Rani hrišćani su bili izloženi stalnom uznemiravanju i nasilnom progonu. Rimska država ih je smatrala prestupnicima religije, sledbenicima zabranjene magije. Hrišćani su bili nemilosrdno kažnjavani, ali su pokazivali neverovatan otpor. Da bi preživeli u teškim uslovima, rani hrišćani su koristili razne tajne znakove, po kojima su mogli da prepoznaju svoje sledbenike i prijatelje.

U prvim vekovima posle Hrista, hrišćani su bili primorani da se okupljaju na bogosluženje Gospodu samo noću i tajno. Crkveni sastanci su smatrani „zatvorenim“; niko nije mogao slučajno da se nađe među izabranima. U početku su pokretači progona bile mase neobrazovanih ljudi, ali početkom 3. veka narod je već bio na strani hrišćana, a država je delovala kao progonitelj.

Društvo Isusovo, koje je delovalo ilegalno, predstavljalo je, po mišljenju vlasti Rimskog carstva, opasnost za državnu religiju i za taj poredak. Grčko-rimsko društvo je takođe bilo neprijateljski nastrojeno prema hrišćanima, optužujući ih za netrpeljivost prema umetnosti, kulturi i političkom životu. Da bi preživeli u teškim uslovima, rani hrišćani su koristili razne tajne znakove, po kojima su mogli da prepoznaju svoje sledbenike i prijatelje.

Najpoznatiji je znak ribe. Riba, najjednostavniji hrišćanski simbol, određena je anagramom dobijenim od grčke reči „peste“, čija se slova dešifruju na sledeći način: Isus Hristos Sin Gospoda Spasitelja. Slika dve ribe sa obe strane vertikalnog sidra, sa vrhom u obliku krsta, bila je poput svojevrsne lozinke; povezana je sa epizodama opisanim u Jevanđelju – kada su se u pustinji ljudi zasitili hleba i ribe koje su im ponudili Hristos i njegovi apostoli, blizu Tiverijadskog jezera, poznatog i kao Galilejsko more. Ovaj znak se veoma često nalazi u katakombama, na mestima tajnih sastanaka hrišćana. Još jedan karakterističan znak je vinova loza. U Jevanđelju po Jovanu nalaze se sledeće reči: „…Ja sam loza, a Otac moj je vinogradar…“.

Jer je Isus vino podelio sa apostolima na Tajnoj večeri: „Ova čaša je novi zavet u mojoj krvi, koja se za vas proliva.“ Još jedan simbol je hleb, koji znači novi život u Hristu. Zrno mora umreti u zemlji, da bi novi klas mogao da nikne; zrna se na kraju sjedinjuju u hlebu, gde se stapaju u jedinstvenu celinu. Slično tome, čovek koji želi da postane hrišćanin mora nestati za život u grehu, kroz tajnu krštenja, da bi doneo duhovne plodove i približio se drugim ljudima u jedinstvu Crkve.

Slika jagnjeta je dobro poznata u ranohrišćanskoj umetnosti. Ona je simbolizovala Hrista, na osnovu reči Jevanđelja: „Evo Jagnjeta Božijeg koje uzima na sebe greh sveta!“ Ova slika potiče iz pashalne tradicije Starog zaveta – žrtvovano jagnje simbolizuje zaključenje saveza sa Bogom. Često se jagnje prikazuje sa krstom iznad glave – što ukazuje na to da je Hristos sebe prineo kao žrtvu za spasenje ljudskog roda. Direktno povezana sa slikom jagnjeta je slika dobrog pastira (čovek koji nosi ovcu na ramenima). Ona izražava najstariji simbol vere: „Isus Hristos – Spasitelj“.

Još jedan simbol je lampa. Glavno značenje ovog simbola je koncentrisano u Hristovim rečima: „Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi u tami, nego će imati svetlost života“ (Jovan 8:12). Spasitelj, u svojim pričama, često pominje lampu da bi ukazao na Svetlost Istine. Među hrišćanskim simbolima može se naći i brod, sa kojim je slika sidra neraskidivo povezana.

Brod nas podseća da, nakon zemaljskih oluja, duša stupa na zemlje sreće, obećane od Boga, a sidro simbolizuje veru u sticanje večnog pokoja, uliva nadu da će se vreme progona završiti i da će dugo očekivani mir sigurno početi. Podjednako poznat simbol je paun. Prema legendi, ova ptica je besmrtna. U hrišćanskoj umetnosti, legenda je dobila novo tumačenje, pri čemu paun postaje simbol besmrtnosti ljudske duše. Istovremeno, zbog svoje lepote, paun simbolizuje Nebo. Njegova slika se često nalazi u drevnim crkvama.

Na sinodu Trulanskog vaseljenskog sabora, 691.-692. godine, sveti oci su zabranili alegorije, jer su to „slike za decu“, koje samo vas dovode pred Hrista, za razliku od pravog Hristovog lika. Tako, vremenom, glavni simbol hrišćana nije ostao ni brod, ni riba, ni lampa, već sam Isus Hristos raspet na krstu.

Mr. D. Tovarišić