Godine 1958. i 1962. Kineska komunistička partija je vodila svoju zemlju kroz transformativni ekonomski i društveni pokret. Mnogo toga u zemlji se veoma brzo promenilo, predvođeno kampanjama običnih ljudi usmerenim na brzi razvoj nacije i njeno isticanje na svetskoj sceni. Među svima njima, jedna od najpopularnijih i najozloglašenijih bila je „Kampanja četiri štetočine“, koja je dovela do najveće gladi i smrtnosti u istoriji.

Takođe nazvana Kampanja Velikog vrapca, predsednik Mao je pokrenuo ovu kampanju kako bi poboljšao javnu higijenu.

Pokrenuta je zbog uočene najezde štetočina: četiri mete bile su pacovi, komarci, muve i vrapci. Ove štetočine su identifikovane jer šire bolesti poput tifusa, malarije i bubonske kuge.

Vrapci su posebno bili uključeni u ovu listu jer su oštetili poljoprivredu konzumiranjem pirinča i drugog semena. Ova kampanja je svakako bila dobronamerna, ali je dovela do katastrofe.

Kampanja Četiri štetočine

Komunistička partija je organizovala ovu kampanju protiv četiri štetočine. Ova stranka je anketirala kineske seoske građane kako bi otkrila koje se smatraju najgorim štetočinama. Kada su osetili da znaju šta da rade, komunistička vlada je objavila plakate koji ilustruju potrebu za javnim zdravljem i dodelila ljudima alate poput mušičara, gonga, bubnjeva i pušaka za borbu protiv ovih štetočina. 

Od ljudi je zatraženo da se pridržavaju svih poboljšanih zdravstvenih mera kako bi uništili štetočine. Tokom ovog pokreta Kampanja za četiri štetočine, ljudi su uglavnom ciljali vrapce. Da bi ih držali podalje, građani su bili motivisani da prave buku koristeći različite instrumente poput lonaca, bubnjeva i tiganja, što je plašilo vrapce, mera toliko efikasna da su leteli toliko dugo da su viđeni kako padaju sa neba zbog iscrpljenosti i gladi.

Pored toga, gnezda su cepana u paramparčad, jaja razbijana, a pilići ubijani, sve radi poboljšanja zdravlja. Kampanja je imala ogroman početni uspeh, a populacije vrabaca širom Kine su naglo opale.

Sve ove akcije je motivisala vlada. Vlada je motivisala građane organizovanjem određenih programa u školama, na radnim mestima i u vladinim agencijama u vezi sa tim kako uništiti mnoge štetočine pomoću tehnika.

Kasnije, na kraju kampanje, otkriveno je da je zajedničkim naporima vlade i javnosti uginulo milijardu vrabaca, 1,5 milijardi pacova, više od 100 miliona kilograma muva i 11 miliona kilograma komaraca. To je upravo ono čemu se vlada nadala.

Lovci na glave 

Delimično je razlog velikog uspeha kampanje bio nagradni fond koji je vlada namenila štetočinama. Građani koji bi ubili jednu od životinja mogli su očekivati finansijsku nagradu, kao i priznanje komunističke partije, što je tada, kao i sada, bilo veoma važno u Kini.

Takođe je bilo pokušaja da se demonizuju životinje. Tokom kampanje, vlada je takođe rekla: „Ptice su javne životinje kapitalizma“. Nakon objavljivanja ove izjave, građani su počeli da koriste alate za stvaranje zvukova udarajući u lonce i tiganje.

Kao rezultat toga, mnogo vrabaca je uginulo zbog iscrpljenosti. Međutim, građanima je takođe bilo dozvoljeno da pucaju u ptice. Ovi masovni napadi građana značajno su smanjili štetočine i populaciju vrabaca. 

Kasnije je vlada organizovala brojna takmičenja u vladinim agencijama, školama i preduzećima. Nagrade su dodeljivane onima koji su ubili najveći broj muva, pacova, vrabaca i komaraca. Bežeći od progona, vrapci su se čak slivali u strane ambasade u Kini, saznajući da tamo neće biti napadnuti. Poljska ambasada u Pekingu je čak morala formalno da odbije da dozvoli ubijanje vrapaca na njihovom krovu.

Kao rezultat toga, ambasada je bila okružena ljudima koji su držali bubnjeve. Nakon što su danima neprestano puštali zvuke bubnjeva, stubovi su lopatama napali vrapce.

Problem

Kampanja je možda bila dobronamerna i možda je bila izuzetno popularna, ali je takođe bila ekološka katastrofa. Kinesko rukovodstvo su savetovali sovjetski stručnjaci za poljoprivredu, čija je politika kasnije potpuno diskreditovana.

U aprilu 1960. godine, kineski lideri su promenili mišljenje. Ornitolog-savetnik je istakao da vrapci jedu ogroman broj insekata, kao i žitarice, i da su zapravo izuzetno korisni za poljoprivredu.

Ali do tada je bilo prekasno, i šteta po ekosistem kroz ovo nepromišljeno iskorenjivanje je bila učinjena. Prinosi pirinča su se smanjivali jer su rojevi skakavaca uništili čitave žetve. Skakavci su obično mirni ako se drže izolovani jedni od drugih, ali bez predatora od strane vrapaca njihovo ponašanje se promenilo i pogoršali su situaciju.

Procenjuje se da je između 15 i 45 miliona ljudi umrlo od gladi kao posledica ekološke katastrofe koju je izazvala kampanja „Četiri štetočine“. Prvobitno namenjena da pomogne ruralnom stanovništvu Kine, na kraju je ubila milione.

Velika kineska glad, period između 1959. i 1961. godine, kada je toliko ljudi umrlo od gladi, bila je daleko gora zbog kampanje. U nekim ruralnim regionima umrlo je 20% stanovništva, a daleko od razvoja zemlje, cela društvena struktura se raspala.

Svakako, postojali su i drugi uzroci velike gladi, a ne samo želja kineskih vladara da brzo napreduju i sustignu druge svetske sile. Neefikasna distribucija hrane ruralnim područjima, kao i druge kampanje koje su podsticale poljoprivrednike da napuste svoje useve i fokusiraju se na druge poduhvate poput proizvodnje gvožđa, takođe su bili krivi.

Korupcija u komunističkoj partiji je takođe igrala ulogu, jer su viškovi žitarica bili preuveličani, što je dovelo do lošeg donošenja odluka i nedostatka resursa kada su bili najpotrebniji. Ali sa kampanjom „Četiri štetočine“, uništavanje ekosistema dovelo je do najgore gladi u ljudskoj istoriji.