Stari Egipat je imao više kraljeva nego bilo koja druga civilizacija u istoriji. Dok o nekima znamo mnogo, o drugim faraonima gotovo ništa ne znamo. Ali tu i tamo, pojavljuju se mali tragovi koji nas podsećaju da je istorija samo niz modernih zaključaka zasnovanih na dostupnim dokazima.

Stari Egipat je imao više kraljeva nego bilo koja druga civilizacija u istoriji. Kroz milenijume egipatske istorije, faraoni, vladari Nila, dolazili su u svim oblicima i veličinama.

Neki su izuzetno dobro poznati po svojim monumentalnim palatama i hramovima, kao što je Ramzes II. Drugi su poznati iz spoljnih izvora, kao što je Neho, faraon koji je ubio jerusalimskog kralja Josiju u Megidu. Ali ostaje mnogo praznina.

O nekim faraonima gotovo ništa ne znamo. Ali tu i tamo, pojavljuju se mali tragovi koji nas podsećaju da je istorija samo niz modernih zaključaka zasnovanih na dostupnim dokazima. Ti dokazi mogu ukazati u neočekivanim pravcima.

Uzmimo na primer faraona Ramzesa III. Poslednji veliki faraon Novog kraljevstva je relativno dobro potvrđen i moglo bi nam se oprostiti što njegovu vladavinu smatramo onom kojom možemo završiti knjigu.

Ali postoje naznake da se nešto neočekivano možda dogodilo Ramzesu. Zanimljivi fragmenti sugerišu da ga je možda ubio sopstveni harem.

Ko je bio Ramzes III?

Ramzes Veliki, ili Ramzes III, bio je drevni egipatski faraon koji je vladao drevnim Egiptom tokom perioda Novog kraljevstva. Bio je drugi faraon Dvadesete dinastije, koji je vladao od 1186. do 1155. godine pre nove ere, sin Setnahtea.

Stupio je na presto u vreme kada se Egipat suočavao sa značajnim spoljnim i unutrašnjim izazovima. Njegovu vladavinu u drevnom Egiptu obeležile su različite vojne kampanje, dostignuća i arhitektonski projekti.

Ali, njegova vladavina je takođe bila vreme opadanja, obeležena i unutrašnjom stagnacijom i spoljnim potresom. Tokom vladavine Ramzesa III, jedan od najznačajnijih događaja bila je invazija na Egipat od strane Morskih naroda, večno misteriozne konfederacije pomorskih osvajača iz istočnog Mediterana.

Utvrđeno je da su ovi osvajači predstavljali značajnu pretnju Egiptu i ugrožavali stabilnost regiona. Ramzes III je odigrao značajnu ulogu u (manje-više) uspešnoj odbrani Egipta od Morskih naroda očuvanjem bezbednosti kraljevstva i odbijanjem njihovih napada.

Ramzes III je preduzeo mnoge ekspedicije kako bi održao kontrolu nad teritorijama Egipta i ugušio pobune u okviru svojih vojnih kampanja. Vodio je kampanje protiv Nubijaca na jugu i Libijaca na zapadu, osiguravajući dominaciju Egipta nad ovim regionima.

Štaviše, započeo je vojne kampanje u Siriji i Hananu, osiguravajući važne trgovačke puteve i učvršćujući egipatski uticaj. Bio je poznat kao faraon ratnik, ali u stvarnosti je samo kupovao vreme svom carstvu.

Pored vojnih kampanja, Ramzes III je bio poznat i kao plodan graditelj. Pokrenuo je mnoge građevinske projekte širom Egipta, uključujući statue, palate i hramove.

Pogrebni hram Medinet Habu jedan je od najznačajnijih građevinskih projekata Ramzesa III, koji se nalazi na zapadnoj obali Nila u Tebi. Poznat je po svojim razrađenim reljefima i grandioznosti, nudeći dragocene uvide u arhitektonske i verske prakse tog vremena.

Pored toga, Ramzes III je podržavao umetnost i književnost. Platio je za stvaranje brojnih književnih i umetničkih remek-dela, kao što je Harisov papirus, koji detaljno opisuje njegove trijumfe i dostignuća.

Mnogo papirusa je sačuvano i detaljno opisuje faraonovu vladavinu, vojna osvajanja i istorijske događaje. Uprkos uspešnoj vladavini Ramzesa III, on se suočio i sa unutrašnjim izazovima pred kraj svoje vladavine.

I, ako je verovati Sudskom papirusu iz Torina, doživeo je žalosni kraj od ruku sopstvenih konkubina.

Kako je umro?

Ramzes III je preminuo oko 1155. godine pre nove ere, a dokazi iz njegove mumije ukazuju na to da je umro nasilnom smrću. Njegov sin Ramzes IV je preuzeo vlast nad Egiptom nakon njega.

Ali, prema drevnim ostacima informacija, to nije bio plan. Torinski papirus optužuje njegov harem da je umešan u zaveru za ubistvo Ramzesa III i njegovu zamenu princom Pentaverom, još jednim od njegovih sinova.

Međutim, motivacija koja stoji iza zavere nije sasvim jasna i smatra se složenijom. Utvrđeno je da mnogo faktora doprinosi ovoj zaveri.

Nasleđivanje, uvek složena igra u egipatskoj politici, bio je važan faktor. Svaka majka u faraonovom ogromnom haremu želela je da garantuje presto za svoje dete.

Jedan od sinova Ramzesa III od druge žene, Tije, princ Pentaver, bio je glavni zaverenik. Veruje se da su Tije-Mereneza, prva kraljica, i njen sin Ramzes IV želeli da okončaju Pentaverovu pretnju i povrate presto za svoju porodicu.

Štaviše, nezadovoljstvo među sveštenicima i visokim zvaničnicima moglo bi biti još jedan motiv. Utvrđeno je da su vladavine Ramzesa III doživljavale ekonomske poteškoće, uključujući i napetost izazvanu invazijama Morskih naroda.

U to vreme, neki zvaničnici su se možda osećali nezadovoljno ili marginalizovano, a primećen je i pad kraljevskog autoriteta. Moguće je da je Haremska zavera nameravala da ukloni i Ramzesa III i njegovu uže porodicu kako bi ih zamenila novom vladajućom elitom.

Torinski sudski papirus dokumentuje sudske postupke zaverenika. Ramzes III je možda bio meta pokušaja atentata, prema tekstu.

Shodno tome, papirus sugeriše da su zaverenici planirali da koriste otrov, magiju i čini kako bi izazvali smrt faraona. Međutim, papirus takođe jasno pokazuje da je pokušaj ubistva bio neuspešan.

Imamo mumiju Ramzesa III, koja ima duboku ranu na grlu. Na osnovu ovoga, čini se da je faraon zaista umro nasilnom smrti, a neki su spekulisali da je to dobio od člana njegovog harema kada su njihovi magijski napadi propali. Malo ko bi imao pristup telu kralja kako bi mu naneo takvu ranu.

Ono što je sigurno jeste da je nakon njegove smrti bilo unutrašnjih borbi oko nasleđa. Zapisi sa suđenja pokazuju ispitivanje, pogubljenje i hapšenje zaverenika, uključujući princa Pentavera. Neki su osuđeni na smrt prisilnim samoubistvom ili vešanjem, ali oslobađajuća presuda ili proterivanje drugih sugeriše da ovo nije bila samo neka čistka.

Ramzesovi trijumfi u bitkama, dostignuća u arhitekturi i kulturni doprinosi služe kao podsetnici na snagu i uticaj drevnog Egipta tokom perioda Novog kraljevstva. Spomenici i zapisi iz njegovog vremena pružaju dragocene uvide u društvene, političke i verske aspekte drevne egipatske civilizacije.

Smrt Ramzesa III i Haremska zavera odražavaju unutrašnja rivalstva oko moći, političke intrige i borbe koje su se mogle dogoditi unutar egipatskog dvora. Međutim, motivacije za zaveru nisu jasno definisane, ali je jasno da su nezadovoljstvo među zvaničnicima, ambicije za presto i želja za političkom kontrolom igrali važnu ulogu u zaveri.

Mr. D. Tovarišić