Priče o vanzemaljcima iz Rozvela, Motmenu ili viđenjima Džerzijskog đavola su samo neki od mnogih čudnih događaja koji su se dogodili u Sjedinjenim Državama. Ali, SAD nisu jedina zemlja sa svojim brojem čudnih kriptida i izveštaja o vanzemaljcima. Rusija i dom Čučunje (Jetija), čudnih svetala na nebu i srušenih NLO-a, jedna je od zemalja koju ne povezujete često sa ovakvim izveštajima. Jedna od njih je ogromno humanoidno čudovište iz Bajkalskog jezera, za koje možda do sada niste čuli!?

Jedan deo Rusije koji je vekovima imao NLO-e ili viđenja vanzemaljaca je Sibir. Sibirsko jezero Bajkal je puno retkih vrsta životinja, biljaka i potencijalno podvodnih vanzemaljaca.

“Bajkalski podvodni plivači” su svojevremeno prestravili ruske mornaričke ronioce, a njihova snaga je ostavila tri ronioca mrtva u dubinama. Šta je toliko jedinstveno u vezi sa Bajkalskim jezerom i da li je ono dom natprirodnih Bajkalskih plivača?

Bajkalsko jezero

Bajkalsko jezero (ozero Bajkal) je najveće slatkovodno jezero na svetu koje se nalazi u Sibiru, u Rusiji. Bajkalsko jezero se nalazi između Irkutske oblasti i Republike Burjatije u južnom Sibiru.

Pored toga što je najveće slatkovodno jezero na svetu, ono je takođe i najdublje i najstarije jezero. Maksimalna dubina Bajkalskog jezera je 1.642 metra, a jezero je datirano na 25-30 miliona godina starosti.

Bajkalsko jezero se često naziva „Galapagos Rusije“, i to sa dobrim razlogom. Hiljade vrsta životinja i biljaka mogu se naći samo u Bajkalskom jezeru ili okolnom području.

Jedna od najomiljenijih životinja u Bajkalskom jezeru je bajkalska foka, poznata kao foka „nerpa“ u Rusiji. Nerpa je vrsta bezuhe foke koja se nalazi samo u Bajkalu. To je najmanja vrsta foke i jedina isključivo slatkovodna foka na svetu.

Ono što foku nerpu čini još čarobnijom jeste to što niko ne zna kako su se ove foke našle u Bajkalskom jezeru. Ali, ove buckaste foke nisu jedina misteriozna stvorenja u ovom sibirskom jezeru.

Zbog ekstremnih dubina, mnoge vrste riba u Bajkalskom jezeru su se prilagodile da prežive u dubokoj vodi. Iako se ribe udičarke i druge vrste koje koriste bioluminescenciju za privlačenje plena ne nalaze u Bajkalskom jezeru, postoji mnogo čudno izgledajućih riba sa providnim telima ili velikim žutim očima sličnim vanzemaljcima.

Tu je i uljana riba, poznata i kao golomjanka, koja ima svetlo ružičasto/sedefasto telo sa providnim, nežnim perajima. Uljana riba nema krljušti, a telo joj je uglavnom napravljeno od masti. Imaju velika usta koja se mogu otvoriti 1,5 puta šire od tela.

Vrste riba koje jezero Bajkal nazivaju svojim domom često narastu do ogromnih veličina zbog visokog nivoa rastvorenog kiseonika u jezeru, što može izazvati gigantizam. Jedna riba za koju se zna da naraste do nekoliko metara u dužinu i teži nekoliko stotina kilograma je jesetra.

Beluga jesetra, koja proizvodi veoma traženi i neverovatno ukusni kavijar beluge, lovi se u Rusiji i može da živi između 50 i 60 godina, kontinuirano rastući. Bajkalsko jezero ima svoju jedinstvenu vrstu jesetre, koja je možda bila izvor jezerske verzije čudovišta iz Loh Nesa.

Poznato kao „Lusud-han“, što se prevodi kao „Gospodar vodenih zmajeva“, ovo stvorenje je opisano kao džinovska jesetra sa njuškom gotovo nalik aligatorskoj i oklopljenim telom. Ali ovo nisu jedina čudna viđenja u Bajkalskom jezeru.

Plivači Bajkalskog jezera

Bajkalski plivači su čudna vrsta podvodnih humanoidnih stvorenja na koja su ruski ratni ronioci naišli u jezeru 1982. godine. Tokom redovne vojne ronilačke vežbe i rada na dubini od 50 metara, ronioci su primetili nešto čudno u vodi kod njih.

Ronioci su prijavili viđenja humanoidnih stvorenja čija su tela dostizala dužinu od 3 metra. Veličina ovih stvorenja nije bila jedini pokazatelj da ono što su ronioci naišli nije iz ovog sveta.

Figure su opisane kao srebrne siluete, a neke su imale providne sfere na glavama. Ove sfere su takođe opisane kao da izgledaju kao otvoreni kišobran koji se drži iznad glava stvorenja.

Kada su ronioci izronili, prijavili su viđenje komandantu koji im je naredio da se vrate u ledeno hladno jezero Bajkal i rekao im da uhvate jednog od ovih čudnih plivača. Sedam ronilaca je ponovo ušlo u vodu i ponovo naišlo na ono što je sada poznato kao Bajkalski plivači, koji su snažno izbacili sovjetske ronioce na površinu jezera.

Na obali nije bilo dovoljno dekompresionih komora za svih sedam ronilaca, a trojica nesrećnih ronilaca su ostavljena da umru od kesonske bolesti, poznate kao dekompresiona bolest ili „krivina“. Pokušaj kontaktiranja sa plivačima jezera Bajkal postao je smrtonosan.

Lokalni ribar po imenu Nikolaj Kirejev ispričao je istoričarima u selu Kultuk o ribolovnom putovanju koje su on i neki prijatelji preduzeli devedesetih godina prošlog veka. Prema Kirejevim rečima, dok su muškarci pecali noću, velike srebrne figure u obliku ljudi počele su da iskaču iz jezera poput letećih riba.

Ribari su bili prestravljeni što su ova stvorenja prevrnula njihove čamce u ledenu vodu. Nakon što su bacili velike mreže u vodu pokušavajući da uhvate jednu od čudnih srebrnih figura, posada se brzo vratila na obalu. Ljudi se više nikada nisu vratili da pecaju u tom delu Bajkala.

Postoje i drugi dokazi, na primer narodna priča o lokalnom seljaku koji je jednom ispričao posetiocu priču o „faraonima“ u jezeru. Prema priči, ovi jezerski faraoni su potopili brod, a kao odgovor na to, seljani su bacili mreže u jezero i izvukli blizu 50 ovih faraona na obalu.

Za ove „faraone“ se govorilo da izgledaju kao ljudi (glava, ruke, šake, noge), ali su imali šape i riblji rep. Pričalo se da su seljani bičevali ove faraone brezovim štapovima i bacali ih nazad u jezero. Batine su poslale snažnu poruku i faraoni se nikada nisu vratili.

U potrazi za verovatnim objašnjenjima

Postoji nekoliko verovatnih objašnjenja o tome šta ili ko su Bajkalski plivači. Jedno objašnjenje su preslatke male foke nerpa. Iako ove punačke foke mogu provesti i do sat vremena ispod zaleđene površine Bajkalskog jezera, one provode dosta vremena kupajući se na ledu zimi i na velikim stenama kada se led otopi.

Sibir je poznat po svojim surovim zimama, a ponekad se foke mogu zaglaviti ispod vode tokom oluje i smrznuti se. Ili plivaju predaleko od ovih rupa u obliku nerpe, nazvanih „rupe koje se ne smrzavaju“, koje stvorenja prave da bi izronila po vazduh i izašla iz vode, i mogu se zaglaviti ispod leda.

Kada se led i sneg otopi, mogu se naći neki leševi kako plutaju na površini vode, sa belim/beličasto-sivim stomacima foke okrenutim ka nebu. Ako su ronioci uočili donju stranu nerpe ili leš jedne od njih, to bi moglo da objasni „srebrne“ plivače.

Još jedno objašnjenje za plivače iz jezera Bajkal je da su ronioci u priči verovatno naišli na jednu od čudnih i velikih riba koje se nalaze samo u jezeru Bajkal. Neke ribe u jezeru imaju providna ili mlečno bela tela, koja mogu izgledati kao vanzemaljci kada se sretnu u mračnim dubinama Bajkala.

Bajkalsko jezero je jedno od najbistrijih jezera na svetu, ali što dublje plivate, postaje sve mračnije. Ronioce su mogle uplašiti čudne ribe, uspaničiti se i prebrzo izroniti, što je nekim članovima posade navelo na nevolje. Priča o faraonima izvučenim iz jezera i pretučenim slična je mnogim drugim ruskim narodnim pričama. Često će lik bičevati neprijatelja, ili će glup lik biti kažnjen batinama.

Treće objašnjenje iza misterioznih plivača na jezeru Bajkal je da se događaji iz priče nikada nisu dogodili. Grad Severobajkalski, blizu luke Bajkal, imao je posebnu bazu gde su ronjenja sprovodili Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za vanredne situacije.

Rukovodioci baze su svi rekli da je priča o plivačima sa jezera Bajkal potpuna besmislica. Nikada nije bilo smrtnog slučaja ronioca u bazi, a grad Severobajkalski je formalno postao grad 1984. godine, dve godine nakon što se održala navodna vežba mornarice o kojoj priča govori.

Legenda o plivačima sa Bajkalskog jezera prvi put se pojavila u knjizi koju je napisao sovjetski/ruski ufolog Vladimir Ažaža. On proučava ufologiju već mnogo decenija i kritikovan je zbog čestog iznošenja očigledno lažnih tvrdnji o vanzemaljcima u Rusiji. Rečima jednog čoveka poznatog po izmišljanju susreta sa vanzemaljcima ne treba verovati.

Plivači na Bajkalskom jezeru danas postoje u obliku ljudi koji plivaju u jezeru ili se takmiče u trkama da bi prešli jezero. Bajkalsko jezero je sveto mesto za starosedeoce šamane i za ljude koji žive u Sibiru. Postoji mnogo načina da se putuje od Irkutska do Bajkalskog jezera, uključujući privatne avione, konje, kombije/šatlove, a Transsibirska železnica prolazi pored Bajkalskog jezera na svom dugom putovanju.

Možete kampovati na Bajkalskom jezeru u jurtama i uživati u nekoj od riba iz jezera, poput bajkalskog omulja, vrste iz porodice lososa koja se nalazi samo u Bajkalskom jezeru. Omul je ukusan kada se osuši i posoli, ili možete uživati u sibirskoj salati koja se zove stroganina. Ova poslastica se pravi od nekuvanog zamrznutog omula, tanko iseckanog i serviranog sa solju, biberom i crnim lukom (možda zvuči odvratno, ali je ukusno).

Mr. D. Tovarišić