Grčki istoričar Herodot je jedan od naših najkorisnijih izvora o antičkom svetu. Njegovi spisi su obično pouzdani i pružaju nam preko potreban uvid u drevne događaje i mesta, gde je on često jedini izvor koji imamo. Dakle, kada govori o drevnom „lavirintu“ skrivenom ispod piramide, za koju je tvrdio da ju je video svojim očima, takvi opisi se ne odbacuju lako. Međutim, njegov opis lavirinta stvorio je problem za savremene istoričare: ili je Herodot preterao i odlučio da sve izmisli, ili je tako neobična i neočekivana struktura zaista postojala.

Mnogi su smatrali da je ovaj opis redak primer nepouzdanosti drevnog istoričara. Međutim, nedavna otkrića bacila su sumnju na ovo tumačenje i navela arheologe da se zapitaju: da li je ovaj drevni lavirint zaista postojao?

Izgubljeni lavirint?

Herodot, koji je živeo tokom 5. veka pre nove ere, piše da je i sam posetio lavirint tokom svojih putovanja po Egiptu. Dok je bio tamo, tvrdio je da je izbrojao tri hiljade soba sa zidovima prekrivenim hijeroglifima i slikama, koje su činile pogrebni kompleks i bile skrivene ispod piramide.

Opisujući piramidu u drugoj knjizi svoje Istorije, Herodot je napisao: „Ovo je delo koje nikada ranije nisam video, delo koje prkosi opisu. Jer ako bi neko sastavio grčke građevine i prikazao njihov trud, izgledalo bi kao da zahtevaju manje truda i troškova od ovog Lavirinta. Čak su i piramide neopisive, a svaka je bila u rangu sa ogromnim i moćnim grčkim spomenicima.“

Herodot nije bio prvi istoričar koji je opisao lavirint drevnog Egipta. Mnogi drevni istoričari, uključujući Manetona Egiptijaku (3. vek pre nove ere), Diodora Sicilijskog (1. vek pre nove ere), Strabona (64. p. n. e. – 19. n. e.), Plinija (23. – 79. n. e.) i Pomponija Melu (oko 43. n. e.), opisali su ogromnu građevinu, a najmanje dvojica od njih tvrde da su i sami posetili lavirint.

Ali važno je napomenuti da graditelji ovog kompleksa nisu smatrali da je lavirint u modernom smislu te reči. Herodot ga tako naziva, po legendarnom grčkom lavirintu koji je Dedal izgradio za kralja Minosa sa Krita, gde je mitološki minotaur boravio u srcu složenog lavirinta tunela.

Lavirinti nisu prvobitno bili zamišljeni da budu zbunjujući, već samo prostrani i složeni. Prvobitni nazivi za „labris“ ili ceremonijalnu sekiru koju je koristila minojska civilizacija, verovatnije su bili prostrani palatni kompleks.

Freske na ostrvu Krit prikazuju mladiće kako akrobatski preskaču bikove u napadu radi zabave, i nije nezamislivo videti u takvim smelim vratolomijama poreklo mita o minotauru. Minojske palate su obično bile velike i sa centralnim otvorenim prostorom gde su se takvi događaji mogli održavati, pa su se muškarci mogli boriti sa džinovskim bikom u srcu lavirinta.

Zapečaćeno i ukleto

Ono što nazivamo „lavirintima“ građeno je kroz istoriju, i to iz mnogo razloga. Zli duhovi su možda bili zarobljeni u praistorijskim lavirintima ili su se tamo odvijali ritualni plesovi. Mnogi rimski i hrišćanski lavirinti nalaze se na ulazima u zgrade, gde su možda slično korišćeni za odbijanje zla.

Karl Šuster i Edmund Karpenter predstavljaju različite oblike lavirinta u svojoj međukulturnoj studiji znakova i simbola, „Obrasci koji povezuju“ , i sugerišu različite moguće namere u njihovoj konstrukciji. Neki bi mogli da formiraju svetu procesionu stazu do doma svetog pretka, slično nekim teorijama o linijama Naska, a možda i prikazujući samog pretka.

Na primer, lavirint se u nekim indijskim kulturama smatra svetim simbolom, korisnim pretkom i božanstvom. Možda na ovaj način zadržavaju njegovo izvorno značenje: krajnji predak, ovde evociran dvema neprekidnim linijama koje povezuju žive sa mrtvima.

Šuster takođe primećuje opšti motiv lavirinta kao skloništa za prevaranta; u Indiji, demon Ravana vlada lavirintima, sumatranski Bataci veruju da prevarant Đonaha boravi u lavirintu, a za Evropljane je to često kavez, da bi se zarobilo bilo koje čudovište skriveno u njegovom srcu.

Da li je Herodot opravdan?

Sve ovo znači da je važno videti egipatsku građevinu onako kako je to činio Herodot, kroz njegovu kulturnu perspektivu i sa razumevanjem da on tumači ono što vidi. Lavirint, kako ga on opisuje, izgleda kao veliki kompleks prostorija povezanih sa grobnicom.

I, neverovatno, takva struktura je nedavno otkrivena i izgleda da je upravo onaj lavirint koji Herodot opisuje. Godine 2008. arheolozi su koristeći georadar u blizini poznate piramide Havare otkrili masivni kompleks prostorija skrivenih ispod peska.

Herodot je bio pedantan u opisivanju strukture, a kompleks Havarske piramide (koju je izgradio Amenemhet III) se tačno uklapa, kako po lokaciji tako i po konstrukciji. Čini se da je drevni istoričar ponovo govorio istinu.

Zanimljiva podzemna struktura nalazi se manje od 100 kilometara od Kaira i obuhvata oko 3.000 soba ispunjenih veličanstvenim hijeroglifima i freskama, baš kao što je Herodot opisao.

Lavirint na Havari

Koja je onda bila prvobitna svrha izgradnje ovog ogromnog kompleksa? Amenemhet III, poslednji veliki vladar 12. dinastije Egipta na vrhuncu perioda ujedinjenog Srednjeg kraljevstva, sagradio je piramidu u 19. veku pre nove ere: kada je Herodot posetio lokaciju, ona je već bila stara više od hiljadu godina.

Međutim, od samog lavirinta je malo ostalo. Izgleda da su kasnije egipatske dinastije srušile veliki deo te velike građevine, pljačkajući zbog obrađenog kamena i drugih građevinskih materijala. Ono što je sada ostalo je tek sablasni obris na pejzažu.

Čini se jasnim da je lavirint prvobitno bio ogroman pogrebni hram. Egipćani, uvek opsednuti smrću i zagrobnim životom, koristili su njegove brojne prostorije za pogrebne obrede i kultno obožavanje mrtvog faraona povezanog sa obližnjom kraljevskom grobnicom.

Malo šta je možda ostalo od ove masivne građevine, koju su Egipćani izgradili u čast svojih mrtvih. Međutim, zahvaljujući savremenim arheolozima i drevnim istoričarima, u mogućnosti smo da sklopimo i rekonstruišemo kako je ova građevina morala da izgleda i ponovo oživimo drevni izgubljeni lavirint Herodota.

Mr. D. Tovarišić