U središtu evropske arheološke misterije stoji jedan od najfascinantnijih artefakata iz doba keltske civilizacije – Gundestrupov lonac. Ova bogato ukrašena posuda od čistog zlata i srebra, pronađena 1891. godine u danskoj močvari, daleko od svog mesta porekla, krije priču koja seže duboko u srce Balkana. Izrađen oko 2. veka pre nove ere, lonac predstavlja izuzetno umetničko i simboličko delo koje povezuje sever Evrope sa njegovim jugoistočnim delovima. Njegovi reljefi, tehnika izrade i ikonografija ukazuju na neobično kulturno preplitanje tračanskih, keltskih i helenističkih uticaja. Kako je jedan tako složen i veličanstven predmet završio u danskoj močvari? Ova priča prati trag Gundestrupovog lonca, otkrivajući puteve trgovine, pokreta naroda i duhovnih svetova koji su oblikovali evropsku istoriju u praskozorje nove ere.

Pre oko 2000 godina, neko u Revemozu blizu Gundestrupa, u Danskoj, pažljivo je zakopao gomilu srebrnih ploča uvučenih u polukružni srebrno lonac. Svaka od ploča otkrivala je izvrsne scene keltske mitologije i religije, koje su se sastojale od životinja, heroja i bogova, i bile su vrhunski primeri visoko izrađenog metala. 28. maja 1891. godine, sakupljač treseta  koji je radio u močvarama iskopao je srebrne ploče. Arheolozi su proučavali komade i shvatili da kada se potpuno sastave sa činijom, formiraju veliku posudu. Ovo istorijsko i misteriozno blago je lonac iz Gundestrupa.

Sofus Miler, danski arheolog, ponovo je sastavio lonac nakon otkrića. Pet pločica su veće pravougaone, a sedam su manje i kvadratne. Prvobitno je bilo osam manjih pločica, ali jedan je nedostajao od otkrića. Veliki polusferični lonac je osnova posude. Sedam pločica čine spoljašnjost posude, dok je pet većih okrenuto ka unutra. Odvojeni srebrni obodi povezuju delove zajedno. Miler je poslao metal na analizu, a rezultati su pokazali 97% srebra i 3% zlata. Gundestrupov lonac, potpuno sastavljen, ima prečnik od 68,5 centimetara i visinu od 42 cm. Težak je skoro 9 kilograma.

Naučnici su godinama verovali da posuda potiče iz keltske Galije, međutim, nakon daljeg ispitivanja promenili su svoje mišljenje. Čini se da ova spektakularna posuda nije samo keltskog porekla, već je rezultat mešavine različitih kultura.

Gde je napravljen Gundestrup lonac?

Istorija Gundestrupskog lonca datira iz perioda između 150. godine pre nove ere i rođenja Hrista. Danas većina stručnjaka veruje da je keltski lonac iskovan na Balkanu tračkom obradom metala. Ali očigledno je da je neko ko je verovatno bio keltskog porekla i dobro poznavao keltsku religiju vodio računa da na posudi budu izložene mnoge značajne verske ikone.

Keltska ekspanzija na istoku

Praćenjem kretanja Kelta, možda ćemo moći da prikupimo neke informacije o potencijalnoj istoriji lonca. Trgovina i migracije odvijale su se na ogromnim udaljenostima između istoka i zapada mnogo pre stvaranja lonca. Tokom „velike keltske migracije“ 279. godine pre nove ere, Kelti sa zapada su napali Balkan, koji je obuhvatao Trakiju (današnju Bugarsku i delove Turske i Grčke). Odatle su se preselili u Anadoliju (Tursku). Zaustavili su se u gornjoj Anadoliji, koju će lokalno stanovništvo nazvati Galatijom. Ti Kelti su postali poznati kao Galaćani (Gali). Keltsko prisustvo u Galatiji bilo je dugotrajno, a pošto su Galaćani bili vešti ratnici, mnoge regionalne snage su angažovale Kelte da se bore u bitkama u tračkom regionu i u zapadnoj Maloj Aziji.

Rimska republika je postala Rimsko carstvo 27. godine pre nove ere i carstvo se širilo. Godine 64. pre nove ere Galatija je postala rimska država. Nakon toga, Rimljani su dodelili titulu „kralja Galaćana“ keltskom vođi, Dejotariju. Ime Dejotarije znači „božanski bik“, a značaj ovog imena objašnjen je kasnije. Područje oko Balkana bilo je veoma multietničko, a u to vreme, Tračani i Skiti (Severno i Istočno Crno more) imali su neke od najfinijih metalnih obrada.

Dakle, lonac je možda naručio Kelt koji je jedno vreme živeo ili se borio u balkanskom/anadolskom regionu. Kako je posuda stigla do Gundestrupa u Danskoj, ostaje misterija.

Važni simboli na loncu

Centralni lov na bikove

Bez sumnje, najzanimljiviji aspekt Gundestrup lonca su brojne slike koje krase njegovu površinu. Postoje simboli plodnosti i uništenja, života i smrti i lepote. Najistaknutiji od njih je medaljonski prikaz lova na bikove. Ovo metalurško umetničko delo čini osnovnu ploču lonca. Pored toga, stručnjaci veruju da su zlatni rogovi nekada bili pričvršćeni za bikovu glavu. Motiv bika prate i tri psa. Jedan od pasa izgleda kao da je povređen ili ubijen; sklupčan je na zadnjem delu bika i deluje manje istaknuto. Nasuprot tome, druga dva psa izgledaju kao da love bika. Iznad bika, ratnica skače u vazduh sa podignutim mačem spremna da udari moćnu zver.

Od antičkih vremena, bik je posedovao veoma jaku magijsku simboliku za Kelte. Predstavljao je moć, snagu i muškost. Žrtvovanja bikova su bila uobičajena, a postoji i rana irska priča, Táin Bó Cúailnge ili Pljačka stoke u Kuliju, u kojoj su učestvovala dva natprirodna bika. Zlatni rogovi bika u loncu su takođe bili značajni.

“Bikovi rogovi su bili veoma moćan simbol usvojen od antropomorfnih božanstava, a rogovi na samoj životinji privlačili su poštovanje od velike davnine.

Sada, što se tiče keltskog kralja Galatije, pomenutog gore. Njegovo ime, Dejotar ili „božanski bik“, odražavalo je duboko poštovanje i možda strahopoštovanje koje je njegov narod osećao prema njemu.

Ratnici i lonac za umakanje

Na drugoj ploči, dva reda ratnika na konjima nose odeću koja nije keltskog porekla. Okrugli diskovi na konjskim pojasevima su istočnoevropskog porekla. Međutim, na istoj ploči u donjem desnom uglu su muškarci koji sviraju karniks (muzičke instrumente), koji su svakako keltskog porekla. Čini se da džinovska figura umače jednog od vojnika u ono što stručnjaci teoretski pretpostavljaju da je lonac ponovnog rođenja. Ovo podržava verovanje da kada neko umre, može se ponovo roditi u zagrobnom životu. Neki naučnici ovo povezuju i sa Dagdom, velikim kraljem magičnog plemena mitoloških bogova, Tuata De Danan. Dagda je posedovao moćno božanski lonac u kojem nikada nije ponestajalo hrane, uvek je zasitio svog korisnika, lečio bolesne, pa čak i mogao da vrati mrtve u život.

Cernunos, keltski bog

Upravo prikaz Cernunosa u loncu čvrsto utvrđuje važnost keltskog boga. Često nazivan Rogati Bog, Cernunos je prikazan na jednoj od unutrašnjih ploča posude. On sedi kraljevski u sedećem položaju i okružen je brojnim životinjama kao što su jelen, očnjaci, goveda, pa čak i delfin sa ljudskim jahačem. Opšti utisak je da Cernunos služi kao nadzornik.

Arheolozi odavno znaju da je Cernunos bio važan deo keltskog panteona bogova. Međutim, postoje dokazi koji ukazuju na to da je Cernunos, poput Zevsa, Jupitera i Odina, bio dominantna božanska figura Kelta. Njegova supruga bila je boginja Zelena Dama. Zajedno su vladali svime, od lova do sadnje.

Ono što se iznova pojavljuje u mnoštvu dizajna jesu scene lova, bogovi i ratnice koje bi mogle predstavljati boginje. Ova vrsta ikonografije nije jedinstvena samo za Kelte.

Slična umetnost u drugim kulturama

Arheolozi su primetili mnoge sličnosti između drevne anadolske umetnosti i slika koje krase lonac pronađen u Gundestrupu. Glavne među njima su scene koje izgledaju kao da pričaju mitološku priču. Arheolozi su pronašli slične bareljefe i gravure na 36 kamenih grobnica drevne Likije. Slike pogrebnih gozbi, banketa, lova i bitaka prisutne su u ovim grobnicama koje datiraju iz 4. veka pre nove ere.

Srebrni trački tanjir iz drugog grobnog mesta pronađenog u Staroj Zagori, u Bugarskoj, takođe pokazuje neverovatne sličnosti sa loncem iz Gundestrupa. Metalni radovi, grifoni, pruge na odeći čoveka za koga se veruje da je Herkul i položaji fantastičnih životinja odražavaju one iz lonca.

Štaviše, stručnjaci se generalno slažu da zapadnoevropski Kelti još uvek nisu posedovali veštinu da izgrade tako složen komad.

Magija Srebrne činije

Da li je moguće da je lonac služio nekom magijskom ritualu ili verskoj proslavi? Kelti su, kao i drugi drevni narodi, povezivali svoj svakodnevni život sa svojim bogovima, prirodom i magijom. Naučnici su otkrili supstancu u unutrašnjosti lonca. Nakon hemijske analize, ispostavilo se da je u pitanju pčelinji vosak (Nilsen i dr.: 5). U stara vremena ljudi su često koristili vosak kao sredstvo za vodootpornost. Ovo može ukazivati na to da je neka vrsta tečnosti stavljana u činiju. Šta je ta tečnost bila, čista je spekulacija.

Pored toga, arheološka otkrića i napori istraživača poput ser Džejmsa Frejzera ustanovili su praksu magijskih rituala kod Kelta. Poznati antropolog je istražio ovu ideju u svom kapitalnom delu, „Zlatna grana“. U knjizi, Frejzer piše: „Religija se sastoji od dva elementa, teorijskog i praktičnog, naime, verovanja u sile veće od čoveka i pokušaja da im se umilostivimo ili ugodimo.“

Moguće je da je lonac iz Gundestrupa primer oba. Prisustvo figure Cernunosa i ikonografije boginje podržava važnost religije za Kelte. Verovali su u hijerarhijske figure koje su igrale ulogu u životu čovečanstva.

Teorije o loncu u močvari

Da umilostive bogove

Da li je neko napravio srebrnu posudu kao žrtvu ili pomirenje bogovima i boginjama Kelta? Moguće. Tokom keltskog gvozdenog doba i otprilike prva dva veka nove ere, keltske žrtve robe, hrane, životinja, pa čak i ljudi u močvari bile su uobičajene. Neki drevni narodi Danske verovali su da bogovi žive u močvarama. To je bilo zato što su prirodna tresetišta pružala mnoge blagoslove koji su bili ključni za njihov opstanak. Treset je obezbeđivao gorivo za vatre koje su grejale njihove dugačke kuće. Proizvođači lanenog tekstila su natapali lan i hmelj u močvarnu vodu za proces natapanja. Pored toga, topionice gvožđa su sakupljale gvozdenu rudu iz močvara. Zbog svojih mnogih resursa, močvare su izazivale veliko poštovanje i zahvalnost.

Sakupljači treseta pronašli su oko 400 nalazišta u močvarama u Danskoj sa predmetima zakopanim u rupama koje su ljudi iskopali u tresetu. Mnogi glineni lonci sadržali su hranu, a u blizini se u močvari često nalaze kosti životinja, a ponekad i ljudi. Bilo je čak otkrića drvenih plugova, brodova, mnogih točkova i delova za kočije. Moguće je da su ljudi želeli da uzvrate bogovima močvara onoliko koliko su im močvare pružale.

Obezbediti zagrobni život

Drevni narodi Danske verovali su da nakon smrti moraju da pređu na dugo putovanje da bi stigli do svog zagrobnog života. Obično su kremirali svoje mrtve na pogrebnoj lomači. Nakon sahrane, pepeo bi stavljali u urnu i sahranjivali ih – često zajedno sa nekim stvarima i hranom za putovanje u zagrobni život. Stoga su roba u močvarama možda bile i žrtve i predmeti koji bi pratili mrtve na njihovom putovanju. Možda je, nakon što je vlasnik lonca iz Gundestrupa umro, magični srebrni komad otišao u močvaru da bi otišao u svoj zagrobni život.

Na kraju krajeva, možda nikada nećemo saznati tačno koja je bila svrha posude iz Gundestrupa. Možda nikada nećemo otkriti zašto ga je neko pažljivo zakopao u tresetištu. Svakako je to nekome dovoljno značilo da ga transportuje ili da ga neko drugi transportuje u Dansku sa veoma dalekog mesta, verovatno sa Balkana. Možda je toj osobi takođe dovoljno značilo da ga odnese u grob i u zagrobni život!?

Mr. D. Tovarišić