgrađenim u magičnim mitološkim svetovima. Da li ste čuli za kraljevstvo Opona, Bujan, Vitor i sl.? O njima ovde pričamo.

Od pamtiveka, ljudi su izmišljali priče koje su opisivale stvarnost oko sebe. Ove priče, zajedno sa ljudskom maštom, bile su osnova za većinu mitova i legendi koje danas znamo.

Bogata mašta naših predaka oživela je mitske zemlje, mitske gradove i mitska kraljevstva slavnih kraljeva i kraljica, kao i mistična mesta i izgubljene gradove poput Eldorada (Grada zlata) i Arkadije… 

Lista mitoloških mesta na svetu je beskrajna.

Svi smo čuli za planinu Olimp ili Jelisejska polja (iz helenske mitologije). Čitali smo priče o kralju Arturu, o izgubljenom kontinentu Atlantidi ili o Asgardu (prebivalištu bogova u nordijskoj mitologiji). 

Ova mitska mesta iz istorije su jedan od stubova sveta književnosti i pripovedanja. Svaki narod i svaka kultura imaju svoje carstvo mašte i slikarstva koje je nesumnjivo uticalo na stvaranje i autentičnost kulturnih dela. 

Imena mitskih mesta iz nordijske mitologije (ili helenske  mitologije) su dobro poznata većini nas, ali šta je sa mitskim mestima iz slovenske mitologije? 

Upravo o tome će biti ovaj članak. Zato se udobno smestite, opustite i uživajte u čitanju o najlepšim mestima slovenske mitologije!

Mitska mesta u slovenskoj mitologiji

Prema folkloristima i istoričarima, mitska mesta u slovenskoj mitologiji su tajna, misteriozna, a ponekad i teško pronalazna, obavijena neizvesnošću vremena i prostora, stvorena za lutalice koje traže da ih pronađu.

Spisak mitskih mesta poznatih u slovenskoj kulturi je dugačak. 

U ovom članku ćemo se fokusirati na najznačajnija mitska mesta koja i dalje inspirišu savremene istraživače i pisce folklora.

1. Misteriozno ostrvo Bujan

U srednjovekovnim ruskim knjigama, kao i u popularnoj „Knjizi o golubici“ (duhovnom stihu), postoji opis ostrva Bujan, koje je opisano kao ostrvo u okeanu koje se naizmenično pojavljuje i nestaje sa plimom i osekom. 

Ovo ostrvo je prebivalište trojice braće koji su zapravo Severni, Zapadni i Istočni vetrovi. 

Oni žive na ovom mističnom komadu zemlje zajedno sa Zorjom (solarnim boginjama koje su kćeri i sluškinje Dažboga, boga Sunca).

Ostrvo stvoreno na nebu

Mitsko mesto Bujan se takođe pominje u brojnim mitovima kao što je onaj o Koščeju Besmrtnom, koji je tipičan muški antagonista u ruskom folkloru. 

U ovom mitu, on krije svoj duh (ili besmrtnost) na ovom ostrvu, unutar igle unutar jajeta koje se nalazi unutar mističnog hrasta (nije tako komplikovano, zar ne?).

Postoje i legende koje ovo ostrvo nazivaju „ostrvom svih vremenskih uslova“, stvorenim na nebu, a zatim poslatim u zemaljski svet od strane boga neba, Peruna.

Ovo legendarno mesto se pominje i u operi zasnovanoj na poemi velikog ruskog pisca Aleksandra Puškina – „Bajka o caru Saltanu“.

Pored toga, ovaj mit uključuje kamen (sa lekovitim i magičnim moćima) poznat kao Alatir. Ovaj kamen čuvaju magična ptica Gagana i zmija Garafena.

2. Kraljevstvo Opona

Kraljevstvo Opona je mitsko kraljevstvo u ruskom folkloru.

Stari Rusi su verovali da ovo imaginarno mesto postoji na ivici Zemlje koju su zamišljali kao ravnu ravninu.

Ovo kraljevstvo je bilo poznato i kao Čudska zemlja, Zlatna zemlja i Belovodje.

Verovalo se da u ovom kraljevstvu žive ruski seljaci koji su slobodni i srećni, umesto da budu podređeni državi ili plemstvu. 

Kraljevstvom Opone vladao je Beli Car koji je bio istinit i pravedan u svojim postupcima i delima (on je pomalo sličan kralju Arturu).

Lutalice u zemaljskom raju

Ovaj utopijski mit sličan je drugim slovenskim mitovima o „zemaljskom raju“ koji su predstavljeni kao da su van vidokruga i dostupni samo radoznalim, hrabrim istraživačima (kao što je Šambala u tibetanskoj budističkoj tradiciji, na primer).

Priča se da su u prošlosti grupe seljaka preduzimale ekspedicije u najsevernije regione Rusije kako bi pronašle ovu mitsku utopiju (upozorenje na spojler, nisu ništa pronašli!).

Oni su nazivani „lutalicama“ jer su tokom života tražili skriveni raj.

3. Planina Vitor

Mistična planina Vitor je ponovo, skriveno i nepoznato mesto. Prema legendi, izgrađena je na nebu. Teško ju je pronaći jer menja lokaciju čim vetar duva u drugom pravcu (dakle, baš kao i ideologija svakog političara :)).

Dom zmajeva

Mitska bića koja su živela na Vitoru bili su zmajevi. Prema slovenskoj tradiciji, pravi heroj je onaj koji može da dokaže da je potomak zmajeva, stoga se ova planina često naziva „domom zmajeva“.

Verovalo se da se Vitor može pronaći samo ako imate dovoljno sreće, ali čak i tada, to bi bila jedinstvena prilika koju nikada više ne biste doživeli.

4. Viraj

Viraj, takođe poznat kao Virij, ili Irij, je mitsko mesto u mitologiji slovenskih naroda koje se opisuje kao izvor proleća i mesto gde ptice pronalaze svoje utočište zimi. 

Smatra se počivalištem duša i duhova. Dakle, drugim rečima, Viraj je sinonim za raj u slovenskom folkloru.

Istorijski gledano, rani drevni Sloveni verovali su u mesto zvano Viraj. Ono je bilo povezano sa božanstvom poznatim kao Rod, vrhovnim bogom predhrišćanske slovenske religije. Zamišljali su da se ovo mesto nalazi negde iza mora ili na kraju Mlečnog puta.

Viraj i ptice duše

Neke priče ga opisuju kao nebeski vrt iza gvozdene kapije koja se otvara samo za mrtve i nalazi se u srcu kosmičkog drveta (axis mundi).

Ljudske duše se pretvaraju u ptice koje se gnezde u granama ovog drveta, a prema narodnim predanjima, bog Veles je taj koji je stajao na vratima Viraja. 

Veles se često prerušavao u raroga, vatrenog demona, držeći u ruci ključeve podzemnog sveta.

Paganska verovanja i mit o Viraju

Pagansko slovensko verovanje povezano sa mitom o Viraju bilo je da će ptice tamo leteti tokom zime, a zatim se vraćati u proleće kada će se ponovo transformisati u ljudske duše. 

Neke narodne priče su prikazivale ovo verovanje predstavljajući ljudsku dušu kao duh koji napušta Zemlju i seli se u Viraj kada se mrtvo telo kremira, ali ne ostaje zauvek u raju i kasnije se vraća u utrobu trudnice koju nosi roda ili legun (noćna ptica).

Prva priča o Viraju

Nakon uvođenja hrišćanstva, ideja o Viraju je na kraju podeljena na dva odvojena tumačenja; prva priča je bila slična originalnoj verziji i u njoj je Viraj bio mesto na nebu gde ptice odlaze zimi.

Druga priča o Viraju

Druga priča o Viraju predstavila je ovo mitsko mesto kao podzemni svet pun zmajeva i zmija, što je bilo analogno hrišćanskom paklu.

Jedan od glavnih razloga za ovo drugo tumačenje bio je taj što su tokom hristijanizacije Kijevske Rusije i krštenja Poljske ljudi mogli da zamisle i podele koncepte Raja i Pakla samo prema ideji Viraja.

5. Nav – slovenski podzemni svet

U slovenskoj mitologiji, mesto po imenu Nav (takođe poznato kao Navja, Navje, Mavka ili Njavka) je misteriozno mesto za duše mrtvih, tačnije, podzemni svet kojim vlada bog Veles.

Nav se često tumači kao druga verzija imaginarnog mesta Viraj, koje je bilo mitsko nebo ili raj.

Etimološki, reč „nawia“ ili „nav“ i njene varijante potiču od praslovenske reči koja znači „leš“ ili „pokojnik“.

Navki iz podzemlja

Duše mrtvih nazivane su „navie“ ili „navki“, ali prema nekim folklornim tumačenjima, ova reč je bila uobičajena reč za demone za koje se verovalo da nastaju iz tragičnih i prevremenih smrti – ubijenih, ubica, utopljenih duša i vračara.

Verovalo se da su to siromašne i ogorčene ljudske duše koje su ljubomorne na žive ljude i stoga su osvetoljubive i neprijateljski nastrojene prema njima.

Navki u bugarskom folkloru

U bugarskom folkloru, oni su predstavljeni kao duhovi koji sisaju krv ženama koje rađaju, dok su u „Rutenskoj prvobitnoj hronici“ to demonski duhovi koji donose smrtonosnu kugu.

Pored toga, verovalo se da je Nav podzemni svet kojim vlada bog Veles, a koji se nalazi duboko pod zemljom i van domašaja smrtnika.

Navki u rusinskom folkloru

U rusinskom folkloru, ova verzija mita predstavljala je Velesa u centru nav, kako živi u močvari, sedi na zlatnom prestolu sa mačem, u samom podnožju kosmičkog drveta.

Veles bi vodio duše u Navi, a na njenom ulazu bi sretale Zmeja – zmaja.

6. Sveta šuma Žutibor

U slovenskom folkloru, Žutibor se pominje kao misteriozna sveta šuma koja je dom nepoznate zlatne boginje.

Prema nekim teorijama, boginja je ili Lada ili Vesna, boginje proleća, plodnosti i lepote. Pretpostavlja se da je šuma obožavanja Lade pronađena na teritoriji današnje Ukrajine gde je živelo pleme Ljutić.

Ljutići su obožavali tri idola – Ladu, Bodu i Ljelu i imali su hram izgrađen u njihovu čast. 

Hram je podignut na planini i okružen kamenim zidom koji ga je štitio od neželjenih posetilaca. Ljudi su se okupljali na godišnjoj ceremoniji početkom maja i donosili zastave sa likom Lade.

7. Grad Kitež

Grad Kitež je misteriozan grad koji se, prema legendi, nalazio ispod jezera Svetlojar u Voskrenskom okrugu Nižegorodske oblasti u centralnoj Rusiji.

Prvi pomen ovog mitološkog mesta nalazi se u „Kiteškoj hronici“, anonimnoj knjizi s kraja 18. veka koja je verovatno nastala u takozvanim staroverskim krugovima.

Staroverci, poznati i kao staroobrednici, su pravoslavni hrišćani koji su sačuvali ritualne i liturgijske prakse Istočne pravoslavne crkve kakve su bile u vreme pre reforme moskovskog patrijarha Nikona (1652.-1666.).

Veliki knez Vladimir i njegov grad

Prema mitu o Kitežu, Georgije II, veliki knez Vladimir, sagradio je mali grad, poznat kao „Mali Kitež“ na reci Volgi (današnji Krasni Holm).

Tada je princ otkrio čudesnu obalu jezera Svetlojar gde je odlučio da izgradi grad Boljšoj Kitež ili Veliki Kitež. 

Prema folkloristima, ime grada je izvedeno od kraljevske rezidencije Kidekša koju su Mongoli opljačkali početkom 13. veka.

Priča nam dalje govori da je, nakon što je čuveni Batu-kan osvojio neke od ruskih zemalja, naredio svojoj vojsci da zauzme Mali Kitež, što su ubrzo i učinili.

Georgij se povukao u šumu prema Boljšoj Kitežu, ali jedan od zarobljenika je otkrio Mongolima tajne puteve do jezera Svetlojar.

Kada je vojska stigla do grada, bili su iznenađeni što nisu pronašli nikakva utvrđenja, ali su videli građane kako se mole i traže Božju pomoć. Kada su Mongoli nameravali da napadnu, videli su velike fontane koje su počele da prskaju ogromnu količinu vode svuda okolo.

Napadači su se povukli i gledali kako grad Kitež tone u jezero. Legenda kaže da je poslednje što su videli bila blistava kupola katedrale sa krstom na vrhu.

Glavno tumačenje legende o gradu Kitežu kaže da će oni koji su čistog srca pronaći put do grada Kiteža.

Danas se jezero Svetlojar često naziva „ruskom Atlantidom“ i veruje se da se duše ljudi pod vodom mogu čuti kako pevaju po mirnom vremenu.

Mr. D. Tovarišić