Što dalje idemo kroz istoriju, stvari postaju sve manje jasne. Činjenice polako postaju svet legendi, a na kraju i mit. Ko je bio Dženg He i šta je u vezi njegovog osvajanja istinito, a šta samo ulepšavanje?

Iz prelaza činjenica u legendu i mit proizilaze neka zanimljiva pitanja, likovi koji mogu biti fikcija rođena iz folklora i tradicija regiona, ili koji mogu biti veoma stvarni, kao što su figure poput kralja Artura, Miloša Obilića, Vilijama Tela ili Robina Huda.

Tako je i sa pričom o Dženg Heu, gde se suočavamo sa sličnim problemom kao i oni gore navedeni. Znamo da je bio pravi kineski istraživač i moreplovac, i znamo mnogo o svetu rane dinastije Ming u kojem je živeo.

Ali, unutar ovog činjeničnog okvira kriju se priče o ogromnim drvenim brodovima i velikim flotama sa blagom, za koje nikada nisu pronađeni dokazi. Šta je sa Dženg Heom istinito, a šta je samo ulepšavanje?

Ko je bio Dženg He? 

Dženg He je rođen 1371. godine u Kunjangu, gradu u provinciji Junan tokom rane dinastije Ming u Kini. Bio je potomak guvernera provincije Junan pod Mongolskim carstvom u vreme rane dinastije Juan.

Dženg je rođen u muslimanskoj porodici i dobio je ime Ma He, što je „Ma“ kineski prevod za „Muhamed“. Dženg Heov otac, Ma Hadži, stekao je titulu „hadži“ nakon hodočašća u Meku. Imao je jednog starijeg brata i četiri mlađe sestre. 

Popularno predanje o Dženg Heu počelo je od invazije Junana od strane dinastije Ming 1381. godine. Skoro 10 godina nakon njegovog rođenja, provincija Junan je bila napadnuta, a Heov otac, Ma Hadži, poginuo je u bici koja je usledila.

Dok je bežao od žarišta bitke, vojske Minga su zarobile Dženga. General Fu Jude je zarobio Dženg Hea i tu je stavljen u službu princa Jana, Džu Dija, koji će kasnije postati car Jongle.

Ovo može delovati kao prava sreća s obzirom na to šta se moglo dogoditi muslimanskom detetu koje je zarobila kineska vojska, ali nije sve bilo ružičasto za Dženg Hea. U nekom trenutku tokom naredne četiri godine kastriran je, pre nego što je stavljen u službu princa. 

Druga istaknuta karakteristika Dženga, kako su je istakli istoričari, odnosi se na njegov eklektičan pogled na religiju. Prema natpisima iz Čanglea i Liuđiaganga, Dženg je bio vatreni poštovalac Tjanfeija, boginje zaštitnice pomoraca i mornara.

Njegova odanost boginji mora takođe je dugo bila povezana sa uspesima „Dženg He flote“ na njegovim popularnim ekspedicijama. Dženg je tražio zaštitu od boginje zaštitnice mornara, kao i na grobnicama muslimana na brdu Lingšan.  

Flota ogromnih brodova 

Tokom svog vremena kao sluga princa Jana, Džu Dija, Dženg He je stekao poverenje princa i postao mlađi oficir u vojsci, stičući veštine u diplomatiji i ratovanju. Njegov položaj u palati mu je koristio u sticanju veština potrebnih da bude od koristi svom princu.

Pored toga, Dženg je stekao i neke uticajne veze na dvoru. Takođe je bio deo vojnih kampanja Džu Dija protiv Mongola i pratio je princa na njegovoj prvoj ekspediciji.

Dženg je čuvao gradski rezervoar Ženglunba tokom opsade Bejpinga, a takođe je igrao vitalnu ulogu u opsadi Nankinga, carske prestonice. Džengova dostignuća tokom kampanje kod Đingnana donela su mu mnoga priznanja i ugledne položaje na dvoru.

Nakon što su preuzeli presto, administracija Jonglea je obnovila ekonomiju Kine, koja je bila razorena ratom. Sada je dvor Ming želeo da pokaže svoju pomorsku moć kako bi kontrolisao zemlje koje se graniče sa Indijskim okeanom.

Kinezi su sprovodili svoju dominaciju na moru oko 300 godina, sa fokusom na začine, aromatične biljke i industrijske sirovine. Pored toga, pomorska istraživanja su takođe proširila geografsku svest Kineza.

Car Jongle nije samo odlikovao dvorskog evnuha, Dženg Hea, mnogim važnim titulama, već ga je izabrao i za niz pomorskih misija. U tu svrhu, Dženg Heu je data flota koja se sastojala od najnovijeg Ming pomorskog razmišljanja. 

Dženg je prvi put isplovio na svoje ekspedicije 1405. godine, a njegova flota je imala oko 62 broda sa 27.800 ljudi. Tokom sedam ekspedicija, Dženg He je putovao u mnoge zemlje i proširio diplomatske odnose.

Izveo je putovanja opštepoznata kao „Evnuh Sambao na Zapadnom okeanu“ ili „Dženg He na Zapadnom okeanu“, od 1405. do 1433. godine. „Zapadni okean“ odnosi se na azijska i afrička područja koje je Dženg He istraživao. Među njima su područja jugoistočne Azije, Sumatre, Jave, Šri Lanke, Indije, Persije, Persijskog zaliva, jugozapadne Azije, Crvenog mora, i Mozambika. Tačan broj njegovih putovanja zavisi od načina deljenja, ali putovao je sedam puta do „Zapadnog okeana“ sa svojom flotom. Na vrhuncu moći, flota se sastojala od 30.000 mornara i 70 brodova. Brodovi su dosegnuli dužinu od 120 m i širinu od 50 m, i stoga su bili najveći drveni brodovi tog vremena. Njima je prešao više od 50.000 km.

Istovremeno, ogromna flota kojom je Dženg komandovao na svojoj prvoj ekspediciji je predmet čuđenja. Flota je uključivala brodove za prevoz blaga, konjičke brodove, brodove za snabdevanje, transport trupa i patrolne čamce, zajedno sa tankerima za vodu. Pored toga, flote su prevozile i navigatore, radnike, lekare, vojnike, mornare i istraživače. 

I, koliko god teško bilo poverovati, čini se da je ova ogromna flota bila stvarnost. Višestruki izveštaji, iz Kine i drugih mesta, svedoče o veličanstvenosti i veličini brodova, nešto što svet nikada ranije nije video. Za manje od 100 godina Kolumbo će preći Atlantik u tri čamca koja izgledaju kao obični čamci pored Dženg Heovih masivnih džunkera.

Šta im se desilo?

Ogromna flota koju je izgradio Dženg He, a koju je naručio car Jongle, raspuštena je nakon sedmog putovanja. Novi car je smatrao da su putovanja previše spekulativna i da nemaju svrhu, što je opravdavalo ogromne troškove opremanja.

Nakon smrti prethodnog cara Jonglea, Džengu je naređeno da preuzme položaje u Nankingu i raspusti svoje trupe. Međutim, uticaj masivne Dženg He flote dugo je ostao u sećanjima na mora kojima je plovila.

Da li je to bio mirni izaslanik? Istorijski zapisi sugerišu suprotno, jer su trupe zarobile vladara na Cejlonu (današnja Šri Lanka) 1411. godine, a takođe su osnovale koloniju 1407. godine. Pored toga, flota se upustila u vojne sukobe na više lokacija u jugoistočnoj Aziji. 

Ali sam Dženg He se nikada nije vratio u Kinu, umro je na moru dok je poslednji put vodio flotu kući. Nakon Dženg Heove smrti na moru tokom njegovog poslednjeg putovanja, ekspedicije su okončane.

Flota je verovatno bila raspuštena, a jedini ostatak priča o Dženg Heovim ekspedicijama mogao se naći u njegovoj praznoj grobnici u Nankingu. Međutim, efekat Džengovih ekspedicija mogao je da pruži alternativnu prošlost vođenu kosmopolitizmom, a ne nasilnim kolonijalizmom.

Jedan od najupečatljivijih simbola kraja kineskih pomorskih flota je očigledan u fokusu na Veliki zid. Nakon završetka masivnih ekspedicionih flota ili flota za blago, kineska država se udaljila od mora, više ka unutrašnjosti. Sami brodovi su bili potpuno izgubljeni u vremenu, a ostalo je samo sećanje na veliki trenutak kineskog trgovačkog i diplomatskog ekspanzionizma.

Mr. D. Tovarišić