Irska mitologija može biti veoma frustrirajuća. S jedne strane, znamo relativno malo o ljudima i njihovim verovanjima: nemamo Rimljane koji bi dokumentovali ko su bili, a ostali dokazi koje imamo su oskudni. S druge strane, ono što je preživelo jesu naznake mitova koji su i bogate i neobične.

Znamo nešto o njihovim bogovima i herojima. Ali takođe znamo i za Fomore, mitsku i natprirodnu rasu u irskoj mitologiji koja se obično prikazuje kao monstruozna i zlobna stvorenja.

Prvobitno se govorilo da su došli iz mora ili ispod zemlje. Kasnije su se pojavile glasine da su bili morski osvajači i divovi. Fomori su veliki rivali prvih doseljenika Irske i Tuata De Danan, druge mitske rase u irskoj mitologiji.

Uprkos tome, zabeleženo je da su ove dve rase imale potomstvo jedna sa drugom. Tuat De Danan je na kraju uspeo da pobedi Fomorce u bici kod Mag Tuireda.

Ova mitska saga koja prati Fomore ima mnogo sličnosti sa drugim indoevropskim mitovima o ratu. Primeri uključuju nordijski mitološki rat između Asa i Vanira i rat između Olimpijaca i Titana u grčkoj mitologiji.

Neki istraživači tvrde da su Fomori bili natprirodni ljudi koji su predstavljali razornu moć prirode i divljine. Oni su bili personifikacija svih opasnosti poput haosa, smrti, propasti, suše i tame.

Poreklo

Da bi se pratila istorija imena Fomori, mora se vratiti kroz stari i srednji irski leksikon. Obično se nazivaju Fomoar ili Fomoiri kada se koriste u množini.

Ponekad bi termin za jedninu bio Fomoir. Pored toga, i najčešće u srednjem irskom, nazivaju se Fomoraig u množini i Fomorach u jednini. U Lebor Bretnach (irski Nennius) napisanom u 11. veku, Fomori su latinizovani i nazivaju se Muiridi.

Bilo je mnogo debate oko etimologije imena. Naučnici se uglavnom slažu oko prvog dela imena. Na staroirskom „fo“ se može prevesti kao ispod, pod, donji.

Nažalost, sledeći deo reči postaje teži za prevod. Jedna sugestija je da se „mur“ na staroirskom može prevesti kao more. Dakle, termin za Formore je podmorski narod. Poreklo ove etimologije je ono oko čega se slažu neki srednjovekovni pisci.

Kasnije je usledio dalji razvoj teorije koji je tvrdio da „mor“ znači veliko i da bi stoga njihovo ime bilo veliki podzemni (svetski) ili Podzemni divovi. Moderna teorija, koju slede naučnici, jeste da ime potiče od hipotetičkog starog irskog izraza za fantoma ili demona.

Ovo potiče od Morigan, stare irske mitološke figure, i zastarele engleske reči mare (kao u reči nightmare). Ovo bi odgovaralo, ako se ime ponovo prevede kao nešto poput demona ili fantoma iz podzemlja.

Prve priče o Fomorima zaista ih smatraju zlonamernim duhovima koji su živeli pod vodom i u podzemnim delovima zemlje. Jedan od najranijih pomena Fomora, koji datira iz 7. veka iz elegije za Mes-Telmana, kaže da žive pod svetom ljudi. Kasnije su opisani kao morski osvajači, što je verovatno bilo pod uticajem stvarnih vikinških napada na Irsku koji su dominirali u 6., 7. i 8. veku.

Obično se Fomori opisuju kao monstruozni. U nekim pričama, Fomori imaju telo čoveka sa glavom koze. Tako su opisani u Lebor na huidre (Knjiga o sivoj kravi).

Drugi put se opisuju kao da imaju samo jedno oko, jednu ruku i jednu nogu. Međutim, ti Fomori su obično oni sa Tuat De. To su Elata i njegov sin Bres. Zanimljivo je da su ovi ljudi opisani kao mračno lepi.

Fomori su obično prikazani kao neprijatelji Tuat Dea jer su potpuno suprotni likovi. Pored toga, Fomori su rivali prvih doseljenika Irske. Međutim, mnogi izvori kažu da je postojalo preklapanje između Fomorijana i Tuat Dea. Zanimljivo je da oboma predvodi lik Tetre.

Sukob koji je besneo između Fomorijanaca i Tuat Dea neverovatno podseća na druge mitološke sukobe. Kao što je ranije pomenuto, sličnost u pričama može se videti kod Vanira i Asira, Olimpijaca i Titana, ali i u drevnoj hinduističkoj vedskoj mitologiji između Deva i Asura. Pretpostavlja se da je učenje poljoprivrednih veština i znanja kod Tuat Dea slično drugim kulturama gde poražene rase predstavljaju plodnost zemljišta.

Mitovi

Jedan od najrasprostranjenijih mitova koji okružuju Fomore potiče od mita o Partolonu u kojem on i njegov narod prvi napadaju Irsku nakon poplave. Međutim, Fomori su već bili tamo.

Stigli su dvesta godina ranije i živeli su od ribe i živine. To je bilo sve dok Partolon nije stigao sa plugom i volovima. Partolon je uspeo da pobedi Fomorce, ali je njegov narod ubrzo pomro od kuge.

Sledeći ljudi koji su stigli bili su Nemed i njegov narod. Navodno su stigli 30 godina nakon smrti Patolonovog naroda. Nemed je takođe susreo Fomorce kada su stigli.

Međutim, u ovom mitu, Fomori su bili moreplovci sa Bliskog istoka koji su potomci Noja. Nemed se pokazao uspešnim u borbi protiv Fomoraca, ali kada je Nemed umro, fomorski kraljevi Konan i Mork su porobili njegov narod, zahtevajući velika davanja u obliku žita, stoke i dece.

Nakon ustanka preostalog naroda Nemeda, usledila je velika bitka koja je skupo koštala obe strane. Rat je zaustavljen samo poplavom koja je udavila mnogo ljudi.

Jedna od poslednjih bitaka sa kojima su se Fomori suočili bila je protiv Tuata De. Tuata De su trebalo da budu bogovi goidelskog irskog naroda. Tuata De su pobedili Fomore i proglasili Irsku za posedovanje nakon bitke kod Mag Tuireda.

Međutim, Fomori nisu bili potpuno poraženi. Za jednog od najranijih kraljeva Tuat Dea se tvrdilo da je bio polu-fomorski Bres, i upravo je to konačno donelo mir između dva natprirodna naroda.