Испод Ниша откривени су остаци римских терми, крипти, тајних пролаза и складишта. Археолози су, приликом ископавања, бележили трагове широких ходника, делове подова од мозаика и зидова који воде „нигде“. Неке од тих просторија личе на скривене капеле, друге на складишта хране или оружја, док треће делују као улаз у лавиринт без краја.

Подземни лавиринти

Ниједна мапа не бележи у потпуности све подземне слојеве, као да је и сам град изабрао да сачува део себе у тами.

Подземни Ниш није само простор обавијен причама – он је и археолошки палимпсест, град који у својој утроби чува слојеве прошлости као странице старе књиге. Испод данашње нишке тврђаве налазе се трагови Римљана, Византинаца, Словена и Турака – свако доба урезало је свој слој у камен и земљу, остављајући га као тихог сведока.

Римски слојеви

Још од III века, када је Ниш (Наисус) био један од важних градова унутар Римског царства, испод данашње тврђаве подигнуте су цистерне, путеви и крипте. У њима су археолози пронашли делове амфора, мермерних плоча и остатака калдрме, што указује да је овај простор био не само војно утврђење већ и град унутар града. У неким деловима, зидови подземља носе још увек видљиве трагове римских опека са жигом легије.

Као родно место цара Константина, Ниш је у римско доба био снажно војно и административно упориште. У то време изграђивани су подземни пролази који су служили војсци да се креће невидљиво, али и као уточиште у случају опсаде. Неке од тих галерија водиле су до река, обезбеђујући воду и бекство. Данас се тек назиру улазне капије, док су унутрашњости често затрпане или зазидане.

Византијски и средњовековни слојеви

У доба Византије, ходници су добијали нове намене. У њима су, према предањима, монаси склањали свете реликвије и рукописе од напада варвара. Постоје записи да су се поједине крипте користиле као тајне црквице, где су се служиле литургије у време великих невоља. Камени крстови урезани на зидовима сведоче о духовном животу у тами.

После пада Римског царства, византијски владари наставили су да користе подземне просторе као складишта и пролазе. Археолошка истраживања показују да су у овим ходницима постојале тајне коморе које су служиле као склоништа за реликвије и црквене драгоцености. Легенде кажу да је у једном од пролаза некада био скривен и део библијских рукописа, који су, међутим, нестали током турских освајања.

Средњовековни и словенски трагови

У српском средњем веку, у време када је Ниш био један од градова на раскрсници царских путева, подземни пролази добили су нову функцију. У народним предањима се наводи да су кроз њих пролазили гласници који су тајно носили писма краљева и војвода, а археолози су уочили остатке грубо тесаних зидова који се битно разликују од римске и византијске прецизности.

Османски печат

Под турском влашћу, многи од пролаза добили су нову улогу. Често су претварани у складишта или затворене пролазе ка нишкој тврђави. Ипак, међу народом је опстајала прича да ти исти пролази воде дубље — све до места где је закопано благо и тајне османских паша. Неке од тих легенди инспирисале су и касније потраге за „златом под Нишом“, које никада није у потпуности пронађено.

У време османске владавине, од XV века, тврђава је обновљена у садашњем облику, а подземни ходници прилагођени су потребама нових господара. Турци су користили крипте као затворе и складишта оружја, док су поједини пролази служили као тајни излази у случају опсаде. У једном од таквих простора откривена су масивна гвоздена врата, и данас рђом поједена, која су, по предању, чувала пролаз до тајног излаза на обали Нишаве.

Савремена истраживања

Археолози XX и XXI века сведоче да је Подземни Ниш још увек недовољно истражен. Према њиховим налазима, сваки слој открива нешто ново – од римских натписа до турских графита, од византијских крстова урезаних у зидове до симбола за које се не зна ком народу припадају. Ово богатство слојева показује да је подземље више од обичних ходника: оно је архив у камену, историја сабијена у земљи, која тек чека да буде у потпуности прочитана.

Сенка у сенци: митови и приче

Мештани су често говорили да се у неким подземним деловима чује ехо корака и када тамо нико не уђе. Казивали су да је град испод града жив, да у њему „постоје врата која воде у друго време“.

Једна предања спомињу тајни ходник који повезује нишку тврђаву са оближњим селима, други пак тврде да испод старих цркава постоје скривене крипте са иконама које никада нису изнете на светло дана.

Подземље као колективно сећање

Иако данас само делићи подземног Ниша могу бити истражени и отворени за јавност, сам појам „града у сенци града“ постао је део идентитета. Он говори о слојевитости, о томе како се једна цивилизација наслања на другу, али и како тајне остају испод видљивог. За Нишлије, то подземље није само археолошка сензација, већ симбол трајности града који се обнавља и онда када делује да је потпуно уништен.

Пример

Међу бројним налазима у подземљу Ниша, један се издваја својом упорношћу да остане загонетка и за најискусније истраживаче. Реч је о урезаном симболу у камену, пронађеном на једном зиду пролаза који је, по свему судећи, коришћен у римско, али и у касније византијско време.

Симбол је у облику круга унутар којег се налази крст, али са необичним проширењима – на сваком краку крста стоји знак налик на полумесец, а око целине урезана су четири ситна слова која не припадају ни латинском ни грчком писму. Нека од њих подсећају на старословенске знаке, али археолози нису могли да их поуздано идентификују.

Тумачења овог симбола су бројна:

• једни сматрају да је реч о раном хришћанском знаку, настајалом у доба када је вера била прогоњена и када су се симболи скривали у полумраку пролаза;
• други верују да је реч о астролошком или алхемијском знаку, остављеном у византијском добу као део тајних ритуала;
• трећи га повезују са заштитним магијским симболима, који су у народу имали моћ да чувају пролазе од „злих духова“.

Локално становништво, међутим, увек је гледало на овај урез са дозом страха. Старе Нишлије говориле су да је то „печат који не да граду да потоне“, уверене да би рушење тог камена донело несрећу целом месту. Када је у XX веку покушано да се симбол пажљиво исече и пребаци у музеј, радници су наводно одустали јер су се у пролазу дешавале чудне појаве – гашење лампи, нагле хладноће, па чак и необични звуци корака.

Тако је и данас тај симбол остао недоречена порука прошлости, један од оних знакова који више говоре својим ћутањем него што би иједно објашњење могло. Он представља прави пример како се у Подземном Нишу историја и мистерија не могу раздвојити, већ се прожимају као сенке на каменом зиду.

Мр. Д. Товаришић

Извод из књиге „Мистерије и тајне Српске историје – 2. том“