Da li ste ikada čuli za Drezdenski kodeks? Ova čuvena majanska knjiga, datirana iz 11. ili 12. veka, jedna je od najstarijih sačuvanih knjiga napisanih u Americi. Ovaj prelepi dokument sadrži detaljne astronomske informacije, istoriju regiona i mnoge misterije. Saznajte i ono što do sada niste znali!

Drezdenski kodeks je presavijena knjiga sastavljena od 39 dvostranih stranica, u kojima su informacije zapisane na drevnom papiru od kore drveta. Informacije u Drezdenskom kodeksu su više puta ispitivali vešti stručnjaci i arheolozi, pokušavajući da shvate drevni tekst. 

Posebna pažnja mnogih arheologa je na takozvanim „Venerinim tablicama“. Ove stranice pružaju drevnim posmatračima neba idealan alat za kalendare. Tačnost posmatranja i izračunavanje prestupnih godina su od velikog interesa za naučnike i istraživače. 

Drevni mezoamerički kalendari

Stari Mezoamerikanci su koristili dva nepovezana, ali međusobno isprepletena kalendarska ciklusa. „Haab“ ili solarni kalendar sastojao se od 365 dana i pratio je kretanje Sunca. S druge strane, ceremonijalni „Colkin“ kalendar ima niz od 260 dana koji je povezan sa proslavama i ceremonijama. Prema drugom kalendaru, ciklus bi trajao 260 dana, a svaki dan bi imao jedinstveno kulturno značenje.

Međutim, pošto dužina stvarne solarne godine iznosi 365,25 dana, Maje su bile svesne dodatne četvrtine dana koja je uzrokovala da njihov Haab kalendar „pomera“. Na sličan način, moderni kalendari dodaju prestupni dan jednom u četiri godine kako bi resetovali kalendar. Majanski kalendar je korigovan i održavan na osnovu posmatranja planete Venere.

Iz ovog kodeksa je jasno da su Maje imale sofisticirano razumevanje astronomije i matematike. Pored astronomskih uvida, on je pružio razumevanje majanskog pristupa matematici. Hajde da pogledamo šta nam Drezdenski kodeks može reći o tome.

Majanski brojevni sistem

Kalendar, kultura i mitologija bili su važni elementi u majanskoj civilizaciji. Astronomija je takođe igrala važnu ulogu u njihovoj religiji, koja je bila fundamentalna za ceo život Maja. Da bi pravili svoje kalendarske i astronomske proračune, razvili su sofisticirano razumevanje matematike. 

Iako datum razvoja ovog matematičkog dostignuća još uvek nije poznat, majanski brojevni sistem se sastojao od niza naprednih karakteristika. One su se značajno razlikovale od sistema koje su razvile druge kulture koje su postojale u to vreme.

Majanski brojevni sistem se sastojao od dvadesetočlanog sistema, sa ciframa od 1 do 19. Veruje se da je glavni razlog za evoluciju dvadesetočlanog sistema taj što su Maje koristile i prste na rukama i na nogama za brojanje. U dvadesetočlanim sistemima majanske civilizacije, broj pet je takođe igrao važnu ulogu, jasno povezan sa pet prstiju na rukama i pet prstiju na nogama. 

Glavni simboli koji su se koristili u majanskom brojevnom sistemu bili su linije i tačke. Da bismo ovo bolje razumeli, uzmimo primer: Da bi predstavili cifru 13, koristili su dve horizontalne linije ili crte i tri tačke. Dve horizontalne crte su bile postavljene paralelno, a iznad njih, tri tačke su bile postavljene u liniji.

Svaka od horizontalnih crta simbolizuje broj 5, dok tačke predstavljaju 1. Dakle, njihovim sabiranjem dobija se (2 x 5) + (3 x 1) = 13. Dalje, cifra nula u majanskom brojevnom sistemu bila je predstavljena školjkom, kao što je prikazano u tabeli ispod.

Na osnovu toga, ljudi su često zaključivali da je Majama bilo nemoguće da usvoje veliki sistem osnovnih brojeva, jer bi to zahtevalo pamćenje velikog broja posebnih simbola. Ali poznavanje sistema Maja im je omogućilo da ga koriste na odgovarajući način i prave tačne proračune.

Veruje se da su majanski brojevni sistem uveli majanski astronomi i sveštenici za astronomske proračune koji se odnose na njihov kalendar. Iako je to gotovo sigurno slučaj, neki istraživači takođe veruju da su majanski brojevni sistem usvojili trgovci u to vreme, kao pomoć u transakcijama.

Brojevni sistem je takođe morao biti izgovoren, ali nije sačuvan nikakav dokaz o tome kako je to urađeno. Najbolja pretpostavka mnogih istraživača je da bi se izgovarao na sličan način kao i drugi sistemi brojanja, ponavljanjem simbola onoliko puta koliko je potrebno, baš kao što se pojavljuje u tekstu.

Neobični majanski brojevi

Drezdenski kodeks otkriva neka jedinstvena svojstva majanskog brojevnog sistema. Na primer, Maje nisu razumele koncept razlomaka. Međutim, i dalje su bile u stanju da izvrše tačna merenja u vezi sa svojim astronomskim proračunima u izuzetnoj meri.

Štaviše, majanski brojevi nisu imali konzistentan sistem „pozicione osnove“, to jest gde pozicija broja u notaciji označava njegovu veličinu. Poređenja radi, u modernom brojevnom sistemu, pozicija „1“ u „1.000“ sa tri cifre desno od nje, označava čitaocu da je to „hiljadu“. To je moglo dovesti do grešaka u majanskom sistemu brojanja kada se radi sa više brojeva.

Pored toga, izgleda da Maje nisu razvile nikakve metode za množenje ili deljenje. To nije ograničenje njihove notacije, međutim, majanski brojevni sistem bi se svakako mogao prilagoditi za takve proračune.

Još jedno značajno matematičko otkriće zasnovano na Drezdenskom kodeksu jeste da su Maje koristile metod dugog brojanja za merenje vremena. Datumi su bili zasnovani na danima koji su protekli od značajnog „datuma stvaranja“ u prošlosti, slično kao što se godine u modernom kalendaru mere od rođenja Isusa Hrista.

Mnogi natpisi prisutni na majanskim lokalitetima koriste ovaj Dugi broj i omogućavaju arheolozima da precizno datiraju njihovu izgradnju, a samim tim i širenje majanske civilizacije. Tako Maje mogu da pomažu istraživačima do danas, kroz svoj jedinstveni i čudan sistem brojanja.

Mr. D. Tovarišić