U Zapadnoj Evropi je tokom ranog modernog doba (1450. – 1789. godine) bilo između 40.000 i 60.000 pogubljenja, mada se veruje da je broj pogubljenih „veštica“ bio i veći. Istražujemo šta je izazvalo ovu nasilnu reakciju na veštice.

Od biblijskih vremena, priče o vešticama i činima koje su bacale očaravale su ljude. U svakoj zemlji i kulturi bilo je lova na veštice i glasina o vračanju.

Do vremena čuvenih suđenja vešticama u Salemu u Masačusetsu 1690.-ih, Evropa je progonila veštice stotinama godina. U Zapadnoj Evropi je tokom ranog modernog doba (1450. – 1789. godine) bilo između 40.000 i 60.000 pogubljenja. Veruje se da je broj pogubljenih „veštica“ veći, ali te brojke ne uzimaju u obzir nikakva nedokumentovana linčovanja ili ubistva.

Šta je izazvalo ovu nasilnu reakciju na veštice?

Verovatno je počelo 1450. godine nove ere, kada su šaputanja o postojanju kulta veštica proširila Zapadnu Evropu. Ove glasine su se ponovo pojavile početkom 19. veka i dovele su do formiranja onoga što je poznato kao Hipoteza o kultu veštica.

Šta je bila hipoteza o kultu veštica?

Hipoteza o kultu veštica bila je verovanje da su suđenja vešticama iz ranog modernog perioda bila način da se potisne prethrišćanska religija, ona koja je preživela hristijanizaciju Evrope. Verovalo se da je ova paganska religija obožavala „rogatog boga“ i postala kult u kome se praktikovalo vračanje.

Ideja o kultu veštica nastala je 1450. godine kada je katolički sveštenik napisao knjigu pod nazivom Malleus Maleficarum. Naslov je preveden kao „Čekić veštica“ i sadrži jednu od prvih antologija demonologije.

Uz demonologiju, knjiga navodi da su vračanje i veštičarenje primeri jeresi. Mučenje optuženih veštica radi priznanja bila je odgovarajuća kazna za ove zločine.

U 15. veku, jeretici su često spaljivani živi na lomači. Pošto se veštičarenje smatralo jeresju, to je razlog zašto su veštice ubijane na isti način. Ove varvarske prakse je Crkva ozakonila 1484. godine kada je papa Inoćentije VIII poništio prethodne zakone.

U javnoj izjavi o katoličkom pravnom stavu, poznatoj kao papska bula, papa je promenio stav crkve o veštičarenju. Bula je priznala postojanje veštica i opravdala njihovo kažnjavanje kao jeretika.

Tokom ovog perioda, Inkvizicija, ogranak Crkve zadužen za identifikaciju i kažnjavanje jeretika, širila se po kontinentu. Inkvizicija je podsticala zatvaranje, mučenje i kažnjavanje veštica zbog toga što su jeretici. Papska bula je primorala lokalne organe reda da urade ono što su inkvizitori naredili, ili da se suoče sa ekskomunikacijom.

Bilo je mnogo suđenja i kazni za smrt veštica širom Evrope sve do kraja 17. veka, kada su konačno prestale. Tek 1921. godine hipoteza o kultu veštica postala je popularna u Zapadnoj Evropi. Iako su mnogi doprineli teoriji, jedan naučnik je gurnuo hipotezu u centar pažnje. Ta naučnica je bila britanski egiptolog Margaret Marej.

Upoznajte dr Margaret Marej

Margaret Marej je bila egiptolog, arheolog, istoričar, antropolog i folkloristkinja. Radila je na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL), gde je postala prva žena predavač antropologije.

Bila je dobro poznata u oblasti egiptologije, kao prva žena koja je raspakovala mumiju i po objavljivanju mnogih knjiga o drevnom Egiptu. Poznata je kao „Velika starica egiptologije“.

Kada su antropološka iskopavanja obustavljena zbog Prvog svetskog rata, počela je da proučava folklor. Marej se zainteresovala za suđenja vešticama u ranoj modernoj Evropi (1450.-1789.). Godine 1917. objavila je rad u kojem je tvrdila da su veštice sledbenice legitimne religije. Ova religija je imala verovanja, rituale i strukture koje su se razvile u kult.

Godine 1921., Marej je objavila knjigu „Kult veštica u Zapadnoj Evropi“. Ova knjiga je detaljno opisala tradicije i praznike ovog predloženog kulta, a takođe je bila zasnovana na dokumentima o suđenjima optuženim vešticama u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Knjiga je sadržala skandalozne informacije o žrtvovanju nehrišćanske dece, orgijastičkim praksama radi plodnosti i seksa, i druge zanimljive detalje o navodnim praksama veštica. Govorilo se da su koveni veštica uvek imali 13 članova i da su obožavali Satanu.

Koven je opis za skup ili društvo religioznih po pravilu ženskog sveta koji po tradiciji obično ima 13 članova ili se prikupljaju do ovog broja aktivne veštice i predstavlja tzv. krug veštica. Termin je u upotrebi pretežno u novopaganstvu za ljude koji skupa provode razne praktike (kao veštičarenja) i njihova religiozna usmerenja. Svrha kovena jeste da je snaga u brojevima. Udružene duhovne moći članova mogu da postignu mnogo više nego kada osoba radi sama. Koven donosi društvo, međusobno zadovoljstvo praktikovanja, prijateljstvo, i poput druge porodice je. Magijske operacije izvođene od strane jedne grupe će često izvanredno uspeti, dok pojedinačni rad može postići samo neznatan uspeh. Na čelu kovena stoji sveštenik ili sveštenica koji bi trebalo da ga vode. Vodi po nekim tradicionalnim pravilima ima svoje zakone, i tajne.

„Kult veštica u Zapadnoj Evropi“ naišao je na pomešane kritike. Neki akademici su ga voleli, a drugi mrzeli, navodeći da nijedna informacija nije validna jer su zapisi o priznanjima koje je koristila kao izvore dobijeni mučenjem. Pored toga, mnogi su verovali da je pogrešno protumačila zapise.

Nepokolebljiva, Marej je 1931. godine objavila svoju drugu knjigu, „Bog veštica“ . Bila je slična njenoj prvoj knjizi, ali ova publikacija nije bila napisana za akademike već za širu publiku. U „Bogu veštica“, ton njenog pisanja se promenio od veoma suvog i akademskog do emotivnog.

Počela je da naziva kult „Stara religija“ i rešila se detalja koji su kult činili negativnim. Bog veštica se sada zvao Rogati Bog. Tvrdila je da se Rogati Bog obožavao u Evropi još od kamenog doba.

Njene akademske kolege su se osporavale zbog njene teorije o kultu veštica, navodeći njeno stručno znanje samo u egiptologiji, bez ikakvog obrazovanja iz evropske istorije. Ponovo su i knjige i Marej kritikovani zbog pretpostavke da su priznanja sa suđenja vešticama u 15. i 16. veku istinita.

Ovim je ponovila svoju raniju grešku što nije sumnjala u ova priznanja, iako su mnoga priznanja napravljena tokom mučenja. Mnogi su govorili o njenim pogrešnim istraživanjima, ali je Marej verovala u njeno istraživanje i pisanje.

Njene knjige su bile popularne kod široke javnosti, a zamoljena je da napiše članak o „veštičarenju“ u 14. izdanju Enciklopedije Britanika 1929. godine. Taj članak je potvrdio njenu hipotezu o kultu veštica, tvrdeći da je postojao tajni podzemni paganski kult koji je preživeo hrišćanizaciju Evrope. Njen članak se nalazio u svakoj publikaciji enciklopedije do 1969. godine. 

Javni pristup enciklopediji i ovaj zapaljivi članak uticali su na britansku kulturu. Pedesetih godina 20. veka, britanski okultisti su počeli da tvrde da su pronašli male grupe veštica, preživele kultove veštica. Najznačajniji među njima bio je Džerald Gardner, koji je svoje teorije koristio da uspostavi neopagansku religiju Vika.

Hipoteza o kultu veštica u 21. veku

Danas imamo drugačije gledište. Hipoteza o kultu veštica smatra se pseudoistorijskom i potpuno je diskreditovana. Da li su postojali pagani u Zapadnoj Evropi pre hrišćanizacije Evrope? Da, mnoge zemlje u Evropi poznaju istoriju paganizma.

Međutim, postojale su različite vrste paganizma i praksi. Marejeva ideja o kultu veštica sa univerzalnom paganskom verom koju praktikuju sve veštice bila je nemoguća. Mnogo toga što je napisano u obe Marejeve knjige protivreči samo sebi. Informacije iz transkripata sa suđenja su manipulisane i preuveličane, prvenstveno da bi se podržale njene ideje i uverenja.

Mnogi istoričari su izjavili da su njene ideje bile prihvaćene zbog njenog ugleda egiptologa i predavača na Univerzitetskom koledžu u Londonu. Njene kvalifikacije su implicirale da je bila stručnjak za umove čitalaca. Ili nikoga nije toliko zanimala hipoteza o kultu veštica da bi se čak ni potrudio da je dalje istražuje.

Hipoteza o kultu veštica je akademski i istorijski dokazana kao pogrešna. Pa ipak, verovanje u veštice, kovene, magiju i da svako može biti veštica postoji i danas. Čak i sa ovom pogrešnom teorijom, veštice i dalje fasciniraju i plaše ljude širom sveta.

Mr. D. Tovarišić