Pismo, kao najvažniji oblik pisane komunikacije, kroz istoriju je doživelo brojne promene i adaptacije. Jedan od najzanimljivijih i najvažnijih oblika pisanja u srednjem veku bio je hijeratsko pismo, koje je predstavljalo ključnu komponentu kulture i administrativne organizacije drevnih društava. Prepoznatljivo po svom jedinstvenom obliku i upotrebi, hijeratsko pismo ostavilo je neizbrisiv trag u istoriji pisanja i upravljanja.

Šta je hijeratsko pismo?

Hijeratsko pismo je specifičan oblik egipatskog pisma, koji je nastao u starom Egiptu. U osnovi, hijeratsko pismo se razvilo kao ubrzana verzija hiero-glografskih znakova (svetih slika), što je omogućilo lakše i brže pisanje na papirusu ili drugim materijalima. Iako je samo jedno od mnogih pisama koje su koristili Egipćani, hijeratsko pismo je bilo dominantno u administrativnom, religijskom i kulturnom životu drevnog Egipta, a posebno je bilo povezano sa religijskim i državnim poslovima.

Iako su hijeratski znakovi nastali iz hieroglifa (koji su se koristili prvenstveno u monumentalnoj umetnosti i spomenicima), hijeratsko pismo je bilo mnogo praktičnije. Umesto dugih, detaljnih slika, hijeratsko pismo je koristilo pojednostavljene oblike koji su omogućavali brže pisanje, što je bilo presudno u upravnom i administrativnom radu.

Poreklo i razvoj hijeratskog pisma

Razvoj hijeratskog pisma započeo je u periodu Starog kraljevstva Egipta (oko 2600. godine pre nove ere), a koristiće se sve do kasnog perioda egipatske istorije, odnosno tokom Ptolemejskog perioda (oko 4. veka pre nove ere). Smatra se da je hijeratsko pismo nastalo iz religijskih potreba, jer je drevni Egipat bio duboko povezan sa religijskim verovanjima, a pisanje je bilo posmatrano kao sveti čin.

Po svom karakteru, hijeratsko pismo je bilo logografsko, što znači da su simboli i znakovi predstavljali celokupne reči ili pojmove. Međutim, u njegovoj evoluciji pojavili su se i fonetski znakovi, što je omogućilo da pismo postane fleksibilnije i da se koristi za širu paletu komunikacija.

Struktura i upotreba hijeratskog pisma

Hijeratsko pismo nije bilo jednoliko; kroz istoriju su se razvijale varijante ovog pisma, u zavisnosti od perioda i specifičnih potreba. Najpoznatije podela hijeratskog pisma je na formalnu i neformalnu verziju:

1. Formalno hijeratsko pismo – Koristilo se za zvanične administrativne i religijske svrhe. Bilo je uredno i precizno, često korišćeno u spisima koji su obuhvatali zakonodavne, verske i državne poslove. Kamen temeljac u tom smislu bila su pismo za hramove i sveti spisi.
2. Neformalno hijeratsko pismo – Ova verzija pisma korišćena je za svakodnevnu administraciju i ličnu komunikaciju. Upotrebljavalo se u trgovačkim i poslovnim dokumentima, kao i za pisanje na manje formalnim materijalima.

Pisma su se u početku pisala na papirusu (posebnom papiru od biljke papirus, koji je rastao u delti Nila), ali su se upotrebljavali i drugi materijali poput kože ili drvenih tabli. Za pisanje su se koristile četkice i mastilo koje su izrađivane od prirodnih materijala poput uglja, gline ili biljnih ekstrakata.

Religijska i kulturna dimenzija hijeratskog pisma

Hijeratsko pismo bilo je duboko povezano sa egipatskom religijom. Upravo zbog svog svečanog karaktera, hijeratsko pismo je korišćeno u hramskim zapisima, ritualnim tekstovima i spisima o bogovima. Za Egipćane, pisanje je imalo sveti značaj, jer su verovali da reči napisane hijeratskim pismom imaju moć da prenesu duhovne poruke i očuvaju istinu.

Ono što je specifično kod hijeratskog pisma je njegova uloga u upotrebi za božanske tekstove. Najpoznatiji primeri su Teksovi iz Piramida i Teksovi iz Grobnica, koji su pisani hijeratskim pismom i sadržavali su religiozne molitve, šifrovane tekstove o životu posle smrti, te božanske zapovesti.

Pismo koje je preživelo

Iako je hijeratsko pismo postepeno zamenjeno demotskim pismom (koje je postalo popularno u Ptolemejskom periodu), ono nikada nije potpuno nestalo. U kasnijim periodima, hijeratsko pismo se povremeno koristilo u svečanim i religioznim kontekstima, naročito u hramovima i svetim spisima.

U 19. veku, tokom istraživanja drevnog Egipta, egiptologi su počeli da dešifruju hijeratske tekstove, koristeći iste tehnike koje su primenjivali na hieroglife. Ovo je omogućilo bolju interpretaciju egipatske istorije i religije, a brojne hijeratske skulpture, spisi i papiri sačuvani su do danas i predstavljaju neprocenjivo kulturno blago.

Hijeratsko pismo je simbol evolucije pisanja, ali i ključni deo istorije i kulture starog Egipta. Njegova uloga u administrativnim i religijskim sistemima drevnog Egipta ukazuje na značaj komunikacije i zapisivanja kao fundamenta svake razvijene civilizacije. Iako je ovaj oblik pisanja postepeno nestao iz svakodnevne upotrebe, njegovo nasleđe živi kroz očuvane spomenike, spise i tekstove koji su oblikovali istorijski okvir starog Egipta.

Danas, hijeratsko pismo nije samo predmet studija već i simbol postojanosti kulture, ideje o svetosti pisanja, te snazi reči da prenesu i očuvaju večne poruke kroz vreme.

Mr. D. Tovarišić