Školjka Ming je verovatno najstarije stvorenje koje je živelo na ovom svetu, ali se na kraju suočila sa preranom i tragičnom smrću. Da li može da otkrije tajnu besmrtnosti!?

Nakon više od pola milenijuma, tačnije sa 507 godina u moru, životinju su uhvatili naučnici. Školjka Ming je bila okeanska kvahoška, sa naučnim nazivom „Arktika Islandika“, i pre nego što su shvatili šta imaju, naučnici koji su je proučavali su je ubili.

Kako su se proširile vesti o slučajnoj smrti Minga, naslovi su kritikovali naučnike zbog ubistva životinje kako bi saznali koliko je tačno stara. Ali ova priča ima više od naslova.

Otkriće

Školjka Ming, okeanska kvahoga dugačka 8,6 cm, otkrivena je, kako se navodi, 2006. godine na Islandu. Grupa istraživača sa Univerziteta Bangor u Ujedinjenom Kraljevstvu uhvatila je ovu životinju sa dubokog islandskog morskog dna, zajedno sa još 200 okeanskih kvahoga. Uzorci su odneti u univerzitetske laboratorije na dalja istraživanja, kao deo većeg projekta koji se sprovodio o klimatskim promenama.

Prema izveštajima National Geographic-a, skoro sve školjke koje su ulovljene sa islandskog pojasa ubijene su ubrzo nakon toga. Zatim su zamrznute na istraživačkom brodu radi transporta do laboratorija. Po dolasku na univerzitet, istraživači su počeli da sprovode svoju studiju na ovim životinjama, na osnovu njihove rekordne starosti.

Životni vek kvahoga je poznat po tome što je neverovatno dug. Stoga je bilo prilično uobičajeno pronaći neke koji su bili stariji od 100 godina. Upravo taj dugi životni vek privlači pažnju naučnika, koji ih koriste kao primerke za proučavanje istorije okeana i uticaja klimatskih promena tokom ovog produženog perioda.

Najstarija poznata životinja

Poznato je da okeanske kvahoge svake godine dodaju nove prstenove svojim ljušturama. Naučnici su stoga u mogućnosti da analiziraju promene u okeanskim vodama tokom vremena, što se vidi po promenama u rastu ljušture iz godine u godinu. A uz kontinuirano istraživanje, mogu da izvedu zaključke o tome kako su klimatske promene uticale na morski život tokom vremena.

Ali 2007. godine, istraživači i naučnici su otkrili da školjka Ming nije bila kao ostali kvahozi koji su uhvaćeni 2006. godine. Prvo ispitivanje Minga sprovedeno je brojanjem prstenova na njegovoj ljusci. Rezultati su bili šokantni: izbrojano je oko 405-410 prstenova, što je značilo da je Ming bio star preko četiri veka kada je uhvaćen.

Ups!

Naučnici su smatrali da njihovo ručno brojanje prstenova nije konačno, jer nikada ranije nisu naišli na ovako starog kvahoga. Zato su, da bi potvrdili njegovu tačnu starost, uklonili oklop i stavili ga pod mikroskop kako bi potvrdili ranije brojanje. Dakle, pored ubijanja ove drevne životinje, raskomadali su i ostatke, a Ming je postao tragična sporedna žrtva njihovog istraživanja.

Stvarni rezultati nakon što je Mingova ljuska stavljena pod mikroskop dokazali su da je još starija, oko 507 godina. Dokazano je da je Ming nastao oko 1499. godine. Kada su shvatili šta su otkrili, naučnici su tvrdili da nisu nameravali da Ming umre, ali istina je ubrzo izašla na videlo i bili su primorani da priznaju da su ubili kvahoga za svoje istraživanje.

Javnost je veoma loše reagovala na vest da je ubijena najstarija ikada poznata životinja. Deljeni su imejlovi u kojima se navodi da su „naučnici Univerziteta Bangor ubice školjki“. Školjka Ming je preživela iz doba Leonarda da Vinčija i Kristofora Kolumba i živela je neometano kroz živote Abrahama Linkolna, kraljice Viktorije i veći deo moderne ljudske istorije. A istraživači su je upravo ubili.

Ming možda nije živeo u punom potencijalu, ali njegova žrtva nauci nije bila uzaludna. Studije povezane sa Mingom pružile su naučnicima dokaze o tome kako su se okeani menjali tokom proteklih vekova. Takođe su pomogle naučnicima da bolje razumeju kako funkcioniše biološko starenje.

Tajna besmrtnosti?

Tajna dugog životnog veka okeanskih kvahoga leži u njihovim adaptacijama za život u sredinama sa niskim sadržajem kiseonika. Ove životinje su razvile veoma spor metabolizam, što im omogućava izuzetno dug životni vek. Ove zaključke je predstavila Doris Abele, morski biolog, časopisu Science Nordic 2013. godine.

Džejms Skourse, istraživač iz tima iz Bangora koji je ubio Minga, pokušao je da odbrani istraživanje. Istakao je da u dubokim okeanima možda još uvek postoje starije školjke i da je Ming samo najstarija koja je do sada pronađena.

U stvari, zaključio je da je veoma malo verovatno da je Ming bio najstarija školjka koja postoji, iako je bio veoma tužan što je Ming ubijen tokom njihovog istraživanja. Nadao se da bi Mingova žrtva mogla doprineti velikom prodoru u istraživanju klimatskih promena i njihovog dugotrajnog uticaja na ekosistem ovog sveta. Takođe se nada da će starije školjke na kraju biti pronađene i sačuvane ili ostavljene netaknute.

Krajnji gubitak

Čak i uz racionalna objašnjenja koja su istraživači pružili, ljudi su i dalje bili ljuti što su istraživači i naučnici skratili životni vek tako stare, ali zdrave životinje. A ono što ih je još više razbesnelo je to što je smrt bila samo zarad sprovođenja eksperimenata. Ljudi su verovali da su naučnici trebali da izaberu manje destruktivne opcije u svom radu, ali da je ovaj pristup bio lakši, a da ne pominjemo cenu.

Počivaj u miru, školjko Ming!

Mr. D. Tovarišić