Alergije su normalan deo svakodnevnog života. Mnogi od nas ih imaju, neke su samo manje iritacije, dok druge mogu biti opasne po život, duboko utičući na svakodnevni život ljudi. Ali da li je oduvek bilo ovako ili su stope alergija u porastu? Odakle dolaze ove čudne tegobe?

Odgovor je malo komplikovan. Naučnici razumeju šta uzrokuje alergije, ali neverovatno je da nismo sigurni odakle potiču. Da li su one savremeni problem ili su ih ljudi oduvek imali? Hajde da pogledamo fascinantnu istoriju alergija i pokušamo da odvojimo naučne činjenice od fikcije i babinih priča.

Šta su alergije?

Za mnoge od nas, alergije su poput onih dosadnih gostiju koji predugo ostaju. Pojavljuju se nepozvani, prave nered i ostavljaju nas potpuno iznerviranima. Za druge su više kao uljezi u kuće, provaljuju, uništavaju sve, a zatim nam prete i životu. Ali u ovom slučaju, „nered“ koji stvaraju je u našim sopstvenim telima.

Da bismo razumeli alergije, hajde da zavirimo u naš imuni sistem. Obično je ovaj sistem izvanredan branilac, štiteći nas od štetnih napadača poput bakterija i virusa. Ali ponekad može postati previše revnostan i pogrešno shvatiti bezopasne supstance (poznate kao alergeni) kao opasne pretnje.

Kada alergična osoba naiđe na alergen, njen imuni sistem stupa u stanje visoke pripravnosti. Specijalizovane imune ćelije, zvane mastociti, oslobađaju hemikalije poput histamina kako bi se borile protiv opažene pretnje. Histamin je poput zvona za uzbunu imunog sistema, uzrokujući upalu i razne dosadne simptome alergije.

Reagovanje tela zavisi od težine alergije osobe koja pati od njih, a alergije se javljaju u različitim oblicima i veličinama, što dovodi do širokog spektra simptoma. Za mnoge ljude, simptomi mogu uključivati iritantne stvari poput kijanja, svraba, curenja iz nosa, začepljenja nosa, suzenja očiju, koprivnjače i osipa na koži. Sve je to veoma neprijatno za život.

Međutim, neki nesrećni oboleli imaju mnogo gore stanje. Ekstremne reakcije mogu izazvati ozbiljno otežano disanje, pa čak i anafilaksiju (gde imuni sistem preplavljuje telo hemikalijama kako bi se borio protiv opažene pretnje, uzrokujući upalu u celom telu, utičući na disanje i kardiovaskularni sistem).

Ovi ekstremni slučajevi alergije mogu promeniti život. Na primer, ljudi sa teškim alergijama na orašaste plodove provode ceo život skenirajući etikete svakodnevnih proizvoda samo da bi se uverili da u receptu nema traga orašastih plodova ili da bi se uverili da proizvod nije napravljen u fabrici koja koristi orašaste plodove u drugim proizvodima. Jedan kiks može značiti smrt.

Iako alergije mogu biti prava smetnja, dobra vest je da postoje načini da se one efikasno kontrolišu i leče. Antihistaminici koji se izdaju bez recepta se obično koriste za ublažavanje blagih simptoma alergije blokiranjem dejstva histamina. Nazalni kortikosteroidi takođe mogu smanjiti upalu u nosnim prolazima, pružajući olakšanje kod simptoma alergije u nosu.

Za osobe sa težim alergijama, imunoterapija alergenima, poznata kao alergijske injekcije, može biti opcija. Ove injekcije vremenom izlažu imuni sistem malim količinama alergena, pomažući u desenzibilizaciji osobe na alergen i smanjenju njenih alergijskih reakcija.

Poslednjih godina, razvoj ciljanih bioloških lekova je revolucionisao lečenje alergija. Ovi lekovi specifično ciljaju određene komponente imunog sistema uključene u alergijske reakcije, pružajući olakšanje osobama sa umerenim do teškim alergijama.

Istorija alergija

Dakle, koliko dugo znamo za alergije? Ako pogledamo istorijske zapise, možemo pronaći pominjanje simptoma alergija koje sežu još do drevnih civilizacija. Egipćani, Grci i Rimljani su dokumentovali zanimljive slučajeve kožnih osipa i respiratornih simptoma izazvanih kontaktom sa određenim supstancama.

Posebno, izgleda da je rimska dinastija Julija i Klaudija (Avgust, Klaudije i Britanik) imala porodičnu istoriju atopije, genetske predispozicije ka određenim alergijama. Međutim, ovde moramo biti oprezni: „alergija“ koju nalazimo u istorijskim dokumentima zapravo bi mogla biti niz drugih stvari.

Naravno, primećivanje simptoma ne znači da su drevni iscelitelji imali pojma sa čime se zapravo nose. Tek u 19. veku koncept alergija počeo je da dobija na popularnosti u svetu medicinske nauke.

Britanski lekar dr Džon Bostok je 1819. godine opisao „letnji katar“, ili običnu polensku groznicu kako je danas poznata. Povezao ju je sa cvetanjem određenih biljaka tokom prolećnih i letnjih meseci, što je označilo jedno od najranijih dokumentovanih zapažanja alergijskih reakcija na alergene u vazduhu.

Skočimo skoro sto godina unapred i sam termin „alergija“ skovao je austrijski pedijatar Klemens fon Pirke 1906. godine. Izveo ga je iz grčkih reči „alos“ (drugo) i „ergon“ (reakcija) i koristio ga da opiše izmenjenu aktivnost imunog sistema na inače bezopasne supstance. Fon Pirkeov rad postavio je temelje za razumevanje alergijskih reakcija u medicinskoj zajednici.

Zatim, 1921. godine, dogodila se još jedna značajna prekretnica kada su istraživači Leonard Nun i Džon Friman uveli imunoterapiju alergenima, poznatu i kao alergijske injekcije. Uspešno su pokazali da ubrizgavanje malih količina alergena može desenzibilizirati pacijente i ublažiti alergijske simptome.

Tokom 20. veka, napredak medicinske nauke unapredio je naše razumevanje alergija i njihovih mehanizama. Otkriće histamina i njegove uloge u alergijskim reakcijama 1930.-ih godina otvorilo je put antihistaminicima. Ovi lekovi su postali široko dostupni 1940.-ih godina, pružajući olakšanje osobama koje pate od alergija.

Danas su alergije dobro utvrđena oblast medicinske nauke, a kontinuirana istraživanja nastavljaju da unapređuju naše znanje i mogućnosti lečenja. Ali to ne znači da znamo sve o njima. Posebno, njihovo poreklo ostaje donekle misterija.

Šta je Misterija?

Znamo šta uzrokuje simptome alergija, preteranu reakciju imunog sistema, ali ne razumemo u potpunosti zašto imuni sistem to radi. Može se slobodno reći da je to pomalo greška u dizajnu. Slično tome, iako iz istorijskih zapisa možemo videti da alergije postoje već dugo vremena, izgleda da ne možemo da objasnimo njihov brzi porast rasprostranjenosti.

Jedan od razloga za ovu misteriju je činjenica da je imuni sistem izuzetno složen. Imuni sistem je izuzetno složena mreža ćelija, tkiva i molekula koji stalno međusobno deluju. Razumevanje kako i zašto ponekad krene po zlu kao odgovor na bezopasne supstance predstavlja izazovnu zagonetku.

Štaviše, porast alergija izgleda da je povezan sa promenama u modernom načinu života, kao što su povećana urbanizacija, industrijalizacija i promene u ishrani. Kao ljudi, stekli smo naviku da se pretrpavamo jedinjenjima koja priroda nikada nije nameravala i da zagađujemo svoju okolinu. Međutim, pokazalo se da je teško utvrditi specifične faktore životne sredine odgovorne za porast alergija zbog multifaktorske prirode ovih stanja.

Takođe, generalno govoreći, čistiji smo nego ikad. Neki od nas su potpuno opsednuti higijenom. Hipoteza o higijeni sugeriše da smanjena izloženost infekcijama i mikrobima može biti faktor koji doprinosi porastu alergija. Na primer, testovi su pokazali da bebe kojima je dozvoljeno da se malo isprljaju i koje su izložene različitim vrstama hrane od ranog uzrasta, imaju manju verovatnoću da razviju određene alergije.

Ali na kraju krajeva, naučnici još uvek nemaju jasnu predstavu o tome šta je uzrokovalo pojavu alergija. Sve što znamo jeste da, iako postoje već dugo vremena, definitivno izgleda da su u porastu. Ne znamo zašto su neki od nas genetski predisponirani, a drugi ne.

Ali počinjemo da dobijamo prilično dobru predstavu o tome šta uzrokuje porast broja slučajeva. Kao i mnogi problemi danas, čini se da je uzrokovan načinom na koji se odnosimo prema svom telu i kako se odnosimo prema svetu oko nas. Telo je neverovatno složena mašina i još uvek ne razumemo u potpunosti kako naši postupci utiču na njega na duži rok.

Ali postoji nada. Svakog dana naše razumevanje ljudskog tela, imunologije i genetike raste. Sa svakim korakom koji napravimo, približavamo se otkrivanju cele priče o alergijama. Sa svakim otkrićem, otvaramo put poboljšanim tretmanima i svetlijoj budućnosti koja je svesnija alergija.