Nuklearna energija je čudo. S jedne strane, može da obezbedi izvor gotovo neograničene energije iz veoma kompaktnih generatora koji se mogu održavati bez zagađivača. S druge strane, može biti veoma opasna i može stvoriti jednu od najrazornijih sila na svetu, sposobnu da uništi čitave nacije. U godinama od 1950. godine, SAD su imale 32 događaja izgubljenih nuklearnih bombi, i iako je većina pronađena, ipak su izgubile šest komada nuklearnog oružja. I nemaju pojma kako da ih pronađu i ko sve može da im dođe u posed.

Čak i dok svet pokušava da stvori i održi mirnu ravnotežu na globalnom nivou, od Drugog svetskog rata zemlje ulažu u razvoj nuklearnog oružja. SAD su bile prve.

I upravo taj primat i američki nuklearni arsenal obezbeđuju veliki deo njenog međunarodnog uticaja. Ali sa velikom nuklearnom moći dolazi i velika nuklearna odgovornost, što nije uvek postignuto.

Jednostavna istina je da su SAD s vremena na vreme gubile nuklearno oružje, pa čak imaju i šifru za takav događaj: „Slomljena strela“. U godinama od 1950. godine, SAD su zapravo imale 32 događaja „Slomljena strela“, i iako je većina pronađena, ipak su izgubile šest komada nuklearnog oružja. I nemaju pojma kako da ih pronađu. 

Kako izgubiti nuklearnu bombu? 

Prvi takav incident dogodio se 14. februara 1950. godine. Nuklearno oružje se nalazilo na avionu B-36 „Peacemaker“, letu 2075, koji je tog dana poleteo iz vazduhoplovne baze Ajelson blizu Ferbanksa na Aljasci. Let je imao posadu od 17 ljudi.

„Mirotvorac“ je bio ogroman avion sa klipnim motorom, veći od B-52 i sa širim rasponom krila. Let tog dana trebalo je da odvede ogromni bombarder oko 4.800 km južno, kao deo ratnih vežbi koje simuliraju napad na San Francisko.

Avion je imao problema tokom leta jer se njegovih šest motora zaledilo zbog hladnog vremena, što je dovelo do njihovog otkaza. Avion nije mogao da ostane u vazduhu sa tako velikim teretom, pa je doneta odluka da se bomba odbaci i detonira na bezbedan način. Međutim, sam avion se kasnije srušio, uz gubitak pet članova posade.

Nije jasno koliko je uranijuma, pogodnog za upotrebu u oružju, izgubljeno u incidentu, ali su SAD bile nepokolebljive pri stavu da plutonijumsko jezgro nije bilo na avionu. Takođe su insistirale da je oružje uništeno, ali se povremeno pojavljuju priče da je nuklearna bomba Mark IV koja se nalazila na avionu izgubljena na moru i da je još uvek negde tamo dole.

Druga „Slomljena strela“ dogodila se 1956. godine. 10. marta, bombarder B-47 Stratodžet leteo je sa dva nuklearna jezgra koja će vojska razviti u bombe. Avion je bio na putu iz Sjedinjenih Država za Francuski Maroko kada je iznenada nestao. Verovatno se srušio u Sredozemno more, ali niko ne zna šta se sa njim dogodilo i gde su sada nuklearna jezgra. 

Sledeći incident „Slomljena strela“ dogodio se dve godine kasnije, 5. februara 1958. Ovaj incident takođe uključuje bombardere B-47, kao i prethodni. Tog dana, flota bombardera B-47 napustila je vazduhoplovnu bazu na Floridi sa tovarom određenog broja nuklearnog oružja u okviru trenažne misije koja je simulirala napad na ruske gradove.

U blizini Savane, u Džordžiji, sudarili su se bombarder i američki lovac F-86. Nesreća je primorala posadu bombardera na prinudno sletanje i iako su se nadali da će to uspeti bez izbacivanja bombe koju su nosili, bili su primorani da je ispuste iznad okeana i slete radi bezbednosti posade.

Bomba nikada više nije pronađena. Da li je ovo bilo pravo nuklearno oružje koje su SAD izgubile? Neki tvrde da jeste, dok drugi pokušavaju da odbace pretnju, tvrdeći da je teret bio subkritične mase, što je osiguralo da neće izazvati značajnu štetu slučajnom detonacijom. Takođe je moguće da je u ovom incidentu izgubljen plutonijumski okidač i da cela bomba još uvek leži negde na morskom dnu kod obale Sjedinjenih Država .

Šezdesete godine 20. veka

Sledeći incident u kojem su SAD izgubile nuklearno oružje dogodio se 1961. godine. B-52 Stratofortres, tada, a sada i američki bombarder, nosio je dve nuklearne bombe Mark 39 i leteo je blizu Severne Karoline.

Letelica je naišla na probleme odmah nakon lansiranja i srušila se na polju. Jedna od bombi je pala u močvarno zemljište i nije mogla biti pronađena uprkos opsežnoj potrazi. Čak ni nakon kopanja do dubine od 15 metara, niko nije mogao da pronađe izgubljeno oružje.

Zastrašujuće je pomisliti da negde ispod zemlje Severne Karoline još uvek postoji nuklearno oružje koje čeka da bude detonirano. Iako je oružje možda previše duboko u zemlji da bi ga čovek aktivirao, čak i prirodna aktivnost može dovesti do nekog oblika štete u nekom trenutku u budućnosti. 

Još više zabrinjava to što je drugo oružje, kada je pronađeno, imalo deaktivirana tri od četiri sigurnosna mehanizma. Samo jedan osigurač je sprečio eksploziju bombe na američkom tlu.

Još jedan incident u kojem su SAD tragično izgubile oružje dogodio se 1965. godine. 5. decembra, avion A-4E Skajhok se otkotrljao sa strane nosača aviona na kojem je bio baziran, a termonuklearno oružje teško jednu tonu u njemu je izgubljeno. Avion je potonuo na dubinu od 4.900 metara u Tihom okeanu, a avion, pilot i oružje više nikada nisu viđeni. 

Ali konačni gubitak nuklearnog oružja nije se dogodio u avionu, već duboko ispod talasa. USS Skorpion, nuklearna podmornica američke mornarice, misteriozno je nestala 1968. godine kod Azorskih ostrva.

Mnogo se raspravljalo o sudbini broda „Škorpion“. Da li je neki kvar doveo do njegovog potonuća? Da li je napadnut ili se nešto dogodilo na brodu? Ipak, on je, sa svojim oružjem, potonuo na dno morskog dna gde se očigledno nalazi i danas.

Sjedinjene Države su 32 puta izgubile nuklearno oružje. Šest od tih komada oružja nikada nije pronađeno. Sa takvim razornim potencijalom, od presudne je važnosti da se takvo oružje pažljivo čuva i nadajmo se da nijedno od izgubljenog oružja nikada neće pasti u pogrešne ruke.