Tomas Edison se često slavi kao plodan pronalazač, proslavljen zbog revolucionarnih kreacija poput sijalice i filmske kamere. Međutim, detaljnije ispitivanje otkriva obrazac po kojem Edison pripisuje zasluge za izume koje zapravo nije osmislio.

Narativ koji okružuje Edisonovo nasleđe zamagljuje doprinose drugih inovatora.

Jedan takav primer je razvoj fotografije. Edison je iskoristio pionirski rad Žozefa Nisefora Nijepsa i Luja de Gera, koji su postavili temelje za snimanje slika. Uprkos nedostatku stručnosti u fotografiji, Edison je iskoristio njihov napredak da bi stvorio filmsku kameru, zasenivši prethodne doprinose pronalazača Edvarda Majbridža.

Slično tome, pronalazak sijalice bio je zajednički poduhvat koji je trajao decenijama, sa ličnostima poput Alesandra Volte i Džozefa Svana koji su napravili značajan napredak pre Edisonovog učešća. Edisonova tvrdnja da je jedini izumitelj sijalice odražava obrazac zasenjivanja doprinosa njegovih prethodnika.

Pored toga, Edisonovo učešće u razvoju baterija za skladištenje energije i elektromagnetnih generatora ističe njegovu sklonost ka iskorišćavanju novih tehnologija za ličnu korist. Iako je bio vešt u prepoznavanju prilika, Edison je često nadmašio napore drugih u svojoj težnji ka priznanju i finansijskom uspehu.

Uprkos Edisonovoj reputaciji vizionara, njegovo nasleđe je obeleženo slučajevima prisvajanja tuđih inovacija. Bacajući svetlo na ove zanemarene doprinose, stičemo nijansiranije razumevanje Edisonovog složenog nasleđa kao pronalazača i samopromotera.

Školska deca u SAD uče od malih nogu da je Tomas Edison verovatno bio najveći pronalazač koji je ikada živeo. Nema sumnje da je stvorio neke od najspektakularnijih tehnologija koje je svet ikada video. Svakako je posedovao više od 1.000 patenata. Međutim, izgleda da je možda otišao do krajnjih granica da bi preuzeo zasluge za pronalaske tuđih radova i kreativnosti.

Rendgenski snimak

Edisonu se pripisuju zasluge za fluoroskop. To je bio uređaj koji je prvi omogućio rendgenske zrake. Nepotrebno je reći da je upotreba rendgenskih zraka bila ogromna blagodet za medicinsku nauku. Distribucija ovih uređaja doprinela je rastućem bogatstvu Tomasa Edisona. Problem je u tome što se kao stvarni pronalazač uređaja za pregled ljudskih kostiju navodi nemački naučnik po imenu Vilhelm Rentgen, iako je verovatno pravi pronalazač X zraka Nikola Tesla. Rentgen je napravio rendgenski snimak ruke svoje žene nekoliko godina pre Edisonovog fluoroskopa. Ako su ljudi pomešali ovaj vremenski jaz, Edison je bio više nego srećan da ne ispravi grešku i u suštini je uvećao svoj bankovni račun na Rentgenov račun.

Snimač glasa

Još jedan koncept za koji se Edisonu pripisuju zasluge je stvaranje uređaja za snimanje govora i drugih oblika zvuka. Francuski štampar i prodavac knjiga po imenu Eduar-Leon Skot de Martinvil stvorio je svoj „fonautograf“ više od 15 godina pre Edisonovog „izuma“ fonografa 1877. godine. Ponovo, Tomas Edison nije pomenuo de Martinvila kada je reklamirao svoj uređaj.

Film

Najzlokobnija priča o Edisonu tiče se pronalaska filmova. Mnogi ga smatraju ocem filmova. Međutim, postoji prilično čvrst argument da je Luj Le Prens, francuski pronalazač, stvorio funkcionalne filmove pre Edisona. Ko god bi dobio patente za tehnologiju filmova, postao bi zaista veoma bogat.

Godine 1890, Le Prens je putovao da patentira svoj izum u Engleskoj, a zatim je otplovio u Ameriku da ga izloži i patentira. Ukrcao se u voz 13. septembra 1890. godine i niko ga više nikada nije video. Njegov prtljag je takođe nestao. Le Prensova porodica je nastavila potragu za patentom. Nažalost, 1892. godine, dve godine nakon svedočenja u tužbi protiv Tomasa Edisona, neko je upucao i ubio njegovog sina na Fajer Ajlandu u Njujorku. Nažalost, istražitelji nikada nisu uhvatili napadača.

Piratski film

Moguće je da Edison nije imao nikakve veze sa zagonetkama Le Prinsa. Ali nema sumnje da su njegovi poslovni odnosi bili sumnjivi. Jedna priča kaže da je, kada se remek-delo filmskog stvaraoca Žorža Melijesa „Putovanje na Mesec“ širilo poput požara Londonom, Edison dobio kopiju od sumnjivog vlasnika pozorišta.

Tomas Edison je potom napravio brojne kopije i poneo ih sa sobom u Ameriku. Prikazivao je piratski film širom SAD i zaradio ogromne količine novca prikazujući ga, iako Melijes nije dobio ni centa od tih prikazivanja. Kada je Melijes konačno stigao u Ameriku da prikaže film, uz veliku ličnu štetu, svi su ga već videli. To je Melijesu prouzrokovalo ogroman finansijski gubitak koji je možda direktno doveo do njegovog zloglasnog bankrota.

Nema sumnje da je Tomas Edison bio briljantan poslovni čovek i da su neki od njegovih preko 1000 izuma oblikovali naše živote. Ali, ironično, on nije bio svetac nauke o kome nastavnici pričaju u školi.

Mr. D. Tovarišić