Rohoncov kodeks je ilustrovani rukopis otkriven u Mađarskoj akademiji nauka 1838. godine. Jezik i autor rukopisa su nepoznati, uprkos višestrukim pokušajima da se dešifruje.

Opis

Rukopis je dugačak skoro 450 stranica i sadrži oko 90 ilustracija nalik crtanim filmovima, kako sa temama bitke, tako i sa hrišćanskim temama. Broj pojedinačnih abecednih „slova“ u tekstu Kodeksa je daleko veći od onih u poznatim arhaičnim jezicima tog vremena i područja Mađarske. Nije jasno da li se tekst čita zdesna nalevo ili sleva nadesno. Jedno je sigurno da papir koji je korišćen za izradu Kodeksa datira iz Italije iz 16. veka.

Kodeks podseća na Vojničev rukopis, arhaičnu, ali dobro poznatu knjigu napisanu na nepoznatom jeziku praćenu primitivnim ilustracijama o nepoznatim temama.

Paralele sa gore pomenutim Vojničevim rukopisom su lako uočljive u upoređivanju. Oba su napisana kriptičnim kodovima/jezicima i oba daju zanimljive naznake teme putem podjednako kriptičnih ilustracija.

Neki naučnici veruju da je Kodeks (nazvan po gradu Rohonc u Mađarskoj) autentičan i godinama su pokušavali da dešifruju tekst i ilustracije, dok drugi veruju da je u pitanju namerna prevara. Nažalost, ništa nije pouzdano dokazano.

Pozadina

Kodeks se verovatno prvi put pojavljuje u istoriji 1743. godine u katalogu biblioteke Rohonca. Uprkos nemogućnosti čitanja, kodeks je svrstan u molitvenik. Međutim, ne postoji definitivan dokaz da je ovo isti kodeks kao i Rohoncki kodeks, iako je molitvenik napisan na savremenom mađarskom jeziku.

Kodeks definitivno ulazi u istoriju 1838. godine. Mađarski plemić koji je živeo u Engleskoj, Gustav Baćanji, poklonio je Akademiji celu svoju biblioteku knjiga, koja je uključivala i Kodeks. Njegova biblioteka je uvrstila Kodeks u katalog, ali nema podataka o poreklu ili istoriji knjige pre Baćanjija. Ako je Baćanji dao bilo kakve informacije o Kodeksu ili poreklu dokumenta, one su izgubljene u istoriji.

Pokušaji dešifrovanja

Tokom godina, Kodeks nastavlja da intrigira istraživače u njihovim pokušajima da ga prevedu na savremeni jezik. Već 1840. godine, mađarski naučnici su bezuspešno ispitali knjigu. Drugi pokušaji 1884. i 1890. godine rezultirali su ćorsokacima. Delovi Kodeksa dostupni su na internetu za amatere zainteresovane za rešavanje njegove misterije.

Istraživači su uzalud pokušavali da povežu likove u Kodeksu sa poznatim azbukama iz istorije. Sve, od ručnog dešifrovanja do kompjuterskog softvera, bilo je neuspešno.

Mogući falsifikat Samuela Literati Nemeša 

Tvrdnje o falsifikovanju i prevari počele su već krajem 1860.-ih. Godine 1866., istoričar Karolj Sabo optužio je Samuela Literatija Nemeša (1796–1842) kao autora Kodeksa. Nemeš je bio antikvar poznat po tome što je skovao više falsifikata i lažnih dokumenata i knjiga. Međutim, pokušaji da se Nemeš poveže sa Kodeksom bili su neuspešni. To je uprkos činjenici da je Nemeš povezan sa drugim poznatim falsifikatima nastalim tokom perioda kada je Kodeks pronađen.

Rad se nastavlja u nadi da će se dešifrovati kod i rešiti zagonetka Rohonc kodeksa. Budući istraživač ili kompjuterski program bi mogli biti ključ za otključavanje njegovih tajni.

Mr. D. Tovarišić